Pažljivom analizom ustanovili smo da na Internetu ne postoji ni jedan tutorijal, blog post, ili naučni rad na ovu temu. Verovatno ste i sami primetili taj paradoks – šupe su svuda oko nas, a kao da niko ne zna ništa o njima. Ni jedan ekspert za šupe? Eto prilike koju ne smemo propustiti, i zato krećemo ozbiljno i sistematično. Kao što je red – od definicije:
Šta je to šupa?
„Šupa je svaka provizorija nepoznate svrhe ili namene, sačinjena od raznog raspoloživog ili usput napabirčenog materijala, najčešće izgrađena od strane potpunih amatera, po pravilu bez bilo kakvog prethodnog plana ili vizije.“
Ono što na osnovu ove definicije odmah upada u oči je da se i mnoge druge pojave u našem okruženju savršeno uklapaju u nju. Od ličnih karijera i privatnih biznisa, preko tzv. ozbiljnih institucija, pa sve do države. Nećemo dublje razmatratii tu koincidenciju, ali ukoliko i sami nađete sličnost sa vašom sferom interesovanja, možete se slobodno poslužiti informacijama iz ovog posta da unapredite ono na čemu trenutno radite. Znanje, za razliku od npr. sujete ili zatucanosti, nikad ne može da škodi.
Projektovanje & dizajn
Na prvi pogled zvuči konkradiktorno u odnosu na definiciju. Ali to što plan ne postoji FIZIČKI, ne znači da ga nema uopšte. Baš naprotiv! U toku nastajanje prosečne šupe postoje desetine, stotine, pa i hiljade različitih planova, ideja i koncepcija, uglavnom u usmenoj formi, ili nadrljane na nekom parčetu papira, najčešće na kolenu (ili preko kolena). Najčešće su to sve neke plitke, ad-hoc doskočice, na koje su njihovi „autori“ utrošili milisekund svog moždanog kapaciteta:
– Ej, znam kako ćemo! Potkajluj to, a odozgo ćemo da met’emo ovu dasku. Držaće 100% garantujem, a ništa neće da se vidi…Dobro, možeš malo izolir-trakom da maskiraš spoj, k’o da je to bitno…
Paradoksalno, ali energija koju su spremni da ulože u odbranu tih nebuloza je po pravilu neuporedivo veća od one koja je uložena u njihovo osmišljavanje. To je zato što su te „ideje“ često samo osnova za polarizaciju, koja počinje razdvajanjem „nas“ od „njih“, a zatim se nastavlja daljim deljenjem na frakcije, sve do potpune dezintegracije grupe koja se okupila da pravi konkretnu šupu. Postoje tri leka za ovu užasnu endemsku bolest: demokratija, manipulacija, i čvrsta ruka. Nažalost, ni jedan od lekova se do sada nije dokazao u praksi, pa je bolest po svoj prilici neizlečiva.
Nedostatak konsenzusa i jasne vizije (tj. plana) je zapravo koren svih drugih osobina šupe. Zazidana vrata, tri puta premeštani prozori, nesigurna statika, živopisna fasada na pola puta između esetetike cigan-male i gastarbarjterskog kiča, čunak koji će prvom prilikom da zapali krov, ili otpadne na prvom jačem vetru… Ruku na srce, pa to smo tako – Mi.
Materijal(i)
Kao što sama definicija kaže u gradnji šupe se koristi sve što nam je na dohvat ruke. U tom smislu bi, bar po svetim knjigama, trebalo da se ograničimo na stvari koje su u našem vlasništvu, ali je to u slučaju furde koja se koristi ponekad jako teško dokazati. Zato se neki i ne trude mnogo u tom smislu. Postoji prećutno pravilo da ukoliko napravite dovoljno veliku šupu zakon će teret dokazivanja sporne svojine prebaciti na oštećene. Ako oštećeni budu suviše uporni u tom dokazivanju, mogu i da dobiju nešto konkretnije, i to preko leđa. Zato je uvek bolje da budete sa prave strane batine. To što će vas neko nazvati tajkunom ili lopovom – je čist folklor, i neodvojivi sastavni deo kreativnog procesa.
Tehnika i tehnologija
Tehnika i tehnologija izgradnje šupe se u narodnom stvaralaštvu opisuje kao: „uz pomoć štapa i kanapa“. Geneza ovog pojma je nejasna i gubi se u dalekoj prošlosti. Uglavnom, tragovi štapa i kanapa sežu čak do Lepenskog Vira ili Vinče, mnogo pre pojave pisma. I posle pojave pisma se ova praksa, sva je prilika, jednako nastavila do današnjeg dana. Verovatno zato je tako malo toga sačuvano, jer šupe nisu baš pojam trajnosti. A i pismenost se izgleda nije baš mnogo i masovno primila. Zato bismo mogli da ovde iznesemo hipotezu da su „kanap i štap“ u nekoj vezi sa već pomenutom batinom, u novije vreme dopunjenom i fantomkama. Ali to je samo teorija a od teorije se ne živi, bar ne pristojno. Za razliku od batine.
U svakom slučaju postupak je, logično, jednako haotičan kao i krajnji rezultat. Može se početi od krova, vrata, zidova – samo ne od temelja. Jer šupa kao što svi znaju – nema temelje. Pošto se pravi od ničega, i bez mnogo ambicija, ni konstrukcija nije problem. To „nema problema“ je zapravo najčešće izgovarana fraza pri izgradnji svake šupe. Kao neki moto, ili neka magijska bajalica za sreću. Fraza se može lako prevesti na sve svetske jezike, ali je u konkretnom kontekstu praktično neuhvatljiva:
– Ej, ljudi – ovo će da rokne, majkemimile. Ima sve da nas pobije, k’o vaške…
– Ma,ne brigaj ništa rođo. Nema problema. Da pošaljem malog po pivo?
Human resources
Nisu retki slučajevi da u izgradnji šupe učestvuje samo jedan pojedinac. U estetkom i etičkom smislu to su najbolji primerci vrste. Ipak pošto se mi ni sami sa sobom ne možemo dogovoriti (plus spoljni uticaji koje je nažalost nemoguće izbeći), tek i takve šupe krase manje-više isti „kvaliteti“ kao i ostale. Glavni hendikep ove prakse su ograničeni dometi i nesrazmerno ogroman utrošak vremena. Ne zaboravite da je glavna poenta šupe da se digne preko noći. Sve drugo nosi neprihvatljiv rizik. Npr. da materijal vaše šupe postane sastavni deo neke tajkunske ili svačije (dakle ničije) šupe. Ili da je prosto razvuku sakupljači sekundardnih sirovina. Jer moraju ljudi od nečega da žive, da bi mogli sutra da glasaju za vlast…
Zato je brojnost onih koji su sposobni da u ruci nose čekić, keser, pajser, ili neki drugi težak predmet oštrih ivica, od presudne važnosti za izgradnju vaše šupe. Šupa je dakle osnovna ćelija društva. Kao što se može videti iz krajnjeg rezultata, inteligencija, spretnost ili znanje – nisu tu od nekog posebnog značaja. Za razliku od broja i težine pajsera.
Kreativnost
Stigli smo i da ključnog elementa priče. Dovoljno je da pogledate bilo koju šupu, u mora šupa koje nas okružuju, pa da shvatite kolika nemerljiva kreativna energija je tu straćena. Ko zna šta smo sve mogli da postignemo da se iz generacije u generaciju ne bavimo klepanjem šupa. Sve te divne i tragične provizorije koje drže vodu dok majstori odu. Sve te komične lakrdije, urnebesne burleske i komedije apsurda. Sve su to tragovi našeg neuništivog i nesputanog kreativnog duha.
Ako si u čitanju ovog teksta stigao čak dovde možemo da pređemo na „ti“, moj bezimeni brate u nevolji. Jer to mi govori da si i ti jedan od nas retkih, koji se upinje da napravi neku svoju malu šupicu-slobodicu. Za razliku od mase parazita koji celog veka čekaju „država’d’uradi“ i smeju se našim smešnim pokušajima da nešto tu skarabudžimo, praktično od ničega, i uprkos svemu.
Da, prijatelju moj, kreativnost je smešna, ponekad do suza. Zato su sve naše šupe ukrivo, zamazane drečavim bojama preostalim od ko zna čega, i pokrpljene ko zna čim. Nema ih ni dve iste, jedva da služe nečem, padaju na prvom vetru, prokišnjavanju, trule… Ali su naših ruku delo. Okreni se oko sebe i pogledaj – sav taj cirkus smo rođače moj – mi stvorili!
Sa ovih DEVET prstiju!
(?)
A to? Ma sitnica… Malo mi odseče brat Đura deo palca ubodnom testerom. Stoka se zapila kad smo onomad pravili njegovu šupu.
Ali, eno je brajko moj! Malo se nakrivila al’ šta joj fali? Stoji i dalje...
.
.
.
L i t e r a t u r a :
(za dodatno proučavanje ove oblasti:)
– Vidaković Marko: „Neolitska naselja u kompleksu urbanističke nauke“, Bulletin du Musée ethnographique de Beograd, Том 11 – 1934.
– David Albahari: „Fras u Šupi“ 1984.
– Dr. Vojislav Šešelj: „Obnova otadžbine“ 2000. i „Podmukli galski picopevac Žak Širak“ 2006
– Blagojević Biljana: „Građevinske konstrukcije za I i II razgred građevinske škole“, 2002.
** Pogledaj i pod sinonimima i srodnim rečima: vajat, daščara, baraka, ćumez, straćara, čatrlja, udžerica, koliba, pozemljuša, potleušica, pojata, klet, kućerak, ambar, spremište, drvljanik, drvnjak, kladnja, ugljanik, ugljara, spremište, ambar, ćumurana, ćenifa… itd
Ostavite odgovor