…eeeeh!
Kako je NEKAD bilo!
Samo kad bi znali…
Objektivno?
Da, objektivno… Samo, tako nešto ne postoji. Ono čega se sećamo obojeno je našim trenutnim raspoloženjima, a ona najčešće nemaju nikave veze sa bilo čim objektivnim. Ali, čak i suve činjence istrgnute iz konteksta – pa nanovo sazidane (da bi se, na primer, „dokazala“ neka teza) klimaju se kao kulise od kartona. Prošlost je mrtva. I pokopana.
Ali sećanja su veoma živa. Obojena su i izabrana po ključu koji je dat u sadašnjim strahovima, teskobama, i željama. Naše uspomene su zapravo skriveno oružje kojim pokušavamo da izadjemo na kraj sa aktuelnim trenutkom. Ako je nešto bilo dobro – vratiće se, ako je bilo loše – propraviće se… Ali sigurno nikada nije bilo isto kao sada, jer onda sve to ne bi imalo nikakvog smisla?
Prošlost koja je ista kao sadašnjost, vodi u istu takvu budućnost.
Što znači da zapravo – ne vodi nigde?
.
Dragana Amarilis
Saglasna! Sećanja, smisao, borba za život u sadašnjosti, sve si lepo objasnio, nemam šta da dodam.
Miodrag Ristić
Možda je trebalo da spomenem Hajdegera, Bisvangera, Bolnova ili Kondraua? Teško da bi me i onda neko shvatio ozbiljno – svi gledaju u Maraju Keri…
Стефан Јањић
Уфф… Написали сте управо оно што ја мислим, али ми никад није пало на памет да формулишем. То ми падне на памет сваки пут кад на Вукајлији видим једну од безброј група типа: ми смо имали срећно детињство, гледали смо Штрумпфове, ви данас само висите на Фејсу итд… То ми падне на памет и када ме ухвати носталгија, кад бих да оставим све и вратим се кући јер се сећам неких сцена из детињства када је мама цртала дрвеће а сестра и ја бојили дрвеним бојицама (и, као, били смо неизмерно срећни… а нисмо). Можда моје детињство и јесте било најсрећнији и најбезбрижнији период мог живота, али ја те среће тада нисам био свестан јер нисам могао да је упоредим са неком „несрећом“. Прошлост је заиста мртва, а само сећања живе. У праву сте.
Miodrag Ristić
Nedavno sam u jednoj knjizi našao lepu metaforu: „Prošlost , sadašnjost, i budućnost su tronožac ljudskog bića…“ Mi zapravo ŽIVIMO u sva tri vremena ISTOVREMENO, i sve što radimo ili osećamo je u vezi sa sve tri dimenzije našeg postojanja. To je ključ za razumevanje mnogih velikih misterija…