Djavo ko’ djavo… Nije se pojavio sa kozijom bradicom, rogovima i repom, smrdeći na sumpor. Naprotiv – uzeo je oblik nekog poznanika iz mladosti, čak daljeg rodjaka po ženskoj liniji…
– Šta mislim o politici? A jel’ se to maže na ‘leba? Maže se?! Pazi-majku-mu….
Slatkorečiv neki djavo, za čas mi sve objasnio do detalja. Gradi priču kao kulu od Lego kocki, sve se uklapa lako, a stoji čvrsto i na svom mestu:
– Šta će ti ta proizvodnja? To je prljavo i smrdi. To da prodaš odmah – ne treba ti! Kad postaneš naš čovek svejedno ćeš da dobijaš sve javne nabavke – transparentno. Ma opet ti navalio… Kakva te crna proizvodnja spopala! Drugi nek rade, i treba da rade. Što više drugih da rade, a mi da skidamo kajmak. Naravno, ima da se zna red: PRVO da se ispoštuje stranka, a onda svi po redu… Ja ću to sve da ti objasnim, nema da brineš. Ma nemaš ti tu ništa ni da misliš, ni da radiš. Samo da skupljaš pare, i potpisuješ… To je sve već RAZRADJENO… – i sve tako kiti, i krasi, a glas mu mek, baršunast…
– Dobro, i gde treba da potpišem? – škiljim kratkovido u tu neku čudnovatu pristupnicu, i češem se nelagodno iza uva…
– Pa dobro – šta je sad? Hoćeš TI da potpišeš TO ili ne? – Izbečio se on na mene.
– Ma, samo ne znam kako da pitam… A jel’ istina…Što se priča… Da stvarno treba – krvlju? – odvalim kao kreten, pa šta bude…
– Hahahahahahahahahaha! Ha! Haaa! Hahahahaha… – zamagliše mu se naočare od smeha… Dva puta je uzimao dah. Smejao se od srca, kao što se smeje dobro plaćen radnik, ili seljak u dobra vremena. Smejao se željno i glasno dok nije potrošio i poslednju kap neočekivane radosti…
A onda mi pruži žilet.
.
Retka Zverka
I, šta bi? Je l’ ste se pobratimili?
Miodrag Ristić
A ti kao ne znaš nikoga ko je potpisao ugovor sa djavolom, i sada vozi džip, sedi u tri upravna odbora, uvek pobedjuje na tenderima, dobar je sa svima… A do juče je bio bednik kao i svi (mi) ostali… Ne možeš više ni da predješ ulicu a da ne ugaziš u jednog takvog.
Retka Zverka
Ma znam, kako ne znam. Evo, jedan je danas napravio konferenciju u Medija centru. Veliki dobrotvor, inače. Podelio 8 miliona teško zarađenih dinara Romima, i kako reče, parafrazirano citiram: „To je samo od plate (što je preteklo, a) koju primam u Srbijagasu.“ Pomislih, kakav divan i plemenit čovek. A kamo ostale prinadležnosti?
Retka Zverka
E, čika Miko, odoh malo u offtopic. Ako si primetio da ti je eventualno opala posećenost, da znaš da Blogger uopšte nije ažurirao ovaj tvoj poslednji post. U stvari na Dashboardu se vidi, a na Blogrollu se ne vidi (poslednja je Antoaneta). Ja sam ga videla iz Readera. Eto, pa ako treba nešto da menjamo u settings-ima, pričaj. 🙂