.
Ironično – ideja fer-pleja je potekla od istih onih „sportista“ koji su topovima disciplinovali domoroce, u najboljem slučaju naoružane zašiljenim štapovima. Nepoštena prednost je (po tom sumnjivom konceptu) nemoralna, kvari sportski duh, i uništava draž takmičenja…
Ironično – ideja fer-pleja je potekla od istih onih „sportista“ koji su topovima disciplinovali domoroce, u najboljem slučaju naoružane zašiljenim štapovima. Nepoštena prednost je (po tom sumnjivom konceptu) nemoralna, kvari sportski duh, i uništava draž takmičenja… Kakva budalaština! San svakog preduzetnika je da namagarči konkurente, da se dočepa neke fantastične prednosti o kojoj niko pojma nema, i da se na taj način „odlepi“ toliko – da ga više niko ne može stići. Sve uspešne priče o biznisu imaju u sebi bar jedan (ključni) detalj koje se odnosi na situaciju i/ili okolnosti koje su dovele do toga da konkurenti i dan danas „jedu prašinu“ iza onog prvog i najboljeg. Može biti samo jedan! Na tržištu? Skoro nikad – ali zato je NA SAMOM VRHU mnogo manja gužva, i obično tamo ne sede „sportisti“, već oni koji su imali dovoljno mašte i smelosti – a manjak skrupula i iluzija o nekom fer-pleju.
Da se sve ovo nebi pogrešno protumačilo: neka pravila DEFINITIVNO moraju da postoje inače bi jedini zakon bio – zakon džungle. Ali svi LJUDSKI zakoni imaju bar jednu krupnu falinku: pišu ih, sprovode i tumače – ŽIVI LJUDI. Kad pored te, ionako ranjive i nejake ljudske tvorevine – dodamo i politiku, najednom nam postane kristalno jasno zašto je tzv. „razvoj institucija“ tako mukotrpan, i uglavnom jalov posao.
Grabež! Suština politike je organizovani, institucionalizovani, i sistematski GRABEŽ. Politika je prečica za postizanje (ličnih ili grupnih) ciljeva i zaobilaženje svih onih mehanizama koje je civilizovano društvo uspelo kroz istoriju da izgradi, upravo da bi sprečilu MASOVNU pojavu grabeži i otimačine. Masovnu – da, pošto bi masovna anarhija vodila potpunom urušavanju i demontiranju civilizovanog društva, ali „draž pljačke“ je suviše primamljiva da bi se „elita“ mogla tek tako odreći te svoje omiljene zabave…
Ovaj neprijatan konflikt rešen je vrlo elegantno. Istorijski gledano, većina današnjih pravnih sistema su zapravo nastali na zgarištima poharanog Rimskog carstva. Varvari su se malo umorili, poželeli da malo „danu dušom“, i da malo uživaju u onome što su napljačkali. Morali su da skockaju kakav-takav sistem – koji će bar privremeno da zaštiti njihove „tek-nagrabljeno“ bogatstvo, bar dok se oni lično ponovo ne zažele pljačke!
I taj obrazac se stalno iznova ponavlja kroz istoriju, političke i pravne sisteme. Jedna razbojnička oligarhija smenjuje drugu, i kroz neka mutna (često i krvava) vremena dočepa se vrhova finansijske i političke moći, da bi onda najednom počela da se vatreno zalaže za „istitucije“, fer-plej, vladavinu prava… Naravno ova naprasno probudjena društvena svest pre svega je usmerena na zaštititu sopstvenih privilegija. Zato i ne treba da čudi što su često te novostvorene institucije „šupljikave“, zakoni „podložni tumačenjima“, a ceo sistem izgleda kao neka polupropusna membrana koja drži vazduh, ali ne i vodu… Navodne „anomalije“ sistema su zapravo – njegova prava priroda.
Na kraju nema razloga za zbunjenost: svaka ekonomija je u većoj ili manjoj meri „burazerska“, a razlike su uglavnom u sferi ugladjenosti i dobrog ukusa. O nekim stvarima se ne priča za stolom (već se obavljaju u četiri oka). Jači – tlači! Vrana vrani – oči ne vadi. Naši smo – dogovorićemo se…
A gde smo tu mi?
Ovaj tekst je zapravo nesudjeni uvod za tekst o „AdWords“-u – koji se oteo kontroli. Želeo sam da pišem o tome kako je moguće (u okviru sistema) pronaći šanse koje nisu dovoljno iskorištene, ugrabiti prilike pre nego što „matica“ navali na tu stranu. Prvobitna ideja teksta je bila da inventivnost u prilazu, i brzina reakcije na različita dešavanja – mogu biti ključ za sticanje prednosti koja se vremenom može samo povećavati, naravno – ukoliko ovakav obrazac postane deo vašeg ličnog sistema donošenja poslovnih odluka. Hteo sam da posebno osvetlim vezu izmedju „AdWords“-a, koji je suveren sistem za tzv „kontekstualno“ oglašavanje (preko ključnih reči), i „Google-Analitics“-a koji sam uspeo da „zloupotrebim“ kao izvrstan alat za pronalaženje optimalnih ključnih reči za sopstveni biznis…Naravno tu je i PPC ili: „pay per click“ koji je kao izmišljen za naše mizerne budžete…
A onda sam se (negde u trećem pasusu) setio teksta iz današnje „Politike“ o jednom tajkunu, kome su ovih dana posle više godina blokade, poslali u stečaj 8 (od bog-te-pita-koliko) firmi, od kojih je samo jedna u dubiozi više od 500 miliona. Ti, i mnogi drugi milioni su (ako niste razumeli suštinu) OPLJAČKANI od nekoga (ili od svih nas – pomalo)…
E, tolike pare – ne možete da napravite sa „AdWords-om.
Za tako nešto trebaju vam malo jača „ledja“…
.
Cyber Bosanka
Uhhhh, taman kad sam se pocela pitati "A gdje je ovdje Adwords" ti si se dotakao toga 🙂
Davno su nas ucili na ekonomiji (a i nije neka posebna mudrost) da je san svakog poduzetnika – monopol. Sta vise reci ne znam 😉 Mastam o nekom, iskreno…
Miodrag Ristic
Biće i "Adwords" – u sledećem postu – obećavam! Jednostavno nisam mogao da odolim da ne dam sebi oduška (pomisli samo: koliko i šta treba da radiš da bi napravila bruto od 5 miliona eura? A neko može da napravi toliki dug – i ode dalje…) A što se monopola tiče – nove tehnologije, pogotovo u marketingu – upravo omogućavaju da se naprave neki mali monopoli. Naravno u nekim "mikro-nišama", ali sa malo sreće – i na globalnom nivou…
Kajzer Soze
Malo se i vidi iz teksta da si negde na polovini skrenuo s glavne ideje.
U svakom slučaju u pravu si, svi ljudi žele neku prednost – moć,talenat, informaciju, bilo šta što bi ih izdvojilo iz mase. Nažalost,malo je onih koji se usude da radom nadomeste nedostatak prednosti.
Miodrag Ristic
@Kajzer Soze – Uvek se setim Duška Radovića i njegovog legendarnog aforizma: "Od poštenog rada možeš samo da se pošteno naradiš!" A Bukovski je rekao: "Uspeh uz pomoć rada – san je svakog seljaka!" Izgleda da niko ne ceni naročito rad (osim možda Marx-a?)
amarilis.online
Post ti je sjajan, ali daj malo se više otvori i udeli malo više svojih iskustava i usmeri i one koji nemaju pojma sa privatnim biznisom. Nauči nas nešto-bar malo! Sa Marxom smo valjda završili.
Miodrag Ristic
@amarilis.online – upravo radim na tome (završavam post čiji se uvod "oteo kontroli"). Nadam se da si pročitala prethodnih 10 nastavaka "Svoj gazda u 100 lekcija". Obećavam da će nove "lekcije" biti sve konkretnije i korisnije, a pripremam i jedan eksperimentalni program saradnje – ali, o-tom-po-tom…
Milko Grmuša
Kakav AdWords, samo rokaj po sistemu 😉
Miodrag Ristic
Boli njega…
amarilis.online
Pročitala sam sve nastavke i više su nego sjajni, nije potrebno verovatno da ja to naglašavam nešto posebno. Samo sam htela da sugerišem da budeš malo konkretniji u svojim podučavanjima, možda i ličniji, koliko je to naravno moguće. I naravno malo više o samo nagoveštenim tehnikama ključnih reći, oglašavanju, …
Nisam ti ja baš ciljna grupa, niti neki budući gazda, više tu jedna od opisinih slučajeva u jednom od pomenutih postova, ali pošto živim od sopstvenog rada i truda, tema mi je baš interesentna, pa eto raspisah se!
Miodrag Ristic
@amarilis.online – ja sam se uglavnom sprdao sa tim pojmom "gazde", koji je najčešće tragikomični stereotip… Većina naših današnjih "gazda" su istovremeno i kuriri, mehaničari, i knjigovodje, i haus-majstori, i sve što nema ko drugi (ili nije za to plaćen). Moj pradeda je bio pravi gazda. On je mogao ceo dan samo da klima glavom, i da se vozi unaokolo fiakerom… Ali bilo je to neko drugo vreme…