Program

Posle prvih analiza Kopaoničkog Dogadjaja izgledalo je da smo ponovo u istoj žabokrečini – praznih populističkih izjava i jalovog političkog kompromisa. „Duplo golo“ – rečnikom penzionisanih ljubitelja domina. Ali premijer nas je sve iznenadio.

Program koji je juče predstavio u Skupštini izazvao je tajac i nevericu. Čak i naši nezavisni eksperti, uvek spremni i voljni za pojavljivanje u medijima, su najednom „dobili grip“, postali „službeno odsutni“, ili prosto – nedostupni za komentare. Premijerov „Ekonomski program u 6 tačaka“ je toliko neočekivan i tako radikalan – da niko nema hrabrosti ni da ga komentariše.

Prva mera je konvertovanje svih spornih potraživanja koja su blokirala našu ekonomiju u hartije od vrednosti (menice, blagajničke zapise). Posebnom uredbom prenosi se obaveza otkupa ovih sredstava plaćanja na Narodnu Banku, čime se preko noći devizne rezerve stavljaju u funkciju privrednog oporavka zemlje. Sav teret nelikvidnosti tako praktično pada na državne institucije, i do sada povlašćene monopoliste, koji će biti prinudjeni da kompletnu imovinu stave pod hipoteku, i da se zaduže pod komercijalnim uslovima. Na taj način će pokušali da izvrše sanaciju poslovanja (tamo gde je to uopšte moguće),  da im se nebi desilo da u zakonskom roku završe u stečaju ili likvidaciji. Ova mera će istovremeno razvejati sve dubioze, pomoći izvozno orijentisanu privredu, i obezbediti neophodna sredstva za novi investicioni ciklus, a bez dodatnog zaduživanja privrede.

Druga mera je je u tesnoj vezi sa prethodnom, a tiče se drastičnog smanjenja broja budžetskih korisnika, tj pojeftinjenja države za preko 70%. Planirano je da se ovo smanjivanje obavlja u dvomesečnim ciklusima – simultano sa ravnomernim smanjivanjem poreskih opterećenja privrede (PDV-a, taksi, poreza i doprinosa). Svi postojeći javni sistemi se reorganizuju po akcionarskom principu tako da na kraju procesa npr 70% zdravstvenog i obrazovnog sistema prelaze u akcionarska društva koja se samostalno finansiraju na tržišnom principu, a 30% ostaje u državnom vlasništvu, uz obavezu da funkcionišu po istim ekonomskim parametrima kao i konkurenti. Sva javna preduzeća se takodje privatizuju i prelaze u akcionarska društva i druge oblike organizovanja, uz zakonsku obavezu formiranja slobodne konkurencije, što za krajnju posledicu treba da ima veliki pad cena. Ukida se bilo kakav politički nadzor ili učešće u fukcionisanju ovih subjekata. Novoformiranim privrednim subjektima se ostavlja sloboda da sami izadju na kraj sa viškom zaposlenih. Ova mera će značajno pojefiniti proizvodnju u Srbiji i povećati njenu konkurentnost na svetskom tržištu.

Treća mera je vezana za raspodelu viška sredstava u budžetu koji će prethodne mere  izazvatii (po više nezavisnih ekonomskih analiza), kao i za saniranje novog velikog talasa nezaposlenih. Ova ogromna sredstva će se usmeriti na efikasan i jednostavan sistem direktne socijalne pomoći  preko magnetnih socijalnih kartica. Na ovaj način sačuvaće se dodatnih 37% sredstava koje bi inače pojela gomila šalterskih i kancelarijskih službenika. Svi korisnici pomoći (nezaposleni, penzioneri, itd…) imaće istu nadoknadu dovoljnu za život, i biće oslobodjeni svih poreskih i sličnih državnih davanja, ali će im istovremeno biti značajno ograničena pravna sposobnost (neće moći da istovremeno ostvaruju bilo koji drugi prihod, ili da raspolažu nekom značajnom imovinom). Svi nezaposleni će imati pravo da samostalno odluče da li će primati socijalnu pomoć, ili pokušati sa nekim od programa samozapošljavanja. Svi preduzetnici ili firme koje zaposle neko od pomenutih lica imaće trajno poresko umanjenje za iznos socijalne pomoći koje bi to lice inače primalo. Uz drastično smanjenje davanja po osnovu primanja iz ličnog dohotka – naša radna snaga će tako postati jedna od najkonkurentnijih u Evropi, što će za kratko vreme omogućiti velike (strane i domaće) investicije i nova radna mesta.

Istovremeno zaposleni dobijaju daleko veća prava nego do sada – imaju pravo da direktno utiču na to gde će ići sredstva koja se iz njihovih primanja uplaćuju za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, i slično – i u kom iznosu. Novi državni budžet praviće se praktično uz aktivno učešće svih punoletnih ZAPOSLENIH gradjana, što će de-fakto reformisati i politički sistem.

Četvrta mera je rekonstrukcija lokalnih samouprava prema realnim materijalnim i kadrovskim mogućnostima. Ukratko – lokalne samouprave same formiraju sopstvene prihode i upravljaju sopstvenim razvojem, a ukoliko nisu sposobni da posluju pozitivno, centralna vlast im u cilju dobrobiti stanovništva nameće prinudnu upravu tj „starateljstvo“ od strane profesionalnih menadžera. Ministarstvo finansija ima pravo da angažuje najkvalitetnije menadžere (domaće i strane) sve dok šteta napravljenja nestručnim upravljanjem ne bude sanirana, a ekonomski rezultati pozitivni. U tom periodu se potpuno suspenduje političko učešće u odlučivanju. Princip se naravno primenjuje i u obrnutom smislu – lokalne zajednice koje su efikasne i sposobne da privuku investicije i ostvare dobrobit svojih gradjana, postepeno se stimulativno nagradjuju smanjenjem državnih davanja, uz obavezu da za taj iznos direktno pomažu nerazvijene regione na zajedničkim projektima. Ovaj „mentorski“ program može se odvijati kroz razmenu kadrova, direktnu finansijsku pomoć, transfer tehnologije, ili zajedničke investicije.

Peta mera je uvodjene principa racionalne pomoći. Država će ubuduće subvecionisati i pomagati programe od javnog značaja isključivo oslobadjanjem od davanja. Prednost ovog sistema je u smanjenju korupcije i „rastura“ novca koji bi se inače prvo prikupljao od poreskih obveznika (u iznosu uvek manjem od 100%), zatim administrirao kroz sistem (gde dobar deo „ispari“), da bi se tek na kraju distribuirao po komplikovanoj i često nejasnoj proceduri, za čije sprovodjenje su potrebni neracionalno veliki državni resursi. Ovako će pomoć biti direktna, i vezana isključivao za IZVRŠENE USLUGE ILI PROIZVEDENU ROBU, mehanizam potreban za njeno sprovodjenje daleko jeftiniji i efikasniji, a mogućnost zloupotrebe svedena na nulu. Prigovor da će nekomercijalni projekti na taj način biti ostavljeni na cedilu, premijer je prokomentarisao:

– Ovo je ekonomski program! Neekonomske projekte nek finansiraju neekonomski programi…

Šesta mera je uvodjenje profesionalizacije i fiskalne odgovornosti na svim nivoima. U posebnoj sistematizaciji definišu se znanja, zvanja, i iskustva koje državni činovnici i politički predstavnici treba da imaju na svim nivoima izvršne vlasti. Takodje se definišu i prekršaji koji trajno udaljavaju lica iz javnog života, od uvrede i klevete, do nepristojnog ponašanja i ugrožavanja javnog reda i mira. Sva lica izabrana na javne funkcije koja dodju u sukob interesa, naprave i najmanji prekršaj budžetskih pravila,  ili ostvare čak i najmanji gubitak na državnoj imovini ili sredstvima poreskih obveznika, trajno gube pravo da budu ponovo birana.

Šta reći na sve ovo?

Izgleda da politika postaje ozbiljan posao.

.