Nekada je bolje držati se samo suvih činjenica, i nipošto ne dozvoliti da vam pažnju skrenu ne neku jalovu rasparavu, tipa: „ko je kriv i zašto?“ A činjenice su neumoljive: srpskoj robi bilo koje vrste je bolje bilo gde u okruženju (i šire) nego u Srbiji. Ne toliko zbog cena – koliko zbog naplate. Zašto? Zato što jedino u Srbiji kupci ne plaćaju robu, ili je plaćaju sa tolikim zakašnjenjem da je to praktično isto kao da je ne plaćaju. Naravno ne mislim na fizička lica tj obične ljude – već na firme, državu, i ostale velike kupce.
Naricaljka na temu kako smo svi-svima dužni je već postala nešto kao nacionalni brend, iako je svoj procvat ova „SOC-realistička“ praksa doživela tek u aktuelnoj deceniji. Ali ne morate biti Mali Djokica (tzv. ekonomski ekspert) da biste provalili da u toj priči postoji jedna skrivena začkoljica: država je MNOGIMA MNOGO dužna, ali niko nije dužan državi (osim same države).
Da li ste namirisali bitangu?
Ekonomija je zapravo vrlo slična prirodnim naukama. Koliko god se mi trudili da to sprečimo, novac i roba se ponašaju kao fluidi (voda i vazduh) i uvek pronadju neku rupu… Po zakonu spojenih sudova – sele se tamo gde se bolje kotiraju u skladu sa ponudom i tražnjom. Šta je onda to što sprečava našu robu da se prospe svuda po svetu?
Zid!
Čvrst, kao da je od betona, iako ga čine samo neke hartije, uglavnom objavljene u „Službenom listu“. Biću sasvim konkretan: paketić do 50 kilograma, dostavljen kurirskom službom do npr. Zagreba košta sa carinskim i drugim formalnostima oko 150 Eura. To znači da srpski izvoznik za toliko mora da bude povoljniji od lokalnog proizvodjača, da bi uspeo da nekome proda 49 kg svoje robe.( Ili 29 kg? Ili 0,9 Kg?) Zvuči nemoguće, ali šta je to za nas – pa mi smo nebeski narod! Osim toga iza nas stoji efikasna i jeftina država sa najnižim poreskim i drugim stopama, najpovoljniji bankarski krediti, izuzetna infrastruktura, i bajkoviti poslovni ambijent…
Ali zamislite (vica radi) šta bi se desilo kada bi odjednom sve te autogol-barijere nestale (pretpostavljate u čiji budžet ide veći deo od onih 150 Eura?) Šta bi se desilo? Svako ko je sposoban da nešto proizvede za čas bi se preorjentisao na proizvode za koje može da nadje kupce koji plaćaju. Roba svih vrsta bi krenula preko granica kao reka. Naši rafovi bi se istovremeno – ispraznili. Nestalo bi i strane robe jer ovde nebi imali kome da je prodaju pošto bi trgovci ostali bez „beskamatnih kredita“ od strane proizvodjača. I naše banke bi ostale bez posla jer proizvodjačima koji imaju „žive pare“ i posluju na svetskom tržištu – ne trebaju zelenaši. U suštini – maske bi pale, i u trenutku bi se pokazalo ko radi u „relnom sektoru“, a ko živi od pljačkanja istog.
Postoji jedna vešto plasirana iluzija po kojoj mi živimo u tržišnoj ekonomiji koja „samo što nije“ deo globalne. Ali ako malo bolje pogledate naš sistem je u mnogo čemu pre nalik na ekonomiju Severne Koreje. Zna se tačno šta može da udje, a šta da izadje, i pod kojim uslovima. Zna se i ko kosi – a ko vodu nosi. Što reče nedavno jedan nevaspitan Ambasador – pravila igre se ovde u hodu prilagodjavaju igračima, a uglavnom se prave na račun sopstvene štete. Vizionarski – do prvih sledećih izbora. Takozvana „Lud-zbunjenog“ ekonomija.
Ako smo sve ovo razjasnili, ostaju samo još dva pitanja: kakve veze sve ovo ima sa PayPal-om, i gde je onih 7 razloga iz naslova?
Recimo to ovako: dok na vrbi ne rode banane PayPal nam dodje kao neki princ (u najavi) koji treba da poljupcem probudi Snežanu. Znate onu što je pojela šatro-otrovnu jabuku pa se 100 godina razvači po krevetu kao mrcina. Samo što u ovoj bajci princ mora prvo da na neku foru uradi ove naše patuljke. A oni su mnogo zaguljeni igrači…
Haj ho haj ho… Haj ho haj ho ahaj ho…
P.S. Samo opušteno. Postoji i život izvan bajke, samo se okrenite malo oko sebe…
Miodrag Ristić
Samo da proverim da li rade ovi komentari. Još mi se nije desilo da svi retvituju – a da niko ne komentariše…
A baš sam se ponadao da će neko da „baci neku paru“na opkladu. Nije valjda da verujete više meni nego TV-u?
Marjan Paradoksija
Ma ne verujemo nikome, ni tebi ni tv-u! 😉
Sjajan tekst, do srži! Nažalost, tako stoje stvari i veoma teško će se promeniti, ako bude onih koji zapravo i žele da ih menjaju. Takva ekonomija, plutajući kurs i sl, odgovaraju pre svega državi i magnatima, ao stali…pa navikli smo da životarimo i da vičemo ura kad nam podbace neko parče hleba (nikako preko pogače!).
Omiljena rečenica: „Da li ste namirisali bitangu?“ 🙂 🙂
Miodrag Ristić
Stvarno se upinjem da shvatim razloge koji stoje iza svega. Zašto je državi toliko važno da spreči nekog siromaška da zaradi neki neoporezovan dinar od prodaje rukom pravljenog nakita, ili od prodaje clipova i sličica za mobilne telefone, ili na milion drugih načina. Kažu da je Brazil „razbio“ sa takvim stvarima, i da količina novca koji preko tih „gluposti“ ulazi u zemlju ozbiljno ugrožava primat njihovih tradicionalnih izvoznih proizvoda.
Možda bi oni to i dozvolili (čuj, treba nam nečija dozvola da pravimo pare?) – ali ne znaju kako da se u toj gomili ne provuče i po neki ozbiljniji igrač, koji bi npr. mogao da podmiri regionalne potrebe za vizit kartama, kovertama, kesama (to sam se ja kao – prepoznao).
A onda da se svadjamo sa komšijama?
Ili se boje da bi to komšije (po osnovu reciprociteta) mogli da naprave nama? Iskreno, koliko poznajem ove naše „patuljke“, mislim da njih potpuno boli neka stvar za proizvodjače, i apsolutno ih smara cela ta priča, jer u svemu tome vide (za sebe) samo ogroman posao za koji niti su spremnji, niti su voljni da se njime bave.
Jer mnogo je lakše jednim potezom olovke podići neku taksu ili dažbinu i… Bog te veselio!
Romi
Sjajan tekst! I ja sam se ponadala da će PayPal konačno da zakorači i kod nas, ali to otezanje je više nego simptomatično. Bolje držati roblje u zatvoru nego mu otvoriti vrata da udahne vazduha i uhvati malo sunca. Sloboda je opasna rabota. Preti da uruši ceo sistem, a zašto bi oni to radili? Hvala na odličnoj analizi! Još kako mi je pomogla da jasnije vidim o čemu se tu radi. 🙂
Deda
a meni sve na pameti sta bi nasi patuljci radili sa uspavanom Snezanom 100 godina i nekako mi na isto dodje sto i drzava radi na nama budnima….
Naucen sam da tako treba i da je: udjes, izadjes i gotovo, sasvim normalna situacija u svemu… 🙂
zubarica
Ja bih rekla – i obrnuto, Miki.
Ako ja želim da kupim nešto što košta 0.99$, pa ne mogu – moram ga ovde platiti 16 eura.
Mislim, neću dati te pare taman krepala :D, ali samo kao primer.
Ili: kako vidim, ženska deca dosta (kvalitetne) kozmetike kupuju online. Po REALNOJ ceni, ne po ovim u parfimerijama… Šta bi s tim?
Odmah bi se svi „okačili“ i na sajtove gde sada ne mogu…
A ko su (zapravo) snabdevači, koji imaju te, vesele cene?
E, baš na Sveto Nikad…
Hvala, Miki :).
miodrag ristić
Ni obrnuto nije sporno. Ali „neko“ nas štiti od svega toga. To bi šatro-moglo da ugrozi našu privredu. Imam jednu informaciju za dušebrižnike: toliko ste bili uspešni u toj zaštiti nas i naših interesa – da više nemata ŠTA DA ŠTITITE. Sve je propalo, s*ebano, kaput, ende!
Eto, pade mi na pamet još jedan prilog onom spisku od 140 x 140 karaktera posvećeni raskrinkavanju pojma #partijskadrzava – to je kad se svaka dobra ideja na pola puta do realizacije prilagodi punjenju ličnih&partijskih džepova
Tako da mislim da je realno krajnje vreme da sjaše, lepo izgube te neke sledeće izbore, a onda odu krišom u tople egzotične krajeve gde kriju pare. I nastave da ih krckaju na miru…
A mi ćemo se već nekako snaći…
Bojan
A posle se pitamo sto nam omladina odlazi iz zemlje… Placamo Evropske cene robe i usluga, a dobijamo ***** u ****, s oprostenjem.
Kako nas pljacka SBB, kako nas pljacka MTS, kako nas pokradaju na svakom mogucem koraku.
Ne znam u kojoj bajci mi zivimo, ali i treba da tonemo sto dublje, dok ne dodjemo do one tacke, gde cemo da se iznerviramo toliko, da taj bes ce da okruzuje sve nas.
Dokle god sedimo skrstenih ruku i rasirenih guzova, cekajuci sledecu gej paradu, i treba da nam bude ovako.