SIEPA ode u istoriju…

Još jedna od naših brojnih polarizacija i povoda za svađu… Ne želim da rizikujem da budem topovsko meso u tom prepucavanju, i zato dopuštam mogućnost da tu postoje i neki razlozi koji su daleko od ekonomskih…

Ali ipak  – podržavam!

Ne toliko sam gest – koliko (pretpostavljenu) nameru da se stvari približe nekoj tržišnoj logici:

Jer, ako ovde nije  dobro nama, koji smo tu rođeni, živimo, i radimo ceo naš život, zašto bi nekakvim STRANIM INVESTITORIMA trebalo da bude bolje?

Upravo taj deo me je (a verujem i većinu drugih preduzetnika) uvek najviše nervirao. Neko je negde daleko, koristeći prednosti i pogodnosti povoljnog privrednog okruženja koji je neka sposobna vlast napravila – stekao veliki kapital.  Za te blagodeti je toj istoj državi (tj.vlasti) plaćao i još uvek plaća porez. A onda dođe sa tim kapitalom u našu državu (u kojoj, dakle mi plaćamo porez) – a naša vlast (?) im od naših para da olakšice.

Olakšice? U odnosu na koga?

Pa naravno – u odnosu na nas! Da bi mogli da zaposle naše najbolje radnike, zauzmu najbolje lokacije za poslovne hale i prodajne prostore… I da nam kraju preotmu i ono malo posla i kakve-takve perspektive što nam je pored naše nesposobne vlasti preostalo…

Nemam apsolutno ništa protiv stranaca, naprotiv. Najsrećniji bi bio da mi svaki dan stiže pet mejlova sa (pravim, ne Nigerijskim) ponudama za joint-venture. Imam čak i tekst u glavi:

„Poštovani, informisani smo da vaša država radi fantastične stvari za promociju i podsticaj  izvoza, i pomaže obilato lokalnu industiju: kroz subvencije za izvoz na druga tržišta, subvencije na transport gotovih proizvoda, subvencije na utrošenu energiju, subvencije za korišćenje lokalnih sirovina i polufabrikata, mašina, alata, patenata, sofvera, itd. To je u proteklih N godina vašu zemlju učinilo respektibilnom izvoznom silom, i poželjnim mestom za sve investitore. Mi sa svoje strane možemo da vam ponudimo najsavremeniju opremu, know-how, i par miliona obrtnih sretstava.  Naravno, ako bi bili ljubazni da našu ponudu o zajedničkom ulaganju uzmete u obzir, pošto se sve te pogodnosti (ako dobro razumemo) odnose samo na domicilne kompanije…“

Najbolji odgovor koji su uspeli da smisle, na pitanje zašto su forsirani stranci, a naše firme dobijale samo po partijskom ključu, ili na kašičicu – glasi: „Pa stranci su VELIKI. Zato su oni više i dobijali…“

Tom logikom bi mi stalno bivali sve manji, a oni sve veći…

Dok jednog dana svi odrasli stanovnici Srbije (a možda i deca?) ne budu selotejpom trakom  lepili  nekakve auto kablove –  za minimalac. Subvencionisam od strane države.  Od para uzetih na kredit (pošto strane kompanije plaćaju porez svojim matičnim državama)…

A i  to samo ako uspeju da nađu neki budalu koja bi im takav idiotski kredit odobrila…