Trka puževa

posted in: Flash-backs, pametovanje | 0
trka puževa

 

Pre pet-šest godina, za potrebe kršenja neke izborne tišine, puštena je u promet obilaznica koja spaja Pančevački put sa Zemunom (preko Pupinovog mosta). Pošto je deo novca iz kredita kojim je pravljena završio verovatno u nekoj drugoj predizbornoj kampanji, put nikada nije potpuno završen. Ima šest traka, osvetljenje, nadvožnjake, trafo stanice, kišnu kanalizaciju, i sve ostalo kao pravi auto put, ali nema zaštitnu ogradu… Pojela maca. Kod nas svaka vlast tradicionalno ima jednu malu macu velikog apetita. Ali zato imamo i maštovita solomska rešenja, poput onog da će posle svečanog puštanja u rad, brzina na nesuđenom auto putu biti privremeno ograničena na 50 km/h…

A znate šta se kaže za ta „privremena“ rešenja? Elem, zajedno sa više desetina znakova ograničenja, na spornoj deonici je istog jutra osvanula i patrola „geometara iz kukuruza“ koji savesno danonoćno treniraju strogoću. Osim naravno u jeku kakve predizborne kampanje, kad pravna država ipak mora malo da povede računa o svom imidžu. I to će tako verovatno trajati zauvek. Privremeno.

Zbog svega pomenutog sam maločas, u omanjoj koloni, desetak minuta igrao performans zvani „trka puževa“. Grupa punoletnih i zdravih ljudi, u potpuno ispravnim vozilima, na autoputu sa šest traka, u idealnim uslovima za vožnju – mili brzinom teško ranjenog puža, tj. neznatno manjom od 50km/h. Naravno, na vreme su nas upozorile kolege iz susednog smera da su „geometri“ na baš toj, od nekoliko raspoloživih lokacija za sačekušu. Dok sam naizmenično ubacivao iz druge u treću brzinu i nazad, i čekao da najzad izađem iz vidokruga radarske sprave, imao sam pregršt vremena za kontemplaciju. I tako mi u neko zlo doba pade na pamet kako je ta bizarna scena zapravo najbolji simbol naše pravne države sa početka 21-veka.

Mučenici na zadatku reketiranja sopstvenih građana, foliraju se na mišiće kako sprovede neki zakon, i uteruju nas mukom u poštovanje istog. Mučenici iz kolone se foliraju da poštuju taj isti zakon, a zapravo su presrećni što su i ovog puta namagarčili papane. Samo ih malo svrbi nestrpljenje, jer jedva čekaju da demonstrativno pokažu koliko njihovoj ljutoj mašini treba od 50 do 150km/h – čim zamaknu iza radara) Oni mučenici političari sa početka priče, leče svoju upljuvanu i ismejanu sujetu u limuzinama sa zatamljenim staklima i blinkerima, i generalno ih boli uvo za ograničenja, zakone, geometre, a naročito za ranjene puževe. Ona sirota mala maca je ponovo gladna, jer je ona uvek gladna…

 

Da li sam nekoga zaboravio?

Nema veze…

Nas je sve zajedno, očigledno i Bog zaboravio…

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *