Probudio sam se jutros sa sećanjem na jedan davni događaj. Ono čega se sećam je verovatno mnogo puta prepričana i svaki put malo pojačana i dupunjena verzija stvarne epizode. Nešto kao lična legenda. Ukratko, na putu ka moru svratili smo u Makarsku gde su tih godina majčini rođaci tokom leta držali “istureno odeljenje” porodične poslastičarnice. I ranije smo uživali u njihovom gostoprimstvu, ali u porodičnoj kući u Rumi. A tamo je program bio manje-više standardan, vrlo nalik zapletu iz pesme Đoke Balaševića “Al’se nekad dobro jelo”. Što je uglavnom opšte mesto za Sremce, Vojvođane, ali i sve druge naše “narode i narodnosti“…
Međutim, okolnost da smo neočekivano banuli u sred turističke sezone i zatekli rodbinu u ogromnom poslu, pa još umorni od puta i u nameri da što pre nastavimo dalje – sve to je pripremilo scenu za sasvim nesvakidašnju gozbu. Naši roditelji su popili kafu sa rođacima i lepo se ispričali, onako maltene s nogu, u prepunoj bašti poslastičarnice koja je sve vreme radila punom parom. A nas klince su zbrinuli najbolje što su mogli, onim što im se našlo pri ruci…
I tu počinje kalvarija.
Kolači, torte, limunade, sladoledi, palačinke, kupovi… Znam samo da je nastavljalo da stiže, i stiže, i stiže… Čak i kad je potpuno izgubilo svaki smisao. Verovatno smo brat i ja to posle malo uvećali i dramatizovali, prepričavajući prijateljima godinama nakon tog događaja. Ali možda i nismo puno? Ipak, pouzdano se sećam da smo napokon seli u Fiću i nastavili put sa po dve ogromne i vrele krofne posute šećerom. I da smo te krofne dugo stiskali neutešno i gledali tužno, jer smo jedino to mogli.
Da ih gledamo.
Eto, tog osećaja sam se setio jutros. Ponavljao se u životu još puno puta, ali srećom u puno blažoj formi i sa puno manjim osećajem krivice. Previše želja koje to više nisu, previše vina, previše knjiga koje nikad nećeš pročitati, muzike koju nemaš kad da slušaš. Gomile stvari koje samo skupljaju prašinu, razočarenja i neostvarene praznine, ugašenih strasti, neizgovorenih reči koje je trebalo reći, propuštenih prilika raznih vrsta, ukusa, oblika i boja…
Život, ukratko…
Ostavite odgovor