Sedim na prostranom trgu, sa tri strane okruženom starim kamenim kućama. U malom kafeu pijuckamo vino i jedemo koziji sir. Moj prijatelj apotekar Fermio, ja… I niko više. Sedimo i posmatramo zalazak sunca iznad rimskog vijadukta koji se spušta u dolinu ispod nas…
Pored nas prolazi potpuno sed gospodin svečanog držanja, sa prebačenom trobojnom lentom preko ramena. Odlazi do spomenika inženjeru Messi na sredini trga, i polako okreće jedan od dva velika čelična ventila, koji nezgrapno štrče iz postamenta.
„Sad će!“ – kaže mi Fermio u pola glasa.
Osvrćem se oko sebe, ali se ne vidim ništa. A onda shvatim da sa svih strana polako dopire voda. Fermio je svoje cipele i čarape stavio u kožnu torbu kakvu su nekada nosili doktori, i smeška se gledajući me ispod oka. Za samo nekoliko minuta trg se do članaka ispuni bistrom hladnom vodom.
„Dolazi iz velikog podzemnog jezera u pećini iznad grada“ – odgovori Fermio na moje neizrečeno pitanje. Odjednom nestade dnevne jare, i veče postade izuzetno prijatno. Sunce se spustilo u dolinu i u lelujavoj izmaglici naraslo kao pomorandža.
„Kako ste uspeli da do sada sakrijete od sveta ovu divotu?“ Upitam ga oduševljeno, otvarajući novu prašnjavu bocu vina. Fermio me čudno pogleda, pravo u oči – i kaže:
„Znaš… Ima ovde i većih tajni.“
Sindža Mrsomud
Interesantna priča.
A može li se znati gde se događala i kada?
Miodrag Ristić
Dogodilo se jutros, pred zoru, između jave i sna. U sekundi sam video i znao sve, kao da sam stvarno bio tamo. Morao bih da napišem ceo roman da bi ispričao sve detalje koji su mi se pojavili najednom, kao da je neko prosuo u san fioku punu papira, slika i beleški.
Na primer: Inženjer Messi je u stvari bio geometar koji je, krajem 19. veka, shvatio da selo leži na idealno ravnoj kamenoj ploči. Tako mu je palo na pamet da napravi tu neverovatnu „centralnu klimatizaciju“, i da zaigra čudan ples sa moćima prirode. Scenu sunca koje se presijava na potopljenom trgu, i boji kamene fasade treperavim vatrenim tonovima – to bih morao mesecima da vežbam da bih dostojno opisao… ILI: drugi ventil na postamentu služi da se voda pred zoru ispusti u dolinu u sistem za navodnjavanje polja lavande, od kojih živi većina stanovnika. Proizvodnja lekovitog bilja stavlja mog prijatelja apotekara u centar intrige, a sve se vrti oko čudotvotnih kapi koje stanovnicima sela daju nesvakidašnje i potpuno neverovatne moći, koje nažalost deluju samo dok žive u tom neobičnom selu… Ali svaka moć nosi i svoj krst, i svako je nešto nevoljno morao da izgubi. Ta bol zbog nepravednog gubitka nadjačava ponos i korist, i polako ih pokreće ka samouništenju…
Suviše je blesavo da bi to meni moglo tek tako da padne na pamet? Kao da sam to nekada čitao – pa zaboravio, a onda mi se vratilo? Ne, to mora da mi je odnekud stiglo…
Nemam drugo objašnjenje…