Zec i ćurka

Sinoć sam „šaltujući kanale“, na nekoj sportskoj televiziji naleteo na emisiji u kojoj je gostovao Miodrag Zec. Tema mu baš i nije bila po meri (profesionalizacija sporta), ali čovek je prosto navikao da briljira. Po svom starom običaju ispričao je jednu pričicu, koju ću pokušati da prepričam što vernije njegovoj verziji, pošto verzija sa Vikipedije ima sasvim drugačiji smisao, i potpuno promašuje poentu…

Amerikanci su bivši komunisti koje je glad opametila

Prvi dosljenicu na američki kontinent bili su verska sekta „Pilgrims“ (tj. Hodočasnici) koje su zbog jeretičkih stavova proterali iz Engleske. Njihove ideje su donekle bile vrlo bliske ideji komunizma: zajedničko (društveno) vlasništvo nad zemljom, solidarnost, svako radi koliko može, a troši koliko mu je potrebno… Naravno – ubrzo su rada bili oslobođeni skoro svi: bolesni, prestari, premladi, umorni… U kombinaciji sa rigoroznim religijskim pravilima i čestim neradnim praznicima – jedva da je neko uopšte nešto radio…

Prvu zimu su dočekali praznih ambara, gladni, i na ivici propasti. Njihov „ekonomski sistem“ se pokazao tragično neefikasnim, umesto da se bave proizvodnjom otimali su se oko mizernih zaliha, spletkarili, uzalud molili bogu (ili ga proklinjali), i većinom gladovali…

A onda je vođa sekte digao ruke od svega, i razdelio zemlju svima da se svako snalazi kako zna i ume, da nekako prežive i prehrane sebe i svoje porodice.

Međutim – sledeće godine situacija se drastično promenila. Sada su najednom radili svi –  i trudnice, i bolesnici, i deca, i starci… Pošto im je iskustvo prošlogodišnje gladne zime bilo sveže u sećanju, radili su kao mahniti, od jutra do mraka. I na kraju godine sreća ih je pogledala, pa su ambari bili prepuni, a ostalo je čak i viškova za trgovinu sa lokalnim indijancima.

I tu dolazimo do ćurke. Ćurke su dobili od indijanaca u zamenu za svoje tržne viškove. Ćurke su  BINGO. Ono što ti sleduje ako si cele godine bio vredan i radan, pa umesto da se smrzavaš i gladuješ u nekoj jeretičkoj komuni na kraju sveta – možeš da se prepustiš uživanju i luksuzu, da se omastiš i proslaviš dobru žetvu (tj. poslovnu godinu)…

I tako ti novopečeni Amerikanci  leta gospodnjeg 1621. dobiše lekciju koja ih nedugo potom učini svetskom imperijom. I svake godine se zahvaljuju sudbini i samima sebi, i svetkuju to kao Praznik Zahvalnosti (Thanksgiving) jer ta jednostavna ekonomska pouka ih je načinila onim što jesu.

A ta poruka, u dve reči glasi:

„Od tebe sve zavisi“

.