Kolekcionar daski za peglanje

Savetovali su mi da nadjem neki hobi. Nije bilo lako izabrati, ali kao i uvek, ideja je došla sama. Pročitao sam u novinama da se na licitaciji stvari iz Šarićevih vila nalazi i jedna daska za peglanje.

Bilo je tamo naravno i zanimljivijih stvari, ali većinom  su znatno iznad mojih skromnim platežnih mogućnosti. Pogotovo ako od svega toga imam nameru da napravim ozbiljan hobi (a imam)! Može se lako desiti da ta kolekcija tokom godina dostigne impozantne razmere…

Ako malo razmislite o toj ideji  videćete da ima svoju dubinu – istovremeno sadrži u sebi sentimentalno-poetsku, i veliku  simboličnu vrednost. Šta nam govori jedna daska za peglanje?  Koliko god da se uzdignemo od nivoa smrtnika, postoje neke banalne stvari koje moramo da radimo (ili da neko radi za nas). Svi smo mi – dakle – samo obični ljudi. Sa druge strane daska prodata na licitaciji predstavlja simbol potpunog posrnuća i pada. Ona je očigledan dokaz da je neko izgubio okršaj sa Pravnom Državom, i da je izneo (nepeglane) gaće na štapu. „I Fought the Law and the … law won“

Malo me doduše buni kako to da su se neke daske pojavile „preko reda“ – ali nisam sitničar. Sve će to (nadam se) uskoro doći na svoje. Znam ja dobro da je u pravnoj teoriji (a valjda i praksi) najteži zločin onaj koji razara samo tkivo pravnog poretka. Rame uz rame, odmah pored veleizdaje – stoje najgnusniji oblici organizovanog zločinačkog delovanja  – i  korupcija!

Zapravo,  bez korupcije (svi se slažu) nema ni organizovanog kriminala. Jedino sprega izmedju vlasti i zločina može stvoriti organizacije koje su dovoljno jake da se mogu duže vreme nositi sa državnim aparatom. Koliko se sećam iz pravne teorije, najveća opasnost i šteta koju korupcija (i organizovani kriminal) nanose društvu i državi  je upravo urušavanje institucija koje sistematski razaraju. Zato je sasvim logično da se korupcija i svi povezani (slični)  zločini stave u u isti koš…

Zato i očekujem da će se moja kolekcija dasaka za peglanje uskoro značajno proširiti. Verovatno ste već odavno zaboravili izvesnu Gospodju Ministarku. Ali, čujem da je posle  mnogo godina napokon stigla do suda… (i ona sigurno ima dasku za peglanje?) Ima tu još bivših ministara i pomoćnika (a biće ih verovatno još). Koliko smo ono raznih mafija u poslednje vreme imali?  Pre farmaceutske i zdravstvene, bile su tu još gradjevinska, fakultetska, stečajna, putarska, carinska, djubretarska (i sigurno sam neke zaboravio)…  Doduše, često se kasni sa tim licitacijama (ima tu nekih nelogičnosti u proceduri), ali ne mari… Sve dok zakon ne pravi razliku (jer kriminalac je kriminalac)  i meni su svi podjednako „dragi“.  Na primer – oni fantastični kleptomanijaci iz raznih javnih preduzeća. Još kad jednog dana neko počne da ozbiljno čeprka po finansijerima stranaka i njihovom poslovnim „poduhvatima“, i spektakularnim ruka-ruku-mije varijantama…

Ne znam šta ćete vi, ali ja sam „zapljunuo“ daske!  Ako me malo posluži sreća  (i sve nas) – za par godina otvoriću muzej. Već sam zamislio dizajn postavke: Na zidu fotografija kriminalca sa kratkom biografijom: „rodjen tad-i-tad, ministar od-do, uhapšen u akciji pod nazivom tim-i-tim, član te-i-te mafije…“ ispod slike staklena vitrina sa daskom za peglanje i kratkim tekstom kada je i gde obavljena licitacija, koliko je eksponat plaćen, itd… Već zamišljam kako jednog dana roditelji dovode svoju decu u muzej da im pokažu u kakvom smo zverinjaku nekada živeli… Znam šta vam je sada palo na pamet, ali  ovo sa daskama je ipak malo humanije nego da izložimo preparirane zločince, zar ne?

Ja se neću buniti ni ako mi ukradete ideju. Možete, recimo – da skupljate tanjire, čaše, ili lustere… To je elegantno, a ima i puno simbolike (kako je zločinačka karijera krhka i lako lomljiva). Ili možda obuću, čarape, ili bicikle? I to je vrlo lično, a simbolički-očigledno (u laži su kratke noge). Ma – baš me briga – skupljajte šta god hoćete…

Samo mi daske ne dirajte.
.

.