Ko nije voleo grupu TNT i čuvenog „Broja 1“ – bolje neka preskoči ovaj uvod. U stvari, bolje neka preskoči čitav post. Ne samo što neće razumeti jednu metaforu, već će se verovatno zaglibiti u blato TUDJE nostalgije…
Šta ja tu mogu. Nisam vam ja kriv što nemate svoju nostalgiju. Niste naravno krivi ni vi, niko ne bira kada i gde će da se rodi. Eto, na primer ja bih voleo da sam se rodio u Aleksandrijiji u vreme Hadrijana, ili u Krakovu u vreme Bordžija… Pa nisam.
Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao njegove čuvene istorijske priče frazom: „Deco, ja sam vam već star i ne razumem se u te stvari, ali…“ a onda je sledila tobož-poučna priča iz mladosti… Upravo sam se spremao da sa vama (koje JOŠ nisam rasterao) podelim jednu takvu „bajatu“ priču:Bilo je to u „zlatno“ vreme Ante Markovića. Mnogo godina posle će nama maloumnicima objasniti kako je sve to u stvari bila labudova pesma, ali – neću više praviti glupe digresije (obećavam).
Sa početničkom platom u službi kibernetike jednog velikog projektnog biroa (verovali ili ne i tada su postojali kompjuteri) od oko 700 ondašnjih maraka, mogao sam sebi da priuštim da povremeno skoknem do Minhena. U to vreme postojale su tzv šoping ture, ako se ne varam četvrtkom, u raznim varijantama: sa ili bez noćenja, sa autobuskim ili avio-prevozom…
Putnici su bili „raznih fela“, od običnih klinaca koji su išli da pazare kompjutere ili muzičke intrumente, preko preduzetnika koji su se snabdevali alatima i repromaterijalima, do najobičnijih švercera koji su vukli odande šta god im se činilo da se može unosno preprodati… Sticajem okolnosti ja sam isprobao sve varijante šopinga, i sve moguće uloge. Jednom sam kupio gitaru (crni telekaster), pa kompjuter (atari), pa sam opremio kompletan TV servis opremom i delovima, pa sam išao tamo i nazad samo da bih popravio jedan laserski printer… Kupovali smo kasete, trake, vinilne ploče, prva CD izdanja, knjige…
Putovalo se ponekad i u dobrom društvu. Dobro pamtim jednu „pivsku ekskurziju“ kada sam sa kolegama sa posla išao da nabavimo opremu za započinjanje privatnog biznisa. Na svakoj usputnoj stanici (išli smo autobusom) pokupovali bi sve vrste piva koje su se mogle naći na rafovima i onda smo ih, uz put, „uporedjivali“. Većeg dela ekskurzije se sećam „kao kroz maglu“ (logično) ali sam zapamtio da je Goran nadomak Beograda izvalio: „Jedva čekam da stignemo… Pa da svratimo negde na pivo…“
Što bi rekli: „Mlados’-ludos’!“ Ali imamo još jedan dobar razlog za nostalgiju:
Samo par godina kasnije stavili su nas u kavez. Dve petine života sam proveo u njemu, i čak sam ga na neki prkostan način zavoleo. Mogao sam i ranije, uz malo muke, da izadjem bar povremeno. Ali nije mi se dalo. Nije da mi je bilo teško da čekam u redovima za vize, ali jednostavno – do pre neki dan jedini pasoš koji sam imao bio je onaj crveni sa „lomačom“ na sredini.
Neke stvari su suviše važne da bi o njima razmišljali. O ljubavi, na primer. Tek sada mogu da se osvrnem unazad, i da pomislim: šta to bi? Šta mi to nije dalo da dvadeset godina prošetam ulicama moje mladosti? Verovatno nisam želeo da razmišljam na „šta-li-to-vide-u-meni? “ način. Ratnog zločinca, ilegalnog imigranta, trgovca ljudima… Izbeglicu? Blago onima koji su mogli (ponekad sam im iskreno zavideo) – ja jednostavno nisam!. A možda sam se zaista osećao krivim za nešto?
U utorak letim „Lufhanzom“ za Brisel. Odslužio sam svoje.
.
Cyber Bosanka
Odličan post 🙂
I sretan ti put!
Ja svoje još nisam odslužila 🙁
GocFonStrauss
Zahtjev za pomilovanje na razmatranju… ako ugledam slobodu, napishem. Genijalan post 😀
Milja Lukic. Tu i tamo
Bilo je i vreme!
A i broj 1 je "malo nervozan otkad mu je ispao pretposljednji zub"…
Miodrag Ristic
@Cyber Bosanka & GocFonStrauss – Hvala 3x & ajm'o sad svi…
@Milja Lukić – Da znaš! E, ja sam nedavno neke i vratio… Čovek ne može da bude mladji, ali sa malo "truda" može da se folira…
Miljana Mladenovic
Srećan put! Lep provod! Nekih lepših vremena kad se u Minhen (i ne samo tamo) putovalo radi zabave, šopinga i naročito muzičkih koncerata podsetila sam se i ja ovde
Miodrag Ristic
@Miljana Mladenović – Hvala, ovog puta je, na žalost, u pitanju posao, ali biće valjda prilike i za ovo drugo…
Inače u tvom postu sam pronašao "grešku" staru 23 godine. Nisi morala da šalješ avionom delove računara… Postojale su firme kojima bi u Minhenu platio (naravno u "kešu") a onda bi došao u njihovo predstavništvo u Beogradu da podigneš robu… Samo ti to tada nisi znala. Maler!
I Dedin komentar tvog posta je na mestu. Već suviše dugo nas prave majmunima. Toliko dugo da je već izvesno da se to, bar za našeg života, neće promeniti… Ako smo za nešto krivi – za to sigurno jesmo.
Goran K.
I ja sam letos konačno prešao granicu! (letovanje u Crnoj Gori ne smatram boravkom u inostranstvu). Na graničnim prelazima je sve teklo glatko, kao što pamtim od pre dvadeset godina. Ne mogu niti želim da zamislim čega sam sve poštedeo sebe… ili lišio. Tužno je sve to. Srećan put!
amarilis.online
Šta da ti kažem i ti si mene bacio u neka sećanja, koja su bila toliko zaturena, da sam bila ubeđena da su nestala. Da, ta labudova pesma, baš tako je bilo. Srećan ti put u svakom slučaju i popi bar neko pivo i za nas ovde.
Retka Zverka
Ni manje, ni više nego u glavni grad EU!
Ipak sa setom se sećam šverc-komerc tura nach München.
Srećan ti put, pa makar bio i poslovni! 🙂
Kajzer Soze
Vi ste bar zakačili deo tog ,,srećnog" vremena, šta treba moja generacija da kaže?
Enivej, odličan post i srećan pu!
Ivan Cosic
Imam 30. Deset godina slobode. Deset godina kaveza. Deset godina obećanja da ćemo izaći iz kaveza. Izlazak iz kaveza. Grafički prelako za predstavljanje, tri trećine. Ove godine sam obišao Švajcarsku i Austriju. Moji roditelji su obišli mesto gde su najčešće provodili vikende u Mađarskoj tokom tih najlepših godina pre kaveza.
Kada se priča o kavezima, uvek se setim scene iz Crnog Bombardera kada čovek pita "Lepo napolju" a ovaj odgovara "Lepo, al lepo i unutra". Nekako se navikneš na kavez posle dugo vremena.
Miodrag Ristic
@Goran K. – Tužno? Ja volim da mislim da su "oni" više izgubili nego mi. Doduše, bacili su nas, ako ne baš u kameno – ono u bronzano doba, ali u suštini – kao da su pucali sebi u nogu. Zanimljiva mi je (s tim u vezi) jedna predrasuda: mi većinom mislimo da su oni glupi. Mislim da se to zasniva na ideji da u tom "razvijenom svetu" već par stotina godina žive u svetu u kome je sve sredjeno i ustrojeno, i da prosečnom pojedincu inteligencija (kao sredstvo samoodržanja) jednostavno – nije potrebna.
Miodrag Ristic
@amarilis – došlo vreme da se "provetre" neka sećanja (ili prebrišu neka druga). Ne znam zašto mi pade na pamet ova pesma:
http://www.youtube.com/watch?v=ex2E4vyGem0&feature=related
Možda zbog naslova?
@retka zverka – Pravo u glavu! U stvari udem u Gent, ali to je vrlo blizu…
@Kajzer Soze – vaša generacija se praktično rodila u zatvoru. I zato ćete im vi jednog dana vratiti sve sa kamatom. Ušetaćemo tamo sa rukama u džepovima kao horda zajebanih spajdermena – i neće znati šta ih je snašlo…
@Ivan Ćosić – Kad sam ja imao 30 godina verovao sam da sve što mi u životu treba su malo duže merdevine – i dovoljno velika korpa… Ako večeras bude zvezdano nebo znaćeš na šta sam mislio…
Goran K.
Uh, ne slažem se da treba u hordama nagrnuti u Evropu i osvetiti im se za bilo šta.
Ako je iko zaslužio odmazdu, to je politički krem Srbije (preciznije, i zaslužni za deset godina kaveza i zaslužni za deset godina obećanja), koji odlučuju da li narod sme izaći ili ne…
Napolju se, naime, može svašta videti. A na dobro se čovek lako navikne.
Miodrag Ristić
@Goran k. – pod "osvetom" sam mislio da će uskoro imati priliku da vide koga su to držali u kavezu, i šta su ONI propustili… Koliko kreativnih, lepih, talentovanih, vrednih i uzbudljivih ljudi. To će biti naša "osveta".
Goran K.
Neka tako bude :))
Pedya
Kad čovek nakupi neke godine, nakupi i neka sećanja… Sećam se, npr, elektrijada (susreti studenata elektro fakulteta iz cele Juge) početkom 80-ih, koje su se najčešće održavale u Rovinju i okolini… Od studentskog dinara se moglo sakupiti za rent-a-car i lagani "skok" do Italije na kapućino. 😉 Eh… Nije džabe jedna od najvećih kletvi "Dabogda imao pa nemao"… :[
Srećan tebi put i lep provod, pa makar završio i posao zbog kog ideš tamo. 😉
Miodrag Ristic
@Pedya – Eh, a tek osamdesete… Samo koliko se ja sećam nije se išlo baš samo na kaficu… A ne smem ni da SPOMENEM odlaske na suprotnu (severnu & istočnu) stranu. Lično mislim da je još gora kletva "nemao-pa-opet-i-ponovo-nemao" – što je odprilike nešto što još uvek prati većinu Prokine i Kajzerove generacije. I iskreno se nadam da će ta nepravda da "eksplodira" u nekom novom kvalitetu – zbog svih nas.
A za posao, reče jedan moj stari mentor: "Nije posao zec – pa da utekne…"
Marjan Paradoksija
Svi smo mi "robijaši" našeg doba i vremena. Oni, mal stariji robovali su jednu ili dve osmine, jednu ili dve petine života, moja generacija 1 trećinu, oni mladji i pola svog života! Matematika je tu već opasna stavar! Jedino što sam video van "zidova" ćelije, čak i nakon ukidanja robije je po koja "bratska" zemlja i Bugarska. Ostatak Evrope…meni ne nostalgija, već samo san!
Anonymous
“ Bivši robijaš“ mi je nostalgicno okupirao vreme,vracajuci me mojim nostalgijama. Lepo covek kaze da svi imamo svoje nostalgije,mada se one nekako preplicu u onom vremenu „pre kaveza“… Razumece i Miodraga i mene oni koji dozvole sebi da prosetaju ulicama svoje mladosti,bez osecaja krivice.Ja prosetah i mogu reci sebi:“Mogla si i pre…“
Anonymous
super su ti postovi. ali, trazio si kritike. evo jedne. npr. "Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao njegove čuvene istorijske priče frazom…" kaze se: "Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao SVOJE čuvene istorijske priče frazom…" ovo samo kao uzor za slicne primere. "njegove" stavljas kad se odnosi na nekog treceg, a ne na osobu o kojoj se govori u recenici. kao i: "ja citam SVOJE knjige", a ne: "ja citam MOJE knjige" i sl.
Retka Zverka
@Anonimni poslednji, je l' ti daješ besplatne lekcije iz gramatike? Izvini, nije ništa lično i ništa kao tema za prepucavanje, već mislim da je off-topic i da fulaš skroz sa komentarom.
Miodrag Ristic
@Anonimus – samo ti "pucaj"! Mogu ja da podnesem… A od ovakvih kritika mislim da mnogi mogu nešto korisno da nauče… Imam i ja jedno pitanje za tebe (ako si onaj "anonimus" koji mislim da jesi): Kako to da toliko pametnih i obrazovanih ljudi koji se bave našim jezikom ne mogu da naprave jedan banalni "Spell-Checker / Grammatik / Thesaurus" program poput mnogih koji postoje za druge jezike? Siguran sam da bi takav program (ili sajt?) bio jedan od najunosnijih na našem govornom području.
Miodrag Ristic
Zverčice hvala ti što me "braniš" ali nema potrebe. Ovu kritiku sam sam "naručio". Kamo lepe sreće kada bi smo češće imali tako ugledne goste iz sveta nauke (Mr. Dr. Brrr!)
Retka Zverka
@Čika Miko, izvinite što šetam po vašem dvorištu, al' nisam mogla da odolim. 😉 Važno da si se ti nama vratio iz belog sveta. Sad trljamo ruke i čekamo šta ćeš da nam napišeš. 🙂