Postoji nekoliko masovno prihvaćenih ideja u vezi pravljenja para uz pomoć blogova. Najmasovnija (i samim tim naj-naivnija) je ideja da će naša beskompromisna individualnost jednog dana biti volšebno nagradjena hiljadama poseta i srezmernim brojem klikova na neke bezvezne banere (na koje zapravo niko ne obraća pažnju). To će na neki famozan način stvoriti neke pare koje će nam neko uplatiti na naš račun…Veruju ljudi i u besmislenije stvari pa zašto ne bi verovali i u ovo? Oni manje naivni slede modifikovanu verziju, i za početak su odustali od onog dela o „beskompromisnosti“ (baš ružna i nezgrapna reč?) Sasvim logično razmišljanje – lakše je privući i zadržati pažnju ako se malo vodi računa o tome (tj. o čitaocima). Obični alati za merenje poseta će snalažljivom i ambicioznom blogeru dati gomilu upotrebljivih informacija. Vole muziku? Daćemo im još malo muzike… Vicevi? Pa i ja volim dobar humor….Vrlo brzo bloger otkriva da neke vrste tema imaju manju posetu i lošiju reakciju od nekih drugih. Malo po malo bloger počinje da se ponaša kao direktor bilo kog drugog medija. Ljudima treba dati ono što žele, zar ne?
Da neko ne pomisli da ja ovu praksu osudjujem, ili podcenjujem. Naprotiv! Da bi se pravio komercijalan blog potrebno je mnogo znanja, veština, kreativnosti, i pre svega – mnogo rada. Verovatno mnogo više rada nego što se na taj način realno može zaraditi. Pa u čemu je onda stvar? Osim sujete (koja je nerazdvojni pratilac svake kreativne aktivnosti, i može mnogo toga da kompenzuje), deo odgovora je i u ličnoj snalažljivosti. Kad se već krene u tom pravcu, logično je da će se pre ili kasnije iskoristiti i neke druge šanse da se teškom mukom izgradjen ugled unovči. Neka prijatelska usluga (uz protiv uslugu), neki tekst koji je „odradjen“ na obostranu korist… Sve je to sasvim legitimno, pogotovo ako se radi sa osećajem za meru koji bi trebalo da je odlika vrsnih blogera… Izvesna opipljiva korist od svega – znatno podiže radni elean, a onda – sve u krug…
Postoji i naprednija varijanta. Ovde je blog u funkciji podizanja ili podržavanja profesionalnog ugleda autora. Novac dolazi iz istog izvora iz kog i inače dolazi, tj iz profesionalnog angažovanja autora. Blog je zapravo samo kanal za promociju (samo-promociju), eventualno pomoćna alatka u prodaji ili ispitivanju tržišta…
Koliko je zapravo sve to realno? Jedan od najvećih domaćih autoriteta za ovu temu kaže da samo nekoliko ljudu u Srbiji trenutno zaradjuje od blogova, i to na nivou prosečnih primanja. Mislim da je pri tom mislio na prvu i drugu grupu, pošto je sa trećom stvar mnogo komplikovanjija. Teoretski je moguće (a ja znam za bar dva slučaja) da je zarada u potpunoj nesrazmeri sa sasvim opskurnom posetom… Zavisno od onoga čime se bavite (tj. šta prodajete) može vam biti dovoljna samo „šaka kupaca“, i obrnuto. Ipak mislim da nije to jedini razlog zašto se ova treća grupa obično ignoriše kada se razmišlja o komercijalnoj strani blogova.
Zapravo, u pitanju je isti obrazac razmišljanja koji se beskrajno ponavlja i u mnogim drugim oblastima. NEŠTO NEGDE (u belom svetu) funkcioniše na odredjeni način. Bez obzira što kod nas NIŠTA i NIGDE ne fukcioniše kao u „belom svetu“ – očekuje se (?) da bi ta stvar TREBALO da i kod nas DELUJE po istom obrascu. Što bi se reklo – život nas stalno demantuje, ali mi i dalje živimo u nadi….
Priča je naravno znatno šira. Ni ovde, ni u „belom svetu“ većina ljudi kad krene u blog-avanturu nema novac u fokusu (u najboljem slučaju je u nekoj maglovitoj izmaglici, poput one iz prve verzije). Ali – dok se kod „belosvetskih“ blogera priča konkretizuje sama od sebe (što veći uticaj – to veći račun u banci), kod naših magla postaje samo sve gušća. Neko će pitati zašto je ta priča oko novca uopšte važna kad ionako najveći broj ljudi ne radi ovo zbog para. Ne želim da previše proširim priču, ali koji DRUGI kriterijum vrednosti uzeti u potrošačkom društvu? Zar nismo i inače počeli previše da igramo dve uloge – pre podne bi da se penjemo na potrošačkoj lestvici, a u slobodno vreme da sprovodimo vatreni anti-globalizam?
A i inače moram da priznam da sve redje nailazim na domaće blogove sa komercijalnom tematikom (a da datum poslednjeg posta nije više meseci star). Cela ta stvar kao da gubi zamah i seli se na neke nove prostore. i bilo bi sasvim o.k. da je u pitanju samo trasformacija i zamena starih medija novim…
Ali bojim se da tu ipak postoji još nešto. Kriza! Ako je verovati našim političarima (a naravno da nije) kriza „polako prolazi“… Istina je – naprotiv – da je kriza zatvorila i stopirala mnogo toga, ne sećam se da sam u poslednjih 20 godina video toliko zatvorenih lokala… Zamrznuti blogovi me upravo podsećaju na to: na prašnjave izloge sa izlepljenim požutelim novinama…
Ali još tužniji su mi blogovi koji su izgubili kompas – i bez ambicije i smisla „tumaraju u gomili“. Nedavno je na jednom blogu krenula priča oko svrhe i smisla pravljenja blogova, i njihovoj „upotrebnoj“ vrednosti. Može li blog da promeni nešto, da reši neki realan problem (sem psiho-terapeutskog)?
Odgovor je isti na oba pitanja. Blog može da pravi novac, ili da prenosi značajnu poruku, ili da menja živote (autora i okruženja) u onoj meri u kojoj autor veruje da je to uopšte moguće. Mnogo bi pomoglo kada bi neki ljudi imali prilike da bar povremeno vide DA JE MOGUĆE nešto postići sopsvenim trudom. Ali izgleda se i najstariji medju nama slabo sećaju takvih primera…
Kao da svi sedimo i čekamo rasplet situacije…
Umesto da radimo na njemu.
.
Milja Lukic. Tu i tamo
Fantastičan tekst!
Meni je blog psihoterapija, nešto poput sklapanja slagalice, pisanja dnevnika, kafe s drugaricama, pletenja…
Ako smisliš način kako da još i zaradiš, čestitam ti! Od srca. U tebe verujem jer očigledno razmišljaš o tome, a posle mnogo mozganja neka ideja se izrodi.
Moja glava očigledno je prazna za ideje tog tipa, jer – koliko god da volim da pišem, ništa manju ljubav ne gajim ni prema čitanju, i tu se priča završava. Pare više mene nađu nego ja njih, pa ako ti nešto smisliš, valjda će i svima nama da bude bolje.
Dragan Radović
Postavio si mnoga pitanja, svako je dovoljno da "izrodi" poduži komentar, a ja bih samo nešto o toj famoznoj zaradi od bloga.
Naveo si da znaš dva primera zarade od blogova koji imaju beznačajnu posetu – to je ono što sam ja otprilike definisao kao "zarada zavisi od statusa blogera u realnom svetu i često nema nikakve veze ni sa kvalitetom bloga ni sa posećenošću".
Sve dok bude tako, a nešto mi govori da će to potrajati, neće biti prave zarade ni na blogovima koji bi mogli neku paru da okrenu.
Ako "obrt" bloga zavisi od nečeg što nema veze sa blogom – izgubili smo validno merilo uspešnosti tog bloga na "tržištu".
Ali, zarađuje se i to odlično na "posredan" način – naplatom imena koje neko stekne (delimično) i blogovanjem. U suštini, to je sasvim OK ako u pozadini ne stoji neka vrsta "monopola". E, sad, ko bi ga znao tačno…
Milko Grmuša
Vidi, pričaću iz subjektivne perspektive (kao da se drugačije i može pričati). Ja sam veoma zadovoljan uticajem svoga bloga. To blogče je postalo planetarno značajno, i mogu ti reći da sam iz pouzdanih izvora saznao da me redovno prate agenti CIA-e, FBI-a, KGB-a i 007 lično.
Svi oni su svjesni da je pametnije da vide šta ja tu nešto kontam, pa da to primjene odmah, nego da sami nešto razmišljaju, i u najboljoj varijanti opet dodju do moje ideje, ali sa zakašnjenjem od nekoliko mjeseci u realizaciji.
Takodje, što se šuške tiče, na moj račun na Kipru se svakodnevno slivaju neke silne cifre iz nepoznatih izvora, i osim onog dijela što mi ga svako malo poklanjaju Toyota, British Tobacco i ine uspješne kompanije, mislim da značajan dio spada i na anonimne uplate blogera, koji na taj način izražavaju svoju zahvalnost što im tako često uljepšavam život i činim ga interesantnijim.
Dakle, na kraju, da odgovorim na pitanje: šta je svrha bloga-budite k`o ja ;)Nemoj da vas zavaraju one priče o potrebi da svi budemo jedinstveni i originalni, ne, budite kao ja 🙂
amarilis.online
Kako beše ona stara izreka – para i dece nikad dosta!
Nešto nisam baš tip ljudi, koji ume da pravi novac. Nažalost ili je to na radost, više bijem Don Kihotovske bitke u svim aspektima svog života. Takvi su mi i blogovi. Prvi je, da tako kažem, na neki način profisionalni i nastao je iz saradnje sa mojim đacima, deca su uvek nepresušni izvor ideja i pozitivne energije.
Pošto se bavim podučavanjem engleskog i nemačkog jezika pokušavam da na svaki način zaintereseujem svoje mlade pačiće, pa makar to bilo tako što čemo odigrati neku igricu koja zahteva znanje engleskog jezika ili odslušati neku pesmu i skinuti tekst, koji ćemo prevesti i nešto naučiti…Pri tome tugujem kada vidim generalnu nezainteresovanost naših edukatora iz te moje oblasti, da prate svetske trendove i da, kao što Midrag reče, konstantnim radom, pre svega na sebi, poboljšaju kvalitet svojih usluga – prenošenja znanja.
Na drugom, svom ličnom, eto tako pišem …
Negde sam pročitala upozorenje da je blogovanje zarazno. Tada je već bilo kasno, već sam bila zaražena. Sada već uveliko imam konstantnu potrebu čitanja postova ljudi, koji su me iz raznih razloga zaintrigirali. I pri tom uživam.
Kao i u ovom postu!
Miodrag Ristic
@Milja Lukic. Tu i tamo – pa od pletenja se može zaraditi (i to dobro)? Zašto ne i od bloga? Mene je zapravo i inspirisalo to što mnogo ljudi ulaže MNOGO truda u sve ovo, a unapred se odriče svake ambicije. Nešto mi tu ne štima…
@Dragan Radović – said… ne mislim da efekti nemaju veze sa samim blogom. Pre bi se moglo reći da je veza malo kompleksnija. Novac retko "raste" po pravilima…
@Milko Grmuša – said… Potpuno se slažem. Originalnost je precenjena. To je zapravo globalistička podvala kojom se istovremeno uništava slovenska kolektivna svest, i podstiče kompulsivna potrošnja sa ciljem tobožnjeg izražavanja individualnosti. Fuj!
Miodrag Ristic
@amarilis.online – tvoj komentar se pojavo dok sam odgovarao na prethodna tri. Inače bi tvoj "profesionalni" blog naveo kao dobar primer za konstruktivan prilaz temi. Ne radi se tu samo o novcu, pre o nekom merljivom efektu uloženog napora. Mislim da bi bilo sasvim dovoljno da ti tvoj blog pišeš samo za aktuelne i potencijalne polaznike tvoje škole stranih jezika (iako sam siguran da ga čitaju i drugi). Ali u krajnjoj liniji – to je "publika" koja tebe profesionalno interesuje. Mislim da je to dobar primer onoga na šta sam mislio kada sam pričao o "trećoj grupi". Ti blogom definitivno povlačiš razliku izmedju sebe i drugih koji se bave sličnim poslom. I to se mora kad-tad revalorizovati.
Dragan Radović
Da, to je primer da novac ne raste po pravilima: na nekim sajtovima tanušne težine i posećenosti imaš masu reklama. Znači (znači, lova) ugovorene su potpuno nezavisno od bloga i potrebe oglašivača da se tu nađe.
Posredna korist od blogovanja je znatno češća, mada je i teže ostvarljiva: ugled u nečemu ipak ne možeš da stekneš na blogu foliranjem. Tu već zalazimo u oblast pravih razloga zašto blog vredi.
Naravno, blogovanje iz hobija, kao ubedljivo najčešće, sasvim je OK, ali ovo je, koliko shvatam, post na temu blog/zarada.
I dobro je uvek s vremena na vreme vraćati se toj temi, kao što si ti kroz ovaj post to učinio. 🙂
Miodrag Ristic
@dragan radović – kao što si sam primetio ja sam nehotično ovorio previše tema, pa sam morao malo da se cenzurišem da se nebi rasplinuo. A da se nisam zaustavio – spomenuo bih i čestu kontradikciju da se na blogovima stavljaju google ad-sense reklame (koje se naplaćuju po klikovina), a istovremeno primenjuje uredjivačka politika koja bi se mogla formulisati kao: "baš me briga da li ovo neko čita – pišem za sebe". I mislim da tu nije u pitanju naivnost već preslikan životni stav prema poslu i karijeri uopšte. Čista konfuzija!
Dragan Radović
Da, konfuzija je prava reč.
Uzgred, neka si otvorio više tema, sad je ovaj post kao "rokovnik" sa spiskom "poslova koje treba obaviti". Sam si kriv! 🙂
Ima svakako mnogo stvari koje bodu oči. Meni je malo čudno insistiranje na nekoj "nevinosti" blogova – kad čovek sa jednom jedinom rečenicom izađe u javnost čemu ograđivanja?
Pedya
Tvoja me priča podseća na često postavljano pitanje ROI (Return On Investment) u društvenim medijima. Međutim, našao sam da Jeffrey Hayzlett, CMO Kodaka, ima drugačiji "prevod" za ROI – Return On Ignorance, (u smislu "a šta bi bilo kad NE BI to radili") i taj način razmišljanja mi se baš dopada. 🙂
Mislim da blog mnooogo može da doprinese izgradnji KREDIBILITETA njegovog autora, ako je tako koncipiran. Kako će ovaj posle da "naplati" taj kredibilitet, druga je priča. Ali treba uvek pomisliti i na to gde bi on sada bio (ko bi za njega znao, ko bi mu verovao, ko bi ga pitao za mišljenje) da nije počeo da piše taj i takav blog. Koliki bi bio njegov ROI u smislu Return On Ignorance…? 😉
Miodrag Ristic
@Dragan Radović – odgovornost. Zvučaću kao neki čangrizavi starkelja, ali jesi li primetio koliko retko se ta reč uzima u usta? Blog se doživljava kao vrlo konforno mesto gde se sakriješ iza nekog nik-a, i za ništa nisi odgovoran. U nekom smislu – čak ni samom sebi…
@Pedya – ovo sa "Return On Ignorance" je genijalno – i upravo ono oko čega ovaj moj konfuzni post obigrava. Samo što postoje dve vrste "ignoranstva": prva je da sediš (npr u kafiću) i ne radiš ništa, a druga je da sediš pred monitorom i radiš nešto bez-veze.
Ako smo zajednički uspeli da bar malo demistifikujemo tu klimu, napravili smo NEKI POSAO. Tek koliko da pokažemo da je MOGUĆE učiniti nešto.
Miodrag Ristic
http://www.youtube.com/watch?v=ZbDNOODrGZE
http://www.lyricsfreak.com/t/talking+heads/once+in+a+lifetime_20135070.html
(you may ask yourself…)
Kajzer Soze
Ne bih ja tu mnogo tupio.
Ne slažem se u suštini skoro ni sa jednom tezom tezom.
Moje pitanje je – Zašto zaraditi od blogovanja?
Postoji toliko drugih varijanti gde se može zaraditi mnogo više love uz manje truda, zašto prodavati to što pišeš za siću,ako već ne možeš dobti lovu koju smatraš da zaslužuješ?
O.k. mi je ta priča sa predstavljanjem firme preko bloga,ali to je već druga dimenzija.
Retka Zverka
Mislim da treba da se više fokusiraš na sam naslov koji si odredio. Sve što si napisao može da se shvati kao uvod koji tek treba da doživi svoju konkretnu razradu, do čega će pretpostavljam i doći. U tvom postu postoji jedna rečenica koja je odgovor na naziv posta, a to je – zaraditi je moguće samo ako ljudima daš ono što ŽELE. Blogom u suštini nije moguće zaraditi, blog je samo presales informativna varijanta. Uopšte se ne bih upuštala u raspravu podele blogova. Mislim da su iz samih blogova pojedinaca jasni motivi zbog čega se ko bavi blogovanjem. I sve što piše na srpskom jeziku, a vezano je za know how u vezi blogovanja je novost ljudima sa ovog govornog područja. Na engleskom govornom području to su već naširoko ispričane priče. Ako hoćeš lovu onda praviš gluposti tipa "adults only" sajtovi i slično.
Charolija
Stvarno ne mislim da će mi blog ikada doneti neku zaradu, ali se slažem da ako se čovek fokusira na određenu oblast, može da se zaradi na posredan način.
Recimo da sam dve godine uložila u stvaranje bloga isključivo o padobranstvu, mnogo bolje bi se kotirao nego klasičan prezentacioni sajt, imao bi znatno više poseta, samim tim i bolji marketing, pa verovatno i veći priliv novih padobranaca.
Opet sa druge strane sve to ne mora da znači, jer se ranije pokazalo da čak i klasična tv reklama, odlično urađena u udarnom terminu, ne donosi porast, kao recimo prolepšanje vremena. 🙂
Svako nađe ono što mu treba bio to kozmetički salon, kompjuterska oprema, savet o kuvanju ili padobranski klub, tako da moj blog ostaje moja sveska.
Miodrag Ristic
@Kajzer Soze & Retka zverka & Charolija – mislim da ipak stižemo negde sa ovom pričom. Novac možemo da shvatimo samo kao lakmus-papir: ako nešto "zvecka" – sve ima smisla, i obratno. Nije uopšte važna količina, važno je da li to što radimo nešto VREDI. Bilo kome. Da li ćete pisanjem bloga spasti jedno mače? Ili samo ubijate vreme? Možda samo treba da s vremena na vreme "stavimo prst na čelo" i malo preispitamo svoje motive, metode, ciljeve…
Što bi rek'o Philip Morris: "Mislite o tome!"
(a honorar mi uplatite na devizni račun…)
deda
Mislim da se od blogovanja moze zaraditi i posredno i neposredno.
Jedino je fora u tome kako se ko zadovoljava i cime???
AKo je jedino lova ta koja ce nekog blogera zadovoljiti onda nije to ta prica.
Ako je fora ono sto ja imam, onda bi svi trebali da znaju da sam se vec obogatio i da sam najplaceniji bloger u regionu.
Miodrag Ristic
@Deda – RESPECT! A ko ne zna o čemu priča(mo) neka ode na: http://www.dedabor.com/category/humanitarno/ (ako ima takvih koji još ne znaju) Treba znati, i umeti…
electrasdreams
Ih. Ja napravih blogce iz zezanja, a sada sam milijarder. Aha.
Sposobna sam da zaradim i novac vidim u letu, a blog mi zaista sluzi za relaks i upoznavanje sjajnih ljudi.
Miodrag Ristic
@electrasdreams – svi smo mi pomalo milijarderi…