„Politika je korisna koliko i kiša. Ako niste ništa posejali, sve što ćete od nje dobiti je – blato na cipelama.“ via @detozin
:.
Citirati samog sebe može da bude simptom raznih socijalnih (a bogami – i psihijatrijskih) problema. Tešim se da je ovoga puta u pitanju samo dramaturgija, jer ovaj tvit iz podnaslova kondenzuje ono što želim da kažem i ovim postom. Želim dakle da jasno i nedvosmisleno odgovorim na pitanje kako se zaposliti u partokratiji – i zato predjimo odmah na suštinu…
A suština je da je meni u suštini (skoro) potpuno svejedno ko će da pobedi na ovim izborima. Ako sam se malo „primao“ na celu priču bila je to više spontana reakcija na predizborno sistematsko vredjanje naše inteligencije, i želja da malo isprobam snagu društvenih medija (u samoodbrani). Da pokažem da nismo baš svi fikusi, i da nas ne mogu nekažnjeno tako tretirati…
Ali ono što JA (kao i svi preduzetnici) vrlo dobro znam, je da će jutro posle izbora – baš kao i stoprvo jutro posle izbora – biti potpuno isto kao ovo danas.
I samo mi je malo žao sve te silne energije koja sagori uludo. Pomalo i tih silnih ljudi koji se nadaju da će uz pomoć politike promeniti nešto u svojim životima. Ljudi koji misle da su pronašli odgovor na najteže pitanje koje ih muči – kako se zaposliti. Zar vozeći se autobusima sa mitinga na miting? Lepeći i cepajući plakate, ili klimajući glavom po nekim memljivim salama, slušajući neku bednu retoriku u koju najmanje veruju oni koji je prosipaju? Nezdravo! Od toga stvarno možete da regresirate na nivo ukrasne sobne biljke…
Sve je to ok, ali kako se zaposliti?
Jedan momak je pre izvesnog vremena došao do mene sa idejom da otvori „istureno odeljenje“ naše štamparije u Kovačici. Ako niste znali Kovačica je malo mesto gde je i Bog rekao „laku noć“ – poput većine malih mesta u ovoj zemlji. Oko 80% malobrojnih stalno zaposlenih rade za državu, a svi ostali se snalaze kako znaju i umeju. Ipak, zajedno sa okolnim selima, čak i u ova bedna vremena tamo ima dovoljno potencijalnog posla da obezbedi bar jednu dobru platu od grafičkih usluga. Konkurencija? Neki lik koji radi vizitkarte za pivo, i koliko ga časte… Većina preduzetnika morala je ranije da potegne za Pančevo ili Beograd da bi uradili običan flajer ili bilo kakav ozbiljniji posao.
Više ne.
Momak zna malo da radi na kompjuteru, zna jezik i mentalitet (u Kovačici i okolini živi mnogo Slovaka), i ima želju i volju da radi na sebi. I što je najvažnije – pokrenuo se! Uključio je mozak, i uzeo svoj život u svoje ruke.
Što i vama savetujem.
zubarica
Heh, Miki, samo za malo para je potrebno RADITI… :).
detozin
Eh! Šta ćeš… Svaki genijalan plan mora da ima neku falinku.
Seo
Tek sada vidimo kako je teško u demokraciji, da mi se je vratiti u ono vrijeme kada je vladao mrak socijalizma 🙂
Miodrag Ristić
Kojoj demokraciji? Gde?
Exxx
Niko ne želi ići tim trnovitim putem, put popločan žutim ciglama deluje mnogo privlačnije, šteta što je to samo laž…
Miodrag Ristić
Ne zameri – ali mislim da je sasvim nebitno koje su boje cigle. Laž je laž.
milja lukić
Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali – ne žele svi da pokrenu posao, što ne znači da ne žele da rade. Oni koji imaju inicijativu, najvredniji su deo društva i pokreću stvari, to stoji. Međutim, treba da postoje i oni koji „izvršavaju poslove“ i koji su isto toliko vredni.
Ova kampanja zasniva se na „poslu za sve“ jer je očigledno da je najveći problem naći posao, samim tim i dostojanstveno živeti. Što ti kažeš – „samo mi je malo žao sve te silne energije koja sagori uludo“, jer će i „jutro posle izbora – baš kao i sto prvo jutro posle izbora – biti potpuno isto kao ovo danas“. Iako svi pričaju o promenama, o istini… u stvari niko nema nameru dupe da pomeri s mesta, izuzev da ga iz stolice uglavi u fotelju. A ovce (mi) čekaju ko će sledeći da ih šiša.
Ovde imaš malo o sloganima u predizbornoj kampanji i jednoj te istoj priči koja se vrti u krug, godinama: http://xxxps.tumblr.com/post/21401939762/analiza-predizbornih-kampanja-i-procentne-procene.
Miodrag Ristić
Sve promene (kao i sve novo) prvo nastaju u glavi. Kad nas se to još nije desilo. Dokaza za to ima mnogo, a ti to u tvom poslu (jezičkom) sigurno vidiš. I dalje se mnogo češće kaže „čekati posao“, „ubaciti se negde“, „dobiti posao“, „biti zaposlen negde“ (ili tako nešto pasivno) nego „raditi negde“, „raditi kao“, „praviti, proizvoditi, pružati ovu ili onu uslugu…“ Ove druge izraze mahom čuješ u privatnom sektoru – a one prve koristi ostatak (većina) društva koja je još jednom nogom u real-socijalizmu. I malo si me pogrešno razumela – ne navijam ja da svi postanu preduzetnici (to je naravno nemoguće) ali ima drugih načina da se pokaže inicijativa i da se uloži u sebe. Što reče @Prokka: „Nekada je ideal bio stalan posao – a danas stalan izvor prihoda…“ Čime god da se baviš MORAŠ DA POČNEŠ DA KORISTIŠ GLAVU i preuzmeš odgovornost. Jednostavno je takvo vreme.
I još nešto. Nedavno sam ubacio bratanca da volontira u jednom ekskluzivnom restoranu. Završio je formalno tu školu ali od toga zapravo nema nikakve koristi. Da bi jednog dana postao vrhunski kuvar mora to pre svega da jako želi, zar ne? E zato sam se dogovorio sa vlasnikom restorana da sledećih mesec dana samo guli krompir. Da se malo čeliči.
Ako ne prodje test, uvek može da pravi hot-dog ili da peče pljeskavice…
.
Marjan Paradoksija
Tvoj tvit kaže sve sam. Lepo si to zaključio još na početku. Nemam šta da dodam!
Miodrag Ristić
A ti onda oduzmi nešto.
Zezam se, ali hvala od srca. Taj tviter je stvarno super stvar (gde inače možeš naći toliku koncentraciju pametnih ljudi koji medjusobno komuniciraju aforizmima) – ali ima i jednu veliku manu. Kažu da sve ostaje negde zabeleženo, ali sama logika medija je da misli „propadaju kroz pod“. Kad kao ćorava koka ubodeš neko zrno – bude ti malo krivo?
E, onda napišeš post…
zbunjena
.moj muz je jedan od najtrazenijih ofset masinista u kraju,prosto se otimaju o njega kad su u pitanju zahtevniji poslovi…radi od 6h do 00h..ja sam priuceni knjigovezac (za manje od 3 meseca sam naucila sve fore i fazone :)) i fascinirah sve ljude oko sebe svojom brzinom i kreativnoscu….pre podne radimo u privatnoj stampariji,to nam je kao stalni posao (doduse nismo primili zadnjih 6 plata tj 6×2=12),a popodne honorarno gde stignemo…najmanje 12h rada dnevno mesecima unazad…i sto je najgore jedva sastavljamo kraj s krajem…smuci se meni sve to i dodjem na ideju da krenemo sami…neki dekica nam ustupi celu svoju stampariju uz dogovor da mu kad kad odradimo neki poslic(zavoleo nas kao sopstvenu decu)..fokusirali smo se za pocetak na knjige,blokove i flajere…e tu nasta prava nocna mora…dve knjige ,tiraz 500,smo bukvalno poklonili,zeznuo nas lik za kintu..trecu knjigu za koju smo uzeli 50% avans jos niko ne preuzima…par poslova izgubismo jer nismo clanovi sps,ds,sns itd..jedno dva tli lika nam trazili 20% da nam nabace neki poslic i to po nekim smesnim cenam…imam 30 godina i dve prelepe cerke ,zivim kao podstanar…razocarana,tuzna i besna… ….kad ideja gubi stvaralacku snagu,ljudi se pretvaraju u masine…
detozin
Izvini što sam tek sada video tvoj komentar u spamu (verovatno nisi čekirala ono anti-spam polje). Često se pitam kako je onima koji sada moraju da kreću od nule, kad ni mi koji radimo po 20 i više godina nismo sigurni šta nas sutra čeka. Sve što bih mogao da ti kažem je bledo u odnosu na taj očaj koji uhvati čoveka kad vidi da mu sva snaga koju ulaže u nešto – nije dovoljna. Ako ti je neka uteha (a ne verujem) osetio sam to mnogo puta , i verovatno sam često ostajao u igri samo zato što nisam imamo DRUGOG izbora. Ali okreće se sve to, uvek. Nekad – čak i u najgora vremena – pojavi se šansa. Ponekad kasno shvatimo da smo je propustili, ili da je nismo maksimalno iskoristili… Ali ako je došla jednom, doći će opet. Svaki trud ima nekog smisla, neko to od gore vidi sve i vratiće nam jednom sa kamatom.
Da u to ne verujem – davno bih digao ruke…
Ako mogu JA nekako da ti pomognem – javi se.
Nikola
Ima i ona – u tuđoj ruci samo jedna stvar može da naraste.
Iako je post malo stariji do danas se ništa nije promenilo.
Uvek je i bilo, ko preuzme malo više odgovornosti za sopstvene prilike može se i nadati nečemu boljem.