Ironija na kojoj se temelji ovaj post može se izraziti onom rečenicom kako je stvarnost često čudnija od fikcije. Imam nekoliko teorija na tu temu, ali jedino što pouzdano znam je da trening u celoj toj stvari ne igra nikakvu ulogu.
Da je to tako, najbolje svedoči moje nedavno iskustvo. Na Miljin nagovor, posle poigravanja krimi-žanrom, digao sam sve kočnice i pustio mašti na volju… I šta? Popričao sam sa Đavolom lično, inspirisan padom meteora koketirao sam i sa čistim SF-om, a na povratku u realan svet pokušao sam da izvesnom Lazi u tradiciji bildugsromana prodam par trikova kako da nešto od mladosti prošvercuje u sredovečne godine…
Baš sam se UPINJAO iz petnih žila da uteknem, ali lepljiva i dosadna stvarnost me je svuda pratila u stopu. I kad sam najzad digao ruke shvatio sam da je avantura pronašla mene tamo gde sam se najmanje nadao…
U tzv „realnom svetu“ dočekala me je čista utopija: Upoznao sam tajanstvenu Tetku-Amarilis, popričao „uživo“ sa Pedyom i Terekom (animiranim karakterima sa blogova i Twittera – šteta što nam se Novinarska Patka u zadnji čas razboleo), i sve to na večeri gde se 70-tak ljudi svih profesija okupilo sa SVIH STRANA, samo da bi nekoj nepoznatoj deci pokušali da malo olakšaju detinjstvo…
Hteo bih zaista da vam bez lažne patetike kažem nešto o tome kako je na licu mesta prikupljen neki (značajan) novac, promovisana velika kampanja čiju okosnicu čine humanitarne čestitke, motivisano još nekoliko desetina ljudi da se svemu aktivno pridruže, i što je verovano najvažnije – emitovana jedna sasvim drugačija slika od one uobičajene, pune sivila i bede, ravnodušnosti i beznadja…
Mogu da vam pokažem slike, i pričam, pričam… Ali teško da možete to da razumete ako niste bili tamo. Taj neki pozitivni naboj, skoro euforiju, koja pokreće ljude da prevale put od 200 kilometara (u jednom pravcu) samo da bi proveli dva sata u društvu sebi sličnih. Parola: „Druženje i Služenje“ je samo lepa rima, i naizled jednako floskula kao „Srbija se saginjati neće“ ili „Evropa nema alternativu“… Ali NEKI LJUDI joj već 105 godina uspešno daju smisao.
Kako je to moguće? Kakav to nepoznat mehanizam može da jednu neozbiljnu „fiks“ ideju („Mogao bih da pokušam da pozovem jednog poznanika sa bloga da nam ispriča nešto o marketingu…„) – za samo deset dana pretvori u gore-opisanu sliku u kojoj je desetak ljudi moralo svojski da zapne da bi se sve odigralo baš na takav način, a još nekoliko desetina da ih u svemu tome nesebično podrži? (Da ne zaboravim da se još jednom zahvalim Pedy na izuzetnom predavanju…)
I sve to u zemlji koja je umorna, besna, razočarana, ponižena… U kojoj svi misle da su oni drugi pokvareni ili zli, lenji ili gramzivi. U kojoj ni tri čoveka za istim stolom ne mogu da se slože oko svega. Kako je to moguće? Stalno se to pitam, i nikako me ne ide u glavu. Kako je to moguće? Ne znam…
Ali znam da mi se dopada.
.
/ako i vi želite da podržite ovu akciju, u svojim postovima linkujte reč „čestitke“ na našu stranicu. Deca iz doma za nezbrinutu decu „Spomenak“ i osnovne i srednje škole „Mara Mandić“ (za decu sa posebnim potrebama) – će vam sigurno biti zahvalna/
jungle queen
Svaka čast na akciji!
milja lukić
Čestitam!
Ali mi dođe i da se pojedem, sa sve cipelama, što nisam bila u odabranom društvu.
Moguće je da ti se ova mejl adresa nije „uključivala“ jer nije direktno povezana s blogom. Imam nekoliko adresa, pa se na kraju i sama zbunim.
Sad si dobio pravu, onu koja je u vezi s blogom. Pogledaj bolje, malo bolje, samo malo bolje…
Miodrag Ristić
Žaljenje je obostrano. Ali biće sigurno još prilika… I sam sam tek nedavno počeo da mešam virtualno i „ovozemaljsko“ društvo, i prvi utisci su vrlo pozitivni. A upoznao sam i neke koji su se baš „zagrejali“ za to…
Amarilis
Bilo je sjajno, ali neću ništa više da kažem, nego idem mojoj kući, (čitaj na moj blog da pišem). Samo da potvrdim da su utisci neverovatni. Miodraže, baci mo neku fotku sa čestitakama, tj. crtežima, to čekam sve vreme. Thanks!
P.S. Miljo, Miljo…, tako smo se trudili, ipak se gricni malo 🙂
Miodrag Ristić
Drago mi je ako smo bili „na visini očekivanja“. SVE SLIKE imaš na linkovanoj strani i možeš slobodno da ih kopiraš. Svaka aktivnost koja će pomoći da namaknemo još neki dinar za klince je dobrodošla. Da iskoristim priliku da se malo pohvalim: pre dve godine smo „na mišiće“ jedva skupili novca za jedan televizor. Onda su nam se pridružili još neki ljudi, pa smo od prošlogodišnje akcije uspeli da nabavimoi LCD projektor i platno, trim stazu, sobni bicikl, i još koješta za salu za rekreaciju… Ove godine moramo da nastavimo taj trend – i da budemo još uspešniji!
Pedya
Nešto se čudno dešava sa Srbima u poslednje vreme. Posebno sa online Srbima. Kao da smo zaboravili na 4S, ili kao da to nije nacionalni slogan i na društvenim medijima. 😉
Juče je Nikola pisao o tome na svom blogu, o projektu Enter Serbia, o projektu saGLASNI i, verovatno najvećem i, po mnogo čemu najneverovatnijem projektu – JaZaKraljevo. Svaki od njih je realizovan volonterskim angažovanjem svih učesnika. Svaki od njih je realizovan isključivo sa željom da pomogne.
A onda, evo i primera jednog „integrisanog“ projekta – dogovara se online, realizuje se offline, da bi se nastavio online… 😉 Neki ljudi to rade već 105 godina, neki mnogo kraće, ali naći se u jednom takvom okruženju, online ili offline, zaista je predivno iskustvo. 😀
Još jednom hvala na pozivu, dragi Rile. Bilo je zadovoljstvo družiti se sa svima vama. 😀
Miodrag Ristić
Izvini – ovaj komentar je greškom „zaglavio“ kao spam, pošto ima više od dozvoljenog broja linkova (to mi tako podesio neki expert). Šalim se, naravno – ja sam kriv: nisam navikao da „moderišem“ komentare pa nisam ni primetio…
Razmišljam nešto u vezi tvog komentara, i pada mi na pamet kako bi neko uskoro morao da učini nešto na ORGANIZOVANJU te energije. Kad to kažem ne mislim (ne daj bože) na neko političko organizovanje, jer je to kao što se 100 puta pokazalo najbolji način da se ista upropasti – već na praktično organizovanje. Konkretno: živ čovek i pored najbolje volje ne može da učestvuje u svim tim akcija, bar ne sa istim stepenom angažovanja. Ono što nam je (hitno) potrebno je neki bon-ton, neki protokol za organizovanje, sprovodjenje i učestvovanje u njima. Kako da se u neke uključiš „full-time“, neke da aktivno podržiš (koliko možeš), a neke treće formalno (ili načelno). Ja verujem da se aktivizam treba podržati čak i kada se možda i ne slažemo sa samom idejom i/ili načinom realizacije. Najgore je kad sami sebe saplićemo. Šta misliš da li „krokodili“ mogu nešto da urade na tome?
Pedya
Eto teme za sledeći sastanak „krokodila“. 😉
Lično, ne znam kako bi takav „bon-ton“ mogao da izgleda, ali ima vremena da razmisliš i skiciraš nešto. Makar u glavi. 😉
Mislim da je problem u motivaciji. I elanu. I jedan i drugi „resurs“ se brzo troše. Ako efekti nisu vidljivi brzo, najčešće neće biti vidljivi nikad. Ali, ponekad se neko nađe u nekoj priči koja mu „legne“. To se npr. desilo sa sajtom Enter Serbia. Svi su ga odavno otpisali, ali nekoliko nas nije. 😉
Mnoge aktivnosti se brzo gase čak i kad se slažemo i sa idejom i sa načinom realizacije. Podržati neku uprkos tome što se ne slažemo, ne deluje mi realno. Ali, možda me tvoja skica razuveri. 😉
Miodrag Ristić
Npr – recimo da sam ja imao „ozbiljne rezerve“ prema ideji o brendiranju Srbije. Naravno – više na metod nego na samu ideju. Umesto da krenem da polemišem (i guram nekome klipove u točkove) mogu da samo „kurtoauzno“ presledim informaciju dalje – do nekog koga će ta ideja motivisati. Na kraju može da se desi, npr posle nekog vremena – da me RAZRADJENA I NADOGRADJENA ideja ipak pridobije. Ali ključna stvar je da se ne delimo i ne konfrontiramo medjusobno. Mislim na tako-neki bon ton. Naravno to ne znači da ja tebi u npr privatnom mailu neću reći sve šta mislim o eventualnem greškama itd…
Pedya
To se u potpunosti slažem. Pogotovo za informacije u privatnom mailu. 😉
Pedya
„Integrisana komunikacija“ nije baš uvek pravo rešenje. Pričao sam sa ženom (offline) dok sam pisao prethodni komentar (online) i onda videh da to što sam mislio nisam i napisao. Htedoh da napišem da ta naša 4S kao da su konačno (bar negde) zaživela i prestala da budu samo slogan, i da nam se taj nacionalni slogan potvrdio upravo u navedenim primerima… a napisao sam to što sam napisao… 😕
Amarilis
Skoči do mene, na oba bloga i baci oko da li ti je ok kako sam linkovala.
Miodrag Ristić
Super! Uz put sam (tek sad) shvatio da ti zapravo imaš dve adrese za amarilis.online. A ja sam mislio da je to neki bag…
Verkić
Ogromnu želju sam imala da vam se pridružim u ovoj plemenitoj akciju medjutim…
Učinih najmanje što sam mogla za sada – stavila sam baner ČESTITKE
Još jednom sve pohvale vašoj akciji!
Miodrag Ristić
Hvala mnogo, na pomoći i pohvalama. Moram priznati da si me ti inspirisala za neke od ovih ideja. To je verovatno najleše u ovome – kad jedni druge podupiremo. Hvala još jednom!
Milko
Pridružujem se čestitkama, a link će biti koliko u sljedećem postu.