Ogrlica protiv parazita

Kako se nekada stvari čudno pomešaju: kućni ljubimac koji čudno vrti glavom, nova ograda oko autobuske stanice u centru grada, novi sandučići za poštu, Nova godina, i nove registarske tablice… Kakve sve to veze ima? Naravno nikakve, ali ćemo je začas pronaći za potrebu prvog teksta u novoj 2011. godini. Nek bude ludo i razbarušeno kao novogodišnji vatromet. Takav je red…

Da podjemo od one ograde. Divna zaista. Arhitekta je verovatno bio inspirisan Gaudijem, ništa nalik običnoj konc-lager bodljikavoj žici. Ne bi priličilo zaista, ipak je to u centru grada (Pančeva) i praktično NA SRED PUTA kojim 50% sveta ide na pijacu, ili prema centru… Ali, za koji će nam ograda koje tu nikad nije bilo? I to baš u ovo nevreme? Mogu samo da nagadjam da se neko setio da večnog gradskog gubitaša spase tako što će naplaćivati staničnu uslugu. Mogao je da pokuša da se malo pozabavi samom uslugom, menadžmentom, i ostalim glupostima – ali ovo je mnogo konkretnije…

Pre nego što su (sa prvim snegom, naravno) počeli da raskopavaju centar grada uspeo sam da slučajno pokupim i informaciju koja me se takodje nimalo ne dotiče (isto kao i ona ograda pošto godinama nisam putovao autobusom) – sandučići za poštu! Neko se setio da nema smisla sada kada smo praktično pred vratima Evropske unije da svako ima drugačije sanduče za poštu. Nadam se da ste se bar kiselo nasmejali na ovu foru „praktično pred vratima“, ali na tom dakle mestu (pred vratima) bi u buduće trebalo da stoje jednoobrazni od pošte propisani sandučići. Red je da se zna red, jel’ tako? Pa da krenemo od najvažnijeg… Poštari dakle posle prelaznog perioda od 5 godina više neće ostavljati poštu u „nepropisne“ sandučiće. Ukoliko do tada ne privatizujemo i/ili ukinemo poštu. Prelazni period, razume se, ne važi za novoizgradjene objekte. To što će vam za npr. upotrebnu dozvolu trebati bar još jedan papir – nije važno! Jedan više-manje, ko’ da je bitno… Briljantno!

Što se tablica tiče, to je već odavno provaljeno… Nekako se od njih ni ne očekuje da budu naročito inventivni. Ono sa zimskim gumama je bilo malo „prejako“, pa smo se vratili oprobanim modelima. Pošto tablica? Pa rodjače kako se dogovorimo, nije to spejs-šatl, a i naši smo…

Mogao sam tu da smućkam još trista nekih čuda, ne sme čovek više ni konzervu da otvori  – sa svih strana ispadaju neke gadosti… I još na kraju taj moj pas (Kokica) – celo leto nije imao buve ni krpelje, a sad najednom počeo da se češe i da vrti glavom. Imao sam teoriju da on tako zapravo rastresa dlaku da bi mu bilo toplije. Sad će neko da kaže „jadan pas“ spava napolju (a u stvari sam mu napravio kućicu sa boljom izolacijom nego što imaju mnogi u Kraljevu). Ipak, nisam siguran da su buve, moraću da ga vodim kod veterinara. Komšija, fini čovek – prvo kaže „dobar dan“, a tek onda ti uzme 20 evra. Ali on nije iz ove priče. On zaradi svoj novac pošteno. Njegovu uslugu možeš da vidiš, pomirišeš, opipaš… Znaš kad je dobra, a kad nije. Znaš šta, kome, i zašto plaćaš. I imaš izbora. Ako ti se on ne dopada, npr ako je derikoža (kao moj komšija) – možeš da odeš kod drugoga, ako te ne mrzi da ideš u drugi deo grada…

Ali izgleda nam se u životu sve više kreativne i životne energije troši na neke parazitske modele razmišljanja. Što je veća kriza – razne gamadi i parazita sve više. I nije uopšte važno da li smo direktno njihove žrtve, ili samo o njima mislimo i pričamo. Utripovao sam da mi je upravo to Koki hteo da poruči: da se otresem svega toga, gledam svoja posla, i  zakoračim neopterećen u novu godinu. To, i da kupim novu ogrlicu protiv buva i krpelja…

Ili možda dve?

.