Veslači da udahnu

posted in: pametovanje | 0

enver_hoxha_1960

Ne pratim medije već dugo. Bar ne namerno, ili ozbiljno. Ponekad ih koristim kao razonodu, ono-kad-poželim da čujem neki dobar vic… Baš u tom kontekstu sam se jutros setio Radio Tirane iz 70-tih.

U to vreme smo bili klinci i još smo letovali sa roditeljima. Najčešće u auto kampovima, duž cele jadranske obale.  Pošto u kampovima nije bilo neke naročite zabave kasno uveče (za klince pred-tinejdžerskog uzrasta), obično smo ležali i slušali radio. Naš omiljeni program bila je emisija na srpskom Radio Tirane na kratkim talasima. Sećam se, kao da je juče bilo, njihovih genijalnih vesti o novoj fabrici koja proizvodi „čak dve vrste papira“, ili o „15 kilometara pruge po kojoj će vozovi moći da razviju preko 50 km/h…“ I sve to izrečeno patetičnim i ponosnim tonom glasa koji neodoljivo podseća na ovaj što nas svakodnevno zapišava sa naših slobodnih medija. I uvek za kraj – jedna tradicionalna albanska narodna pesma u izvođenju nacionalnog simfonijskog orkesta, hora, i operskih prvaka…

Plač-majke-božije!

Valjali bismo se od smeha, dok nas bubrezi ne zabole, i danima prepričavali najbolje „odvale“. U to vreme je inače išao onaj vic o albanskoj podmornici koja ide „gore-dole-gore-dole-gore-dole“ – da bi veslači mogli da uhvate vazduh.

Ali kolo sreće se okreće.

Sada sam ja jedan od tih veslača. A podmornica nam je zaglavila u mulju, pretovarena parazitima. I samo Boga molim da bar na kratko izronimo…

Samo da malo udahnemo vazduh.

:.

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *