:
„Najviše se bavim sposobnošću dizajna da dotakne srce posmatrača. Videli smo tako mnogo profesionalno odradjenog i vrhunski realizovanog grafičkog dizajna, predivno ilustrovanog i majstorski fotografisanog, pa ipak sve to me (a verujem i druge) ostavlja hladnim. Tako je mnogo limunade, dobro producirane, šatro prelepe – limunade. Ništa da vas pokrene, ničeg za razmišljanje, tek poneka informacija, ali sve u svemu – šuplje. Mislim da je glavni razlog za svu tu bozu i limunadu u tome što većina dizajnera ne veruje ni u šta. Nismo baš politični, a ni religiozni, nemamo stav ni o jednom važnom pitanju. Kada je vaša savest tako fleksibilna – kako možete da stvarate upečatljiv dizajn? Gledao sam filmove koji su me dotakli, čitao sam knjige koje su promenile moj pogled na stvari, i slušao gomilu muzike koja je uticala na moje raspoloženje. Naš cilj u budućnosti će biti da dizajnom dotaknemo nečije srce.“
Stefan Sagmeister
(moj amaterski prevod kratkog teksta iz knjige Graphic Design for the 21st Century 100 of the World’s best Graphics Designers – Charlote & Peter Fiell ) prelistajte knjigu
:
amarilis.online
Sjajan citat. Nije uopšte moja oblast,prelistala sam knjigu, ali imam nameru i ponešto da pročitam. Hvala ti!
Miodrag Ristic
Bio sam u iskušenju da objavim i citat u originalu (ali me je mrzelo da kucam, a i nisam siguran da se TASHEN nebi ljutio) A baš me je interesovalo kako bi ti prevela "fluff"(da li sam sa "limunadom i bozom" uzeo sebi preveliku slobodu)? Za "tongue in the cheek beautiful" (šatro prelepe)se iskreno izvinjavam, ali mi kasno noćas ništa pametnije nije padalo na pamet…
:
Miljana Mladenovic
Dotaći nečije srce je univerzalni recept zar ne? U muzici,poeziji,umetnosti uopšte. To se teže vidi, ali isto tako duboko postoji i u drugim oblastima… Nemaš pojma koliko može da me dotakne kad vidim neko dobro programsko rešenje, neki originalni programski kod, ideju…Takođe, poznajem matematičare koje ume da gane prelepo rešenje nekog problema. Jednostavno, lepota je tu oko nas, samo je treba "prepoznati i izdvojiti…" da parafraziram Miljkovića.
Miodrag Ristic
@Miljana Mladenovic – potpuno se slažem, ali mislim da je Stefan mislio na jedan dublji nivo: SVAKA prava umetnost traži posvećenost – i žrtvu! On je tu svoju tezu demonstrirao na beskompromisan i vrlo brutalan (neko bi reko bolestan) način: U istoriju umetnosti ušao je svojim posterom za predavanje na AIGA Detroit, na kome se nalazi fotografija njegovog torza sa tekstom USEČENIM U KOŽU!?! Poruka je bez presedana: da li ste spremni da sledite svoju ideju – do kraja?
Miljana Mladenovic
hmmm, zanimljivo… gde je kraj? 😉
Miodrag Ristic
Ne znam za druge umetnosti (i "umetnosti"), ali u dizajnu bi to trebalo da bude ostvarenje nekog konkretnog cilja: prenošenje jasne i snažne poruke, pobudjivanje emocija, mentalna ili emotivna provokacija… Lakše je odgovoriti negativno: kompromis nije (zadovoljavajući) epilog. U umetnosti nebi trebalo da postoji ništa "dovoljno dobro". Za početak – od umetnika se očekuje da da svoj maksimum. A dalje… Šta mu bog da!
Miljana Mladenovic
Ma ja samo hoću da proširim obrzac, zašto bi ta filozofija, uzgred, po meni jedino ispravna, bila privilegija samo umetnika…pogotovu što se u umetnost ne razumem, al u brojke – da 😉
Miodrag Ristic
To i nije privilegija umetnika, ali jeste privilegija ljudi sa ciljem, da ne kažem kreativnih ljudi (pošto je taj pojam već pomalo kompromitovan). To uostalom i nije neka velika mudrost – svaki pošten seljak će ti reći: "Ako ti je STVARNO STALO da nešto stvoriš – moraćeš da PRIONEŠ možda i da se SATREŠ od posla!" – Sve ostalo su izgovori i – "boza i limunada".