Nova energija

Nova energija – novi elan, novi pokret, nove ideje… A šta fali starim? Zvuči kao retoričko pitanje, ali to nipošto nije. Jer odgovor na to pitanje je ključ za izbegavanje neminovne propasti tih istih „novih“ ideja. On je razlog zbog koga će i ta nova energija isčileti, rasuti se, i zaglaviti u žabokrečini. Kao i svaka druga pre nje.

Ako ste videli jednu novotariju – videli ste ih sve…

Nova energija – stari scenario…

Pokušavam da se setim prve „revolucionarne ideje“ kojoj sam prisustvovao u životu. Bila je to neka mešavina slikovnice i jednostavnog skrivenog „kompjutera“  sa jednom baterijom i jednom lampicom.  Epohalan pronalazak koji je davao tačne odgovore na banalna pitanja, tipa tablica množenja i slično, i obećavao revoluciju u učenju…

Čim vidiš da se nešto „epohalno“ prodaje za male pare, možeš biti siguran da je u pitanju samo još jedno „zmijsko ulje„. Ali ni to nije neko pravilo. I mnoge skupocene state-of-the-art gluposti (npr. „kvadrofonik-Hi-Fi gramofon, sa pozlaćenim činčevima“, ili „Multipraktik-Super-Secko“, ili Aerobik work-out program na deset VHS kaseta po metodi Jane Fonde) se jednako brzo pretvaraju u bezvredno đubre. Možda je ipak stvar u korisnosti, i praktičnosti koncepta? Recimo, jedna od zaista genijalnih i praktičnih ideja iz prošlosti „automatska čepilica za trešnje“ (ono sokoćalo što vadi košticu iz trešanja i višanja), postoji u neizmenjenom dizajnu i dan danas.  Ali teško da je dramatično uticalo na civilizacijske tokove. Osim ako niste patološki ljubitelj štrudle sa višnjama…

Reći ćete da je nova energija ipak nešto više od tamo neke „čepilice“? (o.k – kad vi tako kažete 🙂 ) Ali, bez šale, pokušajmo da nađemo odgovor na pitanje iz prvog pasusa. Ako je tačno da nove ideje i nova energija pokreću svet, zašto su tako kratkog daha? Zašto su svi trendovi uvek ciklični, svaku akciju u stopu prati reakcija, dane smenjuju noći, oseka uvek zameni plimu, svaki bum poravna recesija…

Čak i kada se ova pojava posmatra na mikro planu, jasno se vidi obrazac. Veliki genijalci i stvaraoci su vrlo često stradali od depresije, i ne retko padali u ponore prosečnosti. Obično bi posle trenutaka vrtoglavih kreativnih uzleta usledilo duboko očajanje i žalosna osrednjost, a samo retki bi više puta uspevali da ponove ovaj patern.

Istovremeno sa tim cirkusom – svakodnevni život se u proseku stabilno odvijaja svojim tempom…

Šablon „nova energija“ (debunked)

Drugo pitanje je zašto nam je uopšte potrebna ta „mesijanska“ ideja? Zašto volimo intuiciju, inspiraciju, sumanute genijalce, ili harizmatične vođe? Ceo taj krljavi koncept čekanja da neka fensi nova energija,  neka fuckin’tehnologija, neki čovek (bog?), osvešćena grupica, ili način razmišljanja naprave razliku… K’o-fol, sa’će neki „deus-ex-machina“ da nas volšebno spase – i na naše oči, iznenada i bez da smo nosom mrdnuli – nastupiće carstvo nebesko, komunizam, ili već štagod.

Zašto? Šta će nam ta bajka?

Zato što su prava rešenja odvratna smaračina. Sedi i radi. Ono što ti je posao. Još bolje – ćuti i radi! Radi čak i najgluplji i najbesmisleniji posao (ako ti je to sudbina) sa manijakalnom predanošću i tupavim ponosom. I ako tako svi budemo radili naše poslove, naše dece-deca će, možda, jednog dana, sa malo sreće…

Pa ko to želi da sluša? Pa to je skroz depresivno i poražavjuće! Kao da mi sami ne znamo da samo od nas zavisi kako ćemo provesti današnji (i svaki sledeći) dan? Reci mi nešto lepše. Nešto utešno. Daj malo: „leba bez motike“. Ili daj ono: „vid’ š’a mi kupio babo u Njemačku“. Ma makar i: „svaka čast Vučiću, za samo dve godine…“

Ljudi vole priče o radu i uspehu, ali niko nije baš lud da bere pamuk, lopata u rudniku, pravi kutijice ili reklamne proizvode, ili da se nateže sa šalterušama… Ako je to zaista jedino pravo rešenje – onda bolje da se svi odma’ kolektivno samoubijemo na mestu…

. . .

Ako već niste sami provalili – ovaj post je naravno čista zafrkancija. Postoji mnogo načina da čovek izađe na kraj sa svojom sujetom, i ipak dâ neki doprinos Opštoj Stvari.

Ili da se malo (nepozvan) ogrebe o istu 🙂