Sa deset želi da bude čvrst.
Sa dvadeset želi da bude kul.
Sa trideset želi da bude slobodan.
Sa četrdeset želi da pripada.
Sa pedeset želi da bude u formi.
Sa šezdeset želi da bude bogat.
Sa sedamadeset želi da bude zdrav.
Sa osamdeset želi da je živ.
Ja sam malo promešao ove želje, i ne idu baš tim redom kako ih je Toni Parsons sročio – ali sve su na broju… Izgleda je važno da shvatiš da svako doba ima svoje prednosti i mane.
I koncentrišeš se na prednosti:
p.s jedna od onih pesama na koju se bukvalno „naježim“. Znači da poslednja stavka sa Parsonsovog spiska nije još uvek aktuelna…
Dragana Amarilis
Srećan ti rođendan 🙂 Nije tako strašno, slobodno stani čvrsto na obe noge, povratka ti nema, kako god okreneš.
Miodrag Ristić
Onaj naš zajednički prijatelj iz Sombora se nebi složio – kaže da ulje od nevena čini čuda…
ТоМЦаа
Срећан рођендан, чика Мико! Појма немам шта да ти пожелим, све оно најважније си излистао горе, уз ову сјајну песму. Уживај у животу, још си млад 😉
Miodrag Ristić
Ja se tešim da sam mladji duhom od mnogih tvojih vršnjaka, a onda se setim ovoga:
http://www.dedabor.com/tu-sam/e-moj-drakce/
Šta ćeš… Sve u svoje vreme…
Retka Zverka
Čika Miko, srećan ti rođendan! Najbolje godine su tek pred tobom. 🙂 Živeo! Sa 90 godina čovek misli da mu je to čist ćar, a sa 100 leta jedino što želi je društvo vršnjaka. 😉
miodrag ristić
U toku su neke prijave za Blogopen predavače, i tako – padne mi na pamet šta bih ja mogao tamo da „tupim“… (inače – dobar im je format, tzv. „pecha-kucha“ 20 slajdova sa po 20 sekundi…) Elem, došao sam do te ideje o odnosu kvaliteta i kvantiteta. Npr mi smo razmenili – koliko? 100 komentara? Ili više? „poznajemo“ se dve-tri godine on-line? A jednom smo sedeli za istim stolom, sat ili dva (biće da je više od jednog, pošto su mi zalepili kaznu jer mi je istekao parking)…
Malo je ipak komplikovana priča za 20×20 sekundi? Ali biće jedan dobar post…
Htedoh da kažem: to VREME je jedna do-zla-boga RELATIVNA stvar…
Retka Zverka
Vreme ne postoji. 🙂 A o upoznavanju i poznavanju preko neta, to je za mene vrlo relativna stvar. Ti si jedna od retkih osoba sa kojom sam se pogledala u oči, a inače ukupno mogu da nabrojim na prste jedne ruke sa koliko ljudi sam se srela iz blogosveta. Sa drugom sam se srela na ulici, razgovor od nekih 15-20 minuta. Sa trećom sam sedela i pila pivo. Sve po jednom. I konačno, sa četvrtom osobom sam se upoznala i sa tom osobom se družim. O svima ostalima sa kojima sam razmenila more mejlova i na tome se završilo, mogu da kažem da sam zadovoljna što se završilo. 😉
Navijam za jedan dobar post. 🙂
Džiadžojka
PA JA OMANUH!
SREĆAN TI ROĐUS ČIKA MIKO!!!
I nemoj ništa da brineš, jer da ne znamo da brojimo ne bismo znali ni kol’ko smo stari. Važno je da si ti nama mlad duhom i da ne posustaješ.
:***
miodrag ristić
Čuj, da posustajem… Baš čitam (kao slučajno) ovog Parsonsa i otkrijem da su ove „lude godine“ zapravo krem-de-la-krem: Počinješ da ispunjavaš sopstvene želje. Da kapiraš šta je važno (i šta opšte hoćeš, od sebe i drugih). Juče je bljak – sutra je bljak… Ali danas?
Danas si car!
Iris
Srećan rođendan sa zakašnjenjem :)) Hronologija želja je bila interesantna.
milja lukić
Srećan rođendan!
Kasnim, ali nema veze – važno da je od srca.
Sve godine su dobre. Ma, šta dobre? Odlične! Poznajem starce i starice od po 30 i pravu decu od 50. Neki ni sa 70 ne izađu iz pubeteta (uglavnom muškarci). Njima lepo, šta mi drugi da se žalimo.