Čujem u prolazu neobičnu melodiju telefonskog zvona, okrenem se i vidim mladog čoveka koji upravo odgovara na poziv. Fizionomija i boja kože su nepogrešivo odavali njegovo poreklo sa severa Indijskog podkontinenta. Što znači da je razgovor verovatno tekao na Bishnupriya dijalektu Bengali jezika. Koji ja naravno ne razumem, ni jednu jedinu reč…
Tako da je sve ovo ispod samo plod moje mašte:
– Alo Nazir? Ti si? – crnomanjasti momak je vikao veselo u telefon, ne obazirući se na prolaznike. Ulica Dijamantidis u centru Skiatosa je u to vreme uvek bučna i puna turista. Ali za njega kao da je svet prestao da postoji onog trenutka kada je začuo melodiju iz velikog bolivudskog hita od pre nekoliko godina. Vikao je i smejao se, od srca:
– Nazir, čoveče! Ne mogu da verujem, da si to ti… Pa, koliko se dugo nismo čuli? Jesu li svi dobro? – (osmeh mu sa lica odjednom zamrači senka straha i strepnje) – Uh, Bogu hvala! Pa kako si čoveče, kako je u starom kraju?
Zatim je nekoliko trenutaka samo ćutao, povremeno coktao ili mehanički ponavljao naizmenično „Aha“ ili „Ooo„. Nedugo posle, ponovo preuze reč:
– Znači, sve po starom? Korupcija, beda, kriminal… A ovde, pitaš? Ovde je neki sasvim drugi svet, čoveče! Evo na primer – Ja. Došao sam pre pet godina ovde bez igde ičega, radio sam vredno, od jutra do mraka, isto kao što bih se mučio i u starom kraju… Ali, pazi sad, sledi obrt – Munir me pre tri meseca uzeo za ortaka! Da, da, dobro si čuo! Veliki gazda Munir mi je omogućio da uložim svu lovu koju sam nekako prištedeo, kupim nešto robe za svoje pare, i sada sam svoj na svome. Zamisli, čoveče! Naravno, mora mnogo da se radi, još više nego pre. Pre podne obilazim ostrvo, a uveče sam u centru… Dan traje celo leto, ali ništa nije teško kad radiš za sebe. Eee, kad bismo tako radili i u starom kraju… Nego svi bi samo da gazduju…
>plop< (novi zvuk se umešao u razgovor)
Momak je nastavio da priča telefonom, ali se ponovo vratio u stvarni svet. Svet u kome ima posao, tačnije investiciju. Što znači – obaveze i odgovornosti. Moj kolega iz kreativne industrije, nastavio je da mehanički ali predano radi ono isto što radi svakoga dana, verovatno već godinama. Uzeo bi mali gumenasti paradajz, podigao ruku do visine ramena, a onda ga odsečnim pokretom bacio na komad univera ispred svojih nogu. Paradajz bi se od silline udarca, uz komičan >plop< zvuk, pretvorio u smešnu fleku. Fleka bi sekund kasnije počela da se skuplja, sve dok se na kraju ne vrati u početno stanje.
I tako u nedogled.
Paradajz. Ruka se podiže do visine lakta. Zamah. Trzaj. >plop< Fleka. Skupljanje. Paradajz…
Paradajz, zamah, trzaj, >plop<, fleka, skupljanje, paradajz…
Paradajz, zamah, >plop<, fleka, paradajz…
Paradajz, >plop<, paradajz…
>plop<…
>plop<…
>plop<…
Ostavite odgovor