.
Neću da vas zamaram teškoćama koje je pred mene postavila komplikovana i stroga organizacija i čuveno Rotarijansko „zakonodavstvo“ koje sa uspehom čuvaju ugled ove globalne organizacije već 100 godina… Ništa manje teška nije bila ni odgovornost prema velikanu čije ime je novi klub trebalo da ponese.
I odakle uopšte početi? Od Pupinovog dobrotvorstva (čiji su tragovi još vidljivi u rodnom Idvoru), ili od njegove kosmopolitske biografije, od njegovog briljantnog naučnog, pronalazačkog, ili literarnog rada (ovenčanog čak i Pulicerovom nagradom)?
Ma kako to kontradiktorno zvučalo, paralela izmedju Pupina i Rotarija je u stvari – PREVIŠE! Barem iz mog ugla, jer moj je posao bio da celu tu priču kondenzujem i svedem na nivo simbola, jednostavnog i prepoznatljivog.
A onda mi je u pomoć stigao moj „drug iz detinjstva“ Mika Antić (još jedan veliki Lala). Setio sam se reči koje je Mika često ponavljao: „Umetnost, to je kad moja majka opegla košulju…“
Zaista, zar svako savršenstvo, svaka ljudska izuzetnost ne potiču iz tog istog izvora: Ljubav, Nesebičnost, Davanje i Deljenje… Mnogo je imena za tu istu stvar koju najveće medju nama čini velikim, bez obzira čime se bave. Svi oni su ljudi koji daju: svoje vreme, znanje, energiju, sebe same… Zamolio sam „svog druga Miku“ da sroči tu misao umesto mene:
„Pozlati se samo
što od srca damo“
Meni je preostalo da pokušam (nevešto, kako jedino umem) da pretočim tu misao u simbol.
Od 18.10.2008. novi klub je zauzeo svoje mesto u Rotary porodici, zajedno sa oko 2.000.000 članova u celom svetu. Kao što je običaj, došli su mnogi ugledni gosti sa svih strana da čestitaju i ponude pomoć u zajedničkom poduhvatu. Čule su se mnoge pametne i plemenite reči o davanju i humanosti, o prijateljstvu i dobroj volji medju ljudima…
Visoko sa zida, sa klupske zastave, sve nas je gledao gorostasni Pupin. Ponosno i zadovoljno se smeškao na nas:
Izgleda smo razumeli poruku!
.
Ostavite odgovor