.
Ovih dana par puta mi je došlo da se naglas zapitam: „Gospodo, radite li Vi nešto?“.
Nekada sam uz prvu jutarnju kafu imao vremena da prelistam današnje novine. Posle sam već polako odstajao od toga, nekako – kad proverim e-mail, čak i ako ne odgovorim nikome, ostajalo je suviše malo vremena da bih UŽIVAO u novinama…
Posle sam se već „navukao“, i počeo sam da verujem da mi je propao dan ukoliko ODMAH ne odgovorim na sve mejlove koji bi se mogli svrstati pod VAŽNO. Do tada sam novine prestao da kupujem, bar ujutru. Posle je krenula priča sa ovim blogom, pa drugim blogovima… Naravno – počeo sam da preskačem i doručak. A onda „frka“ sa društvenim mrežama: prvo facebook, pa…
Do tada je već narasla i griža savesti. Ko mi je tu važniji (kao da pitate roditelja)? Da li da se opredelim za klijente kojima MORAM da posvetim pažnju, ili za tako NEOPHODNU komunikaciju, koja me čeka iza svakog drugog prozora (u window-su)? Čini mi se da sam ipak, teškom mukom, počeo da hvatam balans, a onda…
Došao je TWITTER – i sve je otišlo dodjavola!
Ne, ovako stvarno više ne može! Jedan život je dovoljno komplikovan. Istovremeno da živim dva ?
Hvala, ali mislim da to ne bih preživeo… .
.
Milko
Pa dobro, ali bar ti zato blog napreduje iz dana u dan 😉
Miodrag Ristic
Mmm… Koliko bi te to utešilo, ako bi ti (na primer) isekli stuju? Jedan stariji gospodin na nekom predavanju nedavno je rekao doslovce: "Imate sve više mogućnosti, a sve manje vremena da ih iskoristite." Ova jednačina postaje sve kompleksnija, ali rezultat je sve očigledniji…
Slavko Ilić
To što ima sve više novih mogućnosti, ne znači da treba ugrabiti sve već da uvek iznova treba praviti nove kombinacije istih.. recimo, i ja sam pre lepo umeo da čitam novine ali sam to izbacio jer mi Twitter daje mnogo bolje filtrira i brže dostavlja sadržaj… Dakle, izbacio novine, ubacio čitanje materijala filtriranog preko Twitter-a = praktično unapređujem više stvari odjednom 😉
Miodrag Ristic
@slavko – slažem se ja da je sada moguće pročitati 100 novina za isto vreme. Ono što mene brine je onaj preskočen burek, i ono "preskočeno" uživanje u čitanju…Malo manje "adrenalina", a malo više "endorfina" – ako može…
Milko Grmuša
Da mi isjeku struju???
Pobio bih bagru :))
Miodrag Ristic
@Milko – Mislim da je to što si rekao sasvim necivilizacijski, i potpuno neevropejski, a tek svo to nasilje, jednom rečju… Potpunom se slažem sa tobom! Čovek mora tu-i-tamo da da sebi malo oduška, zar ne? A, i koga bi smo psovali da nema države?
Milko
:)))
Sjećaš se da u Stepskom vuku ima onaj dio kad Hari Haler, nakon što je ušao u magično pozorište, pristupi onoj sceni kad zajedno sa nekim svojim prijateljem iz djetinjstva i nekom zgodnom djevojkom uzme mitraljez i sa proplanka puca po automobilima, sa ideološkim obrazloženjem da je na svijetu već previše automobila, i da je postalo pitanje "ili autići ili ljudi"..stoga su oni fino rešetali sve odreda..
Lično, smatram izuzetno relaksirajućim taj osjećaj kad čovjek uzme mitraljez..znaš, tu nema previše prefinjenosti i ciljanja, kao kod snajpera..nee, to je poprilično divlja mašina, i ona roka po generalnom pravcu, nesenzibilna spram detalja :))
Pedya
Koliko vidim, preživljavaš. I sasvim ti lepo ide. Gde bi u novinama upoznao sve nas? 😉 I još popričao o svemu i svačemu? 😛
Miodrag Ristic
@pedya – ti se sećaš sigurno onih matoraca sa balkona iz "Muppet-Show"? Jedna od "privilegija" koju donose izvesne godine je da možeš da zakeraš koliko hoćeš a da te niko ne uzima mnogo ozbiljno…
Dragan Radović
Taman sam smislio odgovore kad mi cela koncepcija ode u Dunav pred pitanjem koje je postavio Pedya: Gde bi u novinama upoznao sve nas?
Dobro, novine su tu da se upozna nešto drugo, ne ljudi, i tu su nezamenljive. Ali su nezamenljivi i ljudi.
Onaj tvoj matorac iz primera je u pravu: sve više mogućnosti i sve manje vremena.
Plus to malo preostalog vremena koristim da preraspoređujem sve te silne mogućnosti…
I tako u krug..
Mene više brine to što sva sila mogućnosti smanjuje vreme za ono što je najbitnije (bar meni): pisanje.
Ali ovde stajem jer sam se opet vratio na preraspoređivanje vremena…kojeg nemam.