Zalupio je vrata svoje memljive sobice, i sručio se na neraspremljen krevet. Njegov svet se upravo srušio.
Gubili su i ranije. Stalno su gubili… Zapravo – sve te neke slavne pobede su se desile davno pre njegovog vremena – on je znao samo za jalovo životarenje, i poraze. Poslednji u nizu poraza je uvek najviše boleo, ali sada je bilo drugačije. Sada je zaista shvatio – ti ljudi, u koje je verovao, kojima je klicao, u koje se kleo… Samo su bedni kalkulanti i gubitnici!
A on? Šta je onda on?
Životari od babine penzije u vlažnom suterenu. Šta je stekao, stvorio, postigao? On je niko – i ništa!
Samo kada zagrme svi zajedno! Kada se pokrene ljudska bujica! Tada oseti iz dubine duše da je i sam deo Velikog Plana. Tada bi dao svoj život, ili uzeo tudji… Samo da se još koji sekund valja u tom trenutku, u kome sve ima smisla. U kome i njegov život nešto znači…
Prljavi jastuk se natopio od znoja, pljuvačke, i suza. To samo alkohol progovara iz njega. Pokrio se preko glave i zajecao. Biće bolje… Jednom…
Kada se probudi.
Milja Lukić
Moram da ti priznam da sam se naoštrila da ti ko zna šta odgovorim kad sam videla naslov, ali… polovična su mi osećanja.
Naime, sebe smatram za vatrenog navijača i gledam sve sportske događaje izuzev fudbala (najdosadniji sport na svetu, šah je spram njega zanimljiv i kad onaj ko ga gleda ne zna da ga igra). Međutim, kad su u pitanju košarka, odbojka, vaterpolo, rukomet… dernjam se iz sveg glasa i kad sam kod kuće, a možeš da zamisliš na šta to liči kad odem na utakmicu. I zato se uvek raspravljam kad navijačima nazivaju i one što samo idu da neartikulisano iskale bes na utakmici. To nisu navijači, oni su zaista deo Velikog plana, kako si ga nazvao, obični pioni a da nisu ni svesni toga. Da nije sporta, našli bi nešto drugo.
Slutim da ovaj post ima veze s nedavnim neuspesima našeg klupskog fudbala. A taman sam mislila kako bi trebalo da ga nasloviš „Oni što misle da su navijači“, pa sam se do kraja čitanja opasuljila da nije reč o toliko negativnoj konotaciji navijača (koja me inače neverovatno naljuti). Imaš o tome i ovde: http://miljalukic.blogspot.com/2009/10/ja-sam-navijacica.html
miodrag ristić
A, zašto si mislila da se ovde radi o SPORTU?
Dragana Amarilis
Na osnovu Miljininog i tvog komentara, rekla bih da imamo slučaj – šta je pisac hteo da kaže i kako se sve jedno delo može čitati, tj. slojevitost tvoje priče.
Ja sam je pročitala na sledeći način (možda ima veze i to što sam prilično nezainteresovana za sport):
Iskonska potreba gotovo svakog pojedinca da bude deo grupe, po svaku cenu.
A ta grupa (navijača) može biti svašta, politička partija, recimo, sekta, japijevski kružok u našoj Silikonskoj dolini (čitaj Dorćolski kafići), interet elita :-). Razne mogućnosti postoje!
A sad nam otkrij šta je pisac imao na umu, pls! Hvala.
Miodrag Ristić
„All of the above“
Hteo sam da se malo našalim, a nadam se da mi Milja neće zameriti… Naravno da ne mislim da je navijanje, ili pripadanje bilo kakvom grupnom identitetu – loše. Loše je kad taj identitet služi kao surogat/proteza za manjak sopstvenog.
A što se tiče Velikog Plana (tj smisla našeg postojanja) – to mora svako SAM SA SOBOM da razjasni, i tu nam nikakva grupa ne može pomoći.
I rest my case.
Milja Lukić
U redu je da post nema veze sa sportom, ali zašto baš naziv – navijač? Sada i ovde, nažalost, ta imenica ima sve sama negativna obeležja, a ne mora nužno da znači pripadnost grupi – navijam i u sobi, bez pripadnosti grupi (samo posredno smo okupljeni oko tima), na isti način to rade i političari, privrednici i tako dalje, i tako dalje… formirajući svoje grupe, timove, lobije, udruženja…
Zašto baš NAVIJAČ? Ovde mu on dođe kao sinonim za nekog ko se pronalazi tek u grupi, kakvoj god. Razlog – manjak ili odsustvo sopstvenog identiteta koji nadomešćuje pripadnošću grupi/timu/državi… Ako je tako, ja sam jedna bezoblična masa.
Očigledno je da neke pojmove treba revidirati. Ako pri pomenu reči navijač svi imaju istu asocijaciju – osoba bez pameti, veština i osećanja – onda smo u velikom sranju jer nemamo nikakvu civilizacijsku kulturu (najprizemnije shvaćenu), upravo zato što s nebeskih visina lupamo etikete na čelo „nižima“ od sebe.
Milja Lukić
Mala ispravka – bezoblična sam masa ako se svrstavam u navijače, što transparentno, de facto, implicitno i eksplicitno, na uvid svima… stavljam do znanja. Navijač sam, a što neki imaju iskrivljenu predstavu o značenju te reči, stvar je van mog domašaja.
Molim za veći oprez pri semantičkim određenjima, bilo asocijativnim bilo društveno uvreženim.
Ima toliko drugih reči koje više odgovaraju duhu ovog posta: slabić, kukavica, nedefinisan stvor, bezoblična masa, neki oblik ljudskog života, neki oblik ljudskog postojanja, neki oblik ljudskog bitisanja… i ko zna koliko ih je još, a ti se zalepio baš za NAVIJAČA.
Miodrag Ristić
Uh! I sad ja treba TEBI da \“izadjem na crtu\“ na tvom terenu (jezičkom)? rezultat je unapred poznat, ali da ne ispadnem kao one šonje sa ilustracije… Mislim da si se ipak malo povela za emocijama (što je verujem upravo glavna odlika navijanja). Navijanje (bez namere da se bavim redefinisanjem pojma) kako ga ja vidim – ima dva bitna odredjenja: jedna je pomenuta emotivna angažovanost oko neke pripadnosti (klubu, partiji, neformalnoj grupi, naciji, religiji). Znači da nas raduju i ponosimo se uspesima, a teško nam padaju i bole nas porazi – KAO DA SU LIČNI. Ako tako posmatraš stvari – mi smo SVI navijači kad-tad, bar u nekoj od životnih situacija.
Drugo bitno odredjenje navijanja je nekritičnost ili iracionalnost. Nas zapravo ne interesuje druga (protivnička) strana: mi smo MI, a oni su ONI. Možda su oni bolji, jači, pametniji, i lepši – ALI MI ĆEMO DA POBEDIMO! To je zapravo tako ljudski! I sama ideja kojoj pripadamo je iracionalna: navijamo za Klub – ali bi sutra otpustili sve igrače i upravu (?), glasamo za Stranku zbog programskih ciljeva – iako dobro znamo da je rukovodstvo korumpirano i kvarno (?) i da je sve samo šarena laža… Ali može biti samo jedan pobednik! Prosto – takva su pravila igre, i tu obično nema mesta kalkulacijama, ili razmeni mišljenja. Ako si čovek (a ne krpa) moraš da imaš svoj stav, da znaš za šta si, protiv čega si, i da se toga držiš – tako ti bog pomogao!
E tu, već dolazimo na klizav teren, i verujem da ćemo se oko toga složiti? Gde su granice? Zašto su neki ljudi ostrašćeniji od drugih. I obrnuto – zašto neki misle da je pragmatično ono što drugi nazivaju izdajom? Zašto neki prelaze granice koje većina prihvata za civilizovane?
Pitanja nam nikad ne nedostaje…
I mnogo su ti ružne ove reči koje si ponudila! Moj navijač je samo zbunjeni momak koji ne zna kako da izadje na kraj sa bolom i tugom koja ga okružuje, koji ne vidi svetlo na kraju tunela. Samo još jedan od NAS koji tražimo uzalud odgovore na teška pitanja, i čekamo da se jednog dana probudimo iz košmara…
.
Milja Lukić
Ja navijanje shvatam kao takmičarsku žicu, a ne emotivnu. Mada, i emocije su uključene, ali one adrenalinske više nego romantične.
I navijanje nije „protiv drugih“ već za „svoje“. Međutim, ako onaj „tvoj“ postupi nesportski, i ti ćeš da se buniš (da mu vičeš „Uaaa!“, „Pederčino jedna!“, „Ko te kod nas dovede!“, „Samo si nam ti falio!“, a ako si finiji pitaćeš se da li on igra za suprotnu ekipu ili je daltonista pa pomešao boje ili se najeo bunika…), a ne da ga braniš po svaku cenu. Bitno je takmičenje i zdrav sportski duh, a ne da „naši“ uvek budu pobednici. Naravno da poraz nije strašan ako je sportski, ali je strašan kad gubiš zbog sudije, zbog nameštanja rezultata, zbog svega onog što je van sporta i fer-pleja.
Ja sam ti u stvari postavila pitanje zašto si odabrao baš reč NAVIJAČ? Navijač je strastveno biće i voli pravdu, a ti mi odgovaraš da je ovaj tvoj zbunjen momak(?).
Ali, jedno moram da ti priznam – ipak mi se više sviđa ovaj tvoj „smotanko“ od onog određenja koje obično ide uz pojam navijač, a što veze nema s njim.
Miodrag Ristić
„… i posle 90 minuta, na semaforu je ostao naj nepopularniji rezultat – 0:0 “
(svako ostao na svome)
Ali si mi ipak uzela bod u gostima… A navijač je kakav – takav… Šta se ti buniš – k’o da sam ga JA izmislio?
DiplomiraniDuduk
„zbog svega onog što je van sporta i fer-pleja.“ Nažalost, navijanje je, odavno, u velikoj meri izašlo van sporta i fer pleja! Da li se to pravim sportskim navijačima dopada ili ne, druga je priča i nema uticaja na činjenice!
Upravo zato reč „navijač“ često nema više nikakve veze sa sportom – kao i u ovom tekstu.