29 sep 2009

Ugljovodonična banja

by | posted in: ekologija | 2

(ili Turizam u Pančevu)

Zvuči bizarno, ali u pančevu ZAISTA postoji „Turistička organizacija Pančeva“. Naravno i mi Pančevci imamo pravo da volimo svoj grad (kakav god bio), ali sasvim je nejasno kakvi bi to motivi mogli da navedu eventualne turiste da posete naš gradić…

Već više decenija Pančevo je prepoznatljivo kao jedna od najvećih ekoloških crnih tački u regionu (a i šire). Izgleda smo u poslednje vreme i dodatno „napredovali“ u tom smislu. Pa dobro – Tamiš, Nadel, Peskanu i druge uglavnom teško zagadjene turističke lokalitete ćemo izbrisati iz turističke ponude… Šta nam ostaje? Istorijske znamenitosti? Naravno! Možemo turiste da povedemo u obilazak najstarije pivare na balkanu… Uups! Ta nam je izgorela do temelja (a i ovu novu su zatvorili, tako da je sa „pivskim turizmom“ gotovo). Pa dobro – ostaju nam kule-svetilje na ušću Tamiša… Jedino što je većina Pančevaca ušće videla samo na slikama (a i, kako čujem, kule samo što se ne sruše). Nedavno sam čuo i za jedinstvenu Weifertovu numizmatičku kolekciju koja bi sigurno mogla da privuče neke turiste… Ali izgleda je i to već „pojela maca“…


Ali ne treba kloniti duhom – eto na primer: imamo najjeftiniji hotelski smeštaj na balkanu! U sva tri objekta (Tamiš, Park i Štuka) možete da prenoćite „za Dž“. Naravno ako vam ne smeta društvo (flora i fauna)…

U stvari kad malo razmislim, turizam u Pančevu je ideja koja obećava. Turisti novog doba sve se više okreću potrazi za neponovljivim DOŽIVLJAJEM. Traže se ektremne situacije, avantura, rizik, adrenalinski šok… Zamislite ovakav turistički paket: Budjenje medju klošarima i pacovima, uz sirene za hemijsku opasnost. Zatim sledi rekreativno plivanje u toksičnom Tamišu, a onda free-climbing (na sopstveni rizik) po ruševinama pivare.

A tek vazduh!


Znam da će mnogi moji sugradjani osuditi ove redove kao jeftinu kozeriju i kritizerstvo. Ne znam da li će se nešto promeniti ako ih uverim da nije u pitanju ironija, već da sam – sasvim ozbiljan. Razmislite malo: Ako 50 godina ni jedna lokalna vlast nije imala sposobnosti ili kapaciteta da promeni bilo šta (mislim na bolje) zar to ne znači da je Pančevo već platilo biološku cenu? Očigledno je da su Pančevo, na ovaj ili onaj način, odavno napustili svi koji su mogli nešto da promene. Mi koji smo ostali moramo da budemo pragmatični, i da pokušamo da od naše nesposobnosti i mazohizma napravimo brend. Kao što znate BREND bi (po definiciji) trebalo da bude nešto specifično i jedinstveno. Budite pošteni i priznajte sami sebi: Na šta ste tačno mislili kada ste poslednji put ovo izgovorili:

„…to nema NIGDE! Samo u Pančevu!“
.

2 Responses

  2. Miodrag Ristic
    | Reply

    Pa ja većinu "extremnih" doživljaja nikada nebih probao, ali što rekoše ono o ukusima…

    A što se "brenda" tiče, on se obično samo prepozna, a od okoline zavisi šta će s njim (dali će ga "gurnuti pod tepih" ili "udariti na sva zvona"). Mislim da nebi bilo prvi put da se napravi brend od nečega što baš i nije za PONOS…

    (Mogao bih sad da upotrebim još jednu izreku, ali se bojim da sasvim ne preteram…)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *