Raspikuća

Najzad je postao svoj čovek. Nasledio je kuću i imanje koje je služilo na čast i slavu njegovim vrednim i štedljivim precima. U celom kraju nije bilo domaćina koji mu nije pomalo zavideo…

Ali, on je imao neku falinku…

Nedugo potom – prodao je vinograd. Većina ljudi je samo slegala ramenima, i išla za svojim poslom. Samo je jedna baba morala da kaže nešto zlobno:
„Nije mogao da bar malo sačeka…“

A onda je, ubrzo, prodao i šumu, onu do reke. Ne, nije je posekao –  prodao ju je celu – što paori  kažu: „na večito“! Njegovi seljaci su počeli da se sašaptavaju i sve češće da ga uzimaju u usta. Kao da su ga „namirisali“, počeli su da oko njega obleću neki strani ljudi. Istovremeno – rodbina ga je sve češće izbegavala:
„Ovaj kao da nije od naših“ – govorili su šapatom medju sobom…

Ubrzo su jedna po jedna, odlazile njive, voćnjaci, stoka… I on se mnogo promenio – postao je bučan i svadljiv. Sa istom bahatom razmetljivošću je kitio muziku u kafani – i davao priloge u crkvi. Uvek je bio spreman da se umeša u svaki razgovor, bio pozvan ili ne. I uvek je morala njegova da bude poslednja. Krotki su mu se sklanjali sa puta, a sa svima ostalima je bio u svadji.

. . .

Te večeri prodao je poslednju kravu. Stajao je u praznoj štali, svestan da mu više nije ostalo ništa. U kuću će se sutra useliti novi vlasnici. Gde da ide, i šta da radi? Ne, nije ga to brinulo, odluku je već doneo: prebacio je uže preko grede, popeo se na stolicu, i krenuo da vezuje omču…

„Komšija! Zaboravio sam uže…“ – ispred štale čuo se glas novog vlasnika krave.
Prvo je pomislio da se malo cenka, a onda ipak reče:
„Gde ode krava – nek ide i uže…“

. . .

Krenuo je besciljno da hoda, a put ga odnese prema kafani na kraju sela. Na vratima se sudari sa grupom ljudi:
„Pa gde ste vi? Svuda vas tražimo! Rešili smo da vas imenujemo za nosioca liste, vi ste ovde najvidjeniji, čovek o kome se govori…“ – nije više slušao sagovornika koji je nastavio da bučno melje, mlatarajući rukama u zanosu.

Okrenuo se prema selu i samo tiho, sebi u bradu, promrmljao:

„Sad ćete da vidite… ‘bem vam mater seljačku!“
.