Sedim u susednoj kancelariji i pokušavam da radim svoj posao, ali mi sve vreme pažnju odvlači glas klijenta koji uz kafu priča svoju tužnu priču…
…pre TRI GODINE bivša radnica je pokrenula parnicu protiv njega – i traži naknadu duševne boli. U međuvremenu je održano 9 ročišta, saslušana gomila svedoka i veštaka. Troškovi parnice su narasli na MILIONSKI iznos. Sve to zajedno je zapravo drugi čin tragikomedije koja traje već godinama. Jako je zamršeno, ali sve se vrti oko navodne povrede na radu. Prethodni spor radnica je izgubila, ali je „kreativan“ advokat našao načina da nastavi borbu za njena prava. Ne poznajem ni radnicu, a ni klijentu ne mogu baš da verujem na reč da je sve onako kako ON priča…
Ali verujem da OBE STRANE čekaju pravdu godinama. I verujem da to strašno košta. Para i živaca…
Pitam se, onako kao laik, da li je verovatno da će sud kad bude odlučivao o krajnjem ishodu parnice morati da sebi postavi jedno praktično pitanje: „ko će sve ovo da plati?“ Ako presude u korist tužiteljice, tuženi će verovatno morati da ode u bankrot, a samim tim će još neki ljudi ostati bez posla. Logično – i budžet bez stalnog izvora prihoda… A obično se u takvim prilikama stvari dodatno zakomplikuju, pa uslede i nove parnice, novi troškovi, ročišta, veštaci, milioni…
Sa druge strane – ako odbace tužbu, kako onda da naplate milione od žene koja se u celu avaturu evidentno upustila (na nagovor advokata?) da bi namakla neki dinar i zakrpila neku rupu u svojoj sirotinji? Zar da joj plene imovinu? Sud bolje od drugih zna koliko ta prinudna naplata kod nas uopšte ne funkcioniše. Pogotovo kad te neke hipotetičke imovine uopšte i nema, ili je opterećena zamršenim suvlasničkim odnosima, u imovinsko-pravno-katastarskom haosu…
Ko kod da je kriv u ovom i hiljadama drugih sporova – njegova krivica je beznačajna u odnosu na krivicu suda. Svojim beskrajnim otezanjem i prenemaganjem vezao je obema stranama omču oko vrata, i vodi nas sve u propast…
Da li je ovo pravna sigurnost na srpski način? Ako ste mlad preduzetnik, ili tek razmišljate da se upustite u te vode – kakav zaključak iz ove otužne priče možete da izvedete? Stvarno nisam pametan… Za početak vam savetujem da zatvorite vrata kad u susednoj kancelariji neki klijent počne da priča svoju tužnu priču.
Baš nikakve vajde od toga…
.
Ostavite odgovor