(lekcije sa pijace)
– Gde si Pero – generacijo! Šta, i tebe gospodja supruga oterala na pijac?
– Ej, Žiko ti li si… Ili da kažem – gospodine MAGISTRE Petroviću?
– A-a-a, čuo si? Ma, ništa… Eto, najzad sam našao malo vremena da i TO privedem kraju…
Dva muškarca srednjih godina hodali su izmedju tezgi, tegleći cegere i razmenjujući srdačne neformalne fraze, onako kako to rade ljudi koji su nekada davno bili bliski. I kao što obično biva u takvim situacijama, prikladnih fraza je brzo ponestalo, pa jedan od njih reče:
– E, baš mi je drago što sam te sreo… I obavezno pozdravi suprugu! Ja još moram tamo, da uzmem neka jaja… – i pokaza prstom na suprotnu stranu, prema ulazu u pijacu gde su bile načičkane mesare i prodavnice.
– Nećeš valjda da kupuješ tu KONFEKCIJU? – Žika je napravio grimasu na pola puta izmedju začudjene i zgadjene. – Mislim, u redu je ako baš MORAŠ da kupuješ u supermarketu, ali ČOVEČE! Pa na PIJACI SI! Što ne kupiš PRAVA jaja?
Pera se našao zatečen ovakvim neočekivanim obrtom situacije, i osvrtao se nelagodno kao da nemo poziva da mu neko priskoči u pomoć, da ga spase iz kandži navalentnog poznanika… Njegov sagovornik je ovo oklevanje shvatio kao poziv na akciju. Prišao je jednoj od tezgi, uzeo nešto u ruke, i započeo svoju predstavu:
– Evo, pogledaj ova jaja. Šta kažeš? Ja kod čiča-Stojana stalno pazarim…
„Čiča“ je zapravo bio skoro njihovih godina, ali nekako potuljen, i do brade umotan u neku zbrku od šalova, krpa, i kapuljača. Samo je nemo klimnuo glavom obojici, ljujajući se u mestu kao kanarinac. Pažljivo je slušao Žikin monolog:
– Znaam…Znam šta ćeš da kažeš! Nisu tako lepa, čista i bela – kao ona iz radnje, jel da? Malo su… Kako da kažem… Da izvineš Stojane – ali malo su ti USRANA ova jaja! A nisu sva ni jednaka… Ali vidiš Pero – ova jaja legu prave kokoške a ne neki KIBORZI. Razumeš? Kokice koje jedu travu, kukuruz, ponekog crva… Što da ne? Kad kljuca po dvorištu što da ne pojede i crva? Ali zato na kraju dobiješ pravo, zdravo – jaje! Razumeš – pravo jaje, a ne neku sintetičku kapsulu sa antibioticima i hormonima…
Pera sleže ramenima, i maši se za novčanik, svestan da mu je to najjeftiniji i najbrži način da se spase muke…
…
– Da, da… Nećeš se pokajati! Vidimo se! – vikao je Žika za poznanikom koji se udaljavao ubrzanim korakom.
– Je’ si video Stojane? Mogao bi i ti nešto da naučiš. Ne možeš tako čoveče samo da ćutiš. Treba da imaš PRIČU, da animiraš ljude… Razumeš? Daj i meni dva’est komada….Moraš da im pokažeš ekstra-vrednost, da im objasniš da tu ima nešto više… To je ono što se zove marketing, sigurno si čuo sto puta? E, vidiš – ja sam ti magistrirao na tome, i veruj mi da znam šta ti govorim…
Stojan ostade sam.
Čučnuo je , i u bunkeru ispod tezge obavio svoju malu „ekološku operaciju“. Snezno bela jaja iz sakrivenih kartona ubacio bi u pllitku kartonsku kutiju, malo ih zakotrljao, pa pažljivo promešao sa sadržajem kutije, a zatim jedno po jedno prebacio u pletenu korpu napunjenu slamom. U kutiji je bio pileći izmet, perje, i smrvljene ljuske… Na kraju je vratio korpu na tezgu, i nasmejao se od srca:
– Možda si ti magistar… Ali ja sam DOKTOR!
.
ТоМЦаа
Кажу људи – ништа без животне школе 🙂 Али је стручњак фино објаснио поенту, и види се да се разуме у своју материју, једино што се не разуме у јаја 😀
Miodrag Ristić
Samo što je poenta u tome da „i nad popom – ima pop!“ A ko zna – možda je i Stojan stvarno neki (nezaposleni) stručnjak… Ima ih dosta u poslednje vreme, na raznim mestima…
Retka Zverka
Super ti je ova priča. Ali, stvarno pali ta korpica i zagovnana jaja. Valjda budi asocijaciju na „domaće“ .
Miodrag Ristić
A zamisli tek da sam bio tako bezobziran – pa da sam umesto jaja iskoristio „integralni hleb“, „lekovite čajeve“, „domaće kobasice“, „izvorsku vodu“…
Retka Zverka
Da, jbt, kao Del Boy i Rodney, npr. čista izvorska – Pecam Water. 😀 Samo da se prebrendira. 😉
Pedya
Nije novost da se marketing, osim pričom, bavi i packaging designom. 😉
Miodrag Ristić
Ma, generalno ima malo „novosti“ u svetu marketinga (i u svetu uopšte)…
jungle queen
Pazi kad sam znala! 🙂 Jako lepa i poučna čupri :)) Poenta je kako su kod nas ljudi prekaljeni, a škola im ni ne treba. Ko zna zašto je to dobro. Zapravo, ne znam da li je to dobro. Svako svakog laže…Ali da su sposobni da zavrnu – jesu.
Miodrag Ristić
Svi smo nešto u potrazi za poentom- umesto da prihvatimo da je svet u suštini očigledan i jednostavan (onakav kakav i jeste) – mi u svemu tražimo neki dublji smisao. Možda nam zato toliko i podvaljuju?
Milko
Ali, ako stvar svedemo na tu konkretnu situaciju (Pera, Žika, Stojan), ipak je Žika bio taj koji je prodao ta jaja Peri, ne Stojan 😉
Dalje, sve me više odbija ta romantičarska priča o „pameti“ „naših ljudi“ „sa izvora“. Alo, bre, Stojan radi na pijaci, i njegov vrh je da uvali jaja nekom gradskom neznalici koji ne razlikuje te stvari, a i ne može da ih razlikuje, jer nema tih iskustava sa sela. Ali, Stojane, faco, genije, majstore, što ti ne uvališ ta jaja u Moskvu, Berlin, Pariz..tad ću te priznati za eksperta. Ovako, sve mi je to iz šupljeg u prazno..
Miodrag Ristić
Uh, al si se raspalio… Ono što mene nervira je što gosn-magistar ide na kraj sveta i pročita 1000 knjiga, a ne vidi ono što mu je pred nosom. Hajde još malo da promešamo karte: šta ako gosn-magistar vodi neku propalu firmu sve dublje u stečaj (vrlo verovatno) – a „čika-Stojan“ uspešnu privatnu farmu koja će danas-sutra da kupi tu propalu firmu (sa sve magistrom)? Dešavalo se. I dešavaće se sve dok ne shvatimo da nije mnogo važno šta piše na nekom tamo papiru, već sa koliko se kreativnosti i umešnosti sva ta znanja PRIMENJUJU. Naravno ako Stojan stvarno kupi Žikinu firmu on će u percepciji većine biti nekakav lopov „koji je do juče prodavao jaja na pijaci“ (a samo da znaš – i ja sam to nekada radio – doduše bez „ulepšavanja“ istih)…
Danas sam pročitao dobar twitt na tu temu, odprilike: „Nisu danas ljudi gluplji nego ranije – samo su obrazovaniji…“
Milko
i gosn magistar i čika Stojan su dio iste hipokrizije. I kao takvi-oni su promašen, zastario koncept. E sad, jedino je pitanje da li će se ostatak te „pijace“ ili „ludnice za dvadeset miliona ljudi“ (kako kaže Basara) trgnuti i uvidjeti da nema ništa ni od Žike ni od Stojana, te krenuti novim putem. Žika, Stojan, Pera, Mika i Laza su provaljeni-pametni ljudi sa strane su uvidjeli sa kim imaju posla, i odlučili su da im zatvore sa svih strana tu njihovu veselu pijacu, pa nek` unutra farbaju jedni druge, pošto niko normalan nema namjeru da troši svoju energiju i vrijeme na sitne prevarante. Kokošare i jajare.
Miodrag Ristić
Mnogo ti je lepa ta vizija! Ne znam samo da li misliš na birališta ili na supermarkete? Javi mi kad vidiš negde veću grupu tih pametnih ljudi, voleo bih (još) nekog da upoznam…
jungle queen
Vidiš, Miodraže, seljak na njivi koji 13 h ore, kosi ili žanje, ne razmišlja o poenti. On poentira. Obrazovanje još nikad nije pobedilo iskustvo. A muka te natera da iskusiš. Ko što čika Konfučije kaže: „Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje – ono je najplemenitije; oponašanje – on je najlakši; iskustvo – ono je najneugodnije.“ Meni uvek drag citat. 🙂
Miodrag Ristić
Pa, nadje se i poneko iskustvo koje nije sasvim neugodno… A SVAKO iskustvo vodi NEKOJ mudrosti (ili umešnosti). Ili se varam?
jungle queen
Ne varaš se 🙂 Svako iskustvo vodi ka mudrosti. U zemlji kao što je Srbija malo je drugačija priča, iskustva su obično gorka te nateraju čoveka da se „koprca“ sa čim zna i ume – zato je on „Doktor“ za preživljavanje i bez obrazovanja. Malo sam banalizovala, ali obrazovan čovek ima svu potrebnu teoriju, a iskusan čovek-praksu. Nemoj ti da misliš da se slažem s tim čičom što uvaljuje kiborg jaja kao domaća 🙂 Ipak je to daleko od poslovanja na nivou 🙂
Miodrag Ristić
Daleko od toga da ga pravdam (ili bolje: da ih pravdam – mislim da ih ima mnogo), ali nivo poslovanja tj ponašanja u bilo kojoj situaciji diktira okruženje. Inteligentan čovek se prilagodjava situaciji, tamo gde ne može da situaciju prilagodjava sebi. Zato se i kaže da je inteligencija sposobnost prilagodjavanja okolnostima. U tom smislu smo sve gluplji što smo obrazovaniji jer sve više preuzimamo gotove recepte koji su sve češće neprimenljivi. Eto recimo Milko (u komentaru ispod) kaže kako je „Žika prodao…“ Eto, to je iluzija: Žika je verovatno POSLEDNJI put prodao jer iz svih knjiga koje je pročitao nije stekao osećaj o pravom značenju ideje o nametanju stavova – umesto plasiranja stavova (iako mu je ideje sigurno poznata). Ukratko: verovatno se i u školi može dosta toga naučiti, verovatno bar isto toliko koliko i na nekim drugim mestima…
Goran K.
I ako je nad magistrom doktor, na kupcu je da pruži konačnu ocenu. Možda bi me prevario jednom, drugi put ne bi sigurno. Ako laže koza, ne laže jaje 🙂
Miodrag Ristić
Eto, možete nešto i na blogu da naučite (o jajima). Samo, pitanje je koliko kupaca čita tvoj (ili moj) blog? Komentar ti je naravno na sasvim na mestu – samo je reč „prevara“ malo prejaka. Sve je to u suštini marketing – ako se nama dopada npr. „Koka Kola“, kakve veze ima što je to objektivno gazirana česmovača sa malo veštačke boje i arome? Kad malo razmislim, ti si prvi koji je u ovu priču uneo tu dimenziju. OBJEKTIVNO ljudi se više vezuju za pretstave i subjektivne utiske – nego za činjenice. Srećom – jer bi onda veći deo čovečanstva umro od gladi.
Dragana Amarilis
Slažem se super ti je priča. I twitt, koji su naveo je vrlo poučan.
Podsetio me je na predviđanje da će ljudska rasa “ podleći pod teretom informacija, koji je sama sebi natovarila“.
Miodrag Ristić
Nedavno sam naleteo na jednu knjižicu sa narodnim izrekama – i gle čuda! Za svaku situaciju ili ideju – nadje se po neka. Na primer, to što si rekla mogli bi da sročimo i kao: “ od drveća ne vide šumu“. Inače, vrlo često citiran paradoks u poslednje vreme u vezi poplave informacija, koje gube svaki smisao… Kad pomisliš da je to sročio neki nepismen seljak pre 250 godina ispada da ima nešto u vezi te „romantičarske priče o pameti naših ljudi“ (kako ju je Milko krstio) – što izmiče poimanju. Da li su mudrost i znanje, informacije i rasudjivanje UOPŠTE POVEZANI? Ja mogu da u to sumnjam (ali ko mene šta pita?) To je pitanje za AKADEMIKE, a ja samo vodim tamo-neku-malu-štampariju…
Miodrag Ristić
… i prisluškujem razgovore na pijaci!
milja lukić
U rečima „prevara“ i „marketing“ vidim sinonime: „… samo je reč „prevara“ malo prejaka. Sve je to u suštini marketing…“.
Iako me je teško prevariti u vezi sa hranom, sa svim ostalim je vrlo lako – kako ne poznajem neke oblasti, onda se povinujem onome što mi se kaže, a ako njih nekoliko kaže različite stvari, okrenem se onome ko mi deluje najubedljivije. Verovatno je to marketing – dozvola da te neko izmanipuliše.
Izuzev što je moguće da se to uradi samo jednom. Dođeš kući i upotrebiš ta jaja, vidiš da nisu ni za šta i posle ne kupuješ na tom mestu. Seljak u međuvremenu s „marketinga“ pređe na stvarni kvalitet, ali poverenje je zauvek izgubljeno i ništa mu ne vredi. Ja sam obavestila sve koje znam da on prodaje „marketing jaja“, a ne domaća jaja, i krug se zatvara. „Doktor“ je otkriven kao najobičnija džukela i sramota me je što je on predstavnik „narodne pameti“.
Super ti je ovaj post!
Miodrag Ristić
To što si rekla je vrlo važno – u nekim oblastima te neće izmanipulisati, ali u mnogim drugim si prepuštena intuiciji (a koliko ti je nepogrešiva – to ti znaš). I onda npr. posle 100 godina čujem od nekog tehnologa da gustina šampona nema veze sa njegovim kvalitetom (naprotiv), ili da zdrava flaširana voda nije ništa zdravija od česmovače (naprotiv), ili da je priča o pamuku plasirana, ili… Zato ja nebih bio mnogo strog prema „džukeli“ (sram ga bilo).
Guru
@ Svi
Da li je medicina prevara ako neki doktor nema karakter i koristi ljudsku nesreću da bi stekao protivpravnu korist za sebe? Da li je pravo prevara ako neki advokat laže i vara? Da li je mašinstvo prevara ako vas neki automehaničar prevari? I tako dalje … 😉 Svima je jasno da je lik iz priče prevarant, a ne marketing ekspert? Ono što je zanimljivo jeste da svi koriste reč marketing olako. Većina ljudi kada kaže marketing misli na oglašavanje ili još gore na „prodaju magle“ i time pokazuju nezavidnu dozu neznanja. Knjige u ruke, „zagrejte stolicu“, ima puno blogova na kojima možete da pokupite osnove. 😉 Prodaja magle i obmana podležu krivičnom gonjenju, mandatnim kaznama u najblažim slučajevima, dok definicija marketinga po Filipu Kotleru glasi “Marketing je upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima.”Niste prepušteni intuiciji kada kupujete već novčaniku, a tu vam ljudi iz marketinga nisu neprijatelji već baš suprotno, trude se da vam omoguće onoliko kvaliteta koliko novca imate. Vi možete da se hranite isključivo organskom hranom, da vozite Porsche, ali ako to možete da si priuštite. I iskustvo i obrazovanje su put ka znanju i tu se slažem sa Jungle Queen, dobar citat. 😉
Miodrag Ristić
Diplomatskim rečnikom: „Postigli smo puno razumevanje uz izvesna razmimoilaženja u stavovima…“ Koliko ima marketing-eksperta koji proizvode i promovišu proizvode koji obećavaju dug život, bolje zdravlje, gubitak kilograma, mladalački izgled, lepotu, blagostanje, i bog zna šta još – a čija je utemeljenost – najblaže rečeno sumnjiva? Koji procenat UKUPNOG TRŽIŠTA je zapravo prodaja magle?. Pa onda na to dodajmo i one maestralne manipulacija tipa: „PH 5,5“ (nije prevara, ali šta je?) – Nemam ja problem sa tim, kao što kaže Tibor Kalman: „Dizajneri, ne dozvolite korporacijama da vas nateraju da lažete za njih!“ I slažem se sa onima koji misle da će sve to POČETI da se menja pod pritiskom nove cyber-javnosti. Ali tek onda kada kao potrošači više ne budemo ravnodušni prema manipulaciji.
A to je izgleda još daleko.
Nikola
Svaka cast za tekst. Oslikava mnoge nase prodavce koji su odavno shvatili smisao i glavnu ideju marketinga. Oni nikada nijesu citali Kotlera, ali ipak znaju kako opstati i kako se uvuci kupcu pod kozu. Titule i skola cine covjeka mocnijim i priznatijim rekli bi neki. Da li je to stvarno tako? Ko su najuticajniji i najbogatiji ljudi sada na planeti? Upravo oni koji su samo prosetali fakultetima, koje nikada nijesu zavrsili. Mozda nemaju diplome ni magistra, ni doktora ali sjede na celu najmocnijih korporacija svijeta. Upravo ti ljudi danas mijenajaju svijet. U danasnjem drustvu opstaju samo oni koji znaju igrati sah. Koji znaju razmisljati unaprijed i puno vise poteza od svojih protivnika. Poenta je koracati korak ispred prosjecnih, i osjetiti sta je to sto ljudi zele. I kao sto kaze jedna izreka:“ Mi ne prozivodimo kozmetiku, mi im prodajemo nadu.“