Nekoliko puta sam u poslednjih par dana uletao u neobične situacije, gde su se ostali akteri verovatno pitali „sa koje sam kruške pao“. Čiji si ti? Za koga ti navijaš? Da li si retrogradni – ili reformski klon?
Da se razumemo – ja volim strastvene ljude. Onako – u paketu sa sistemskom greškom. A ta „greška“ je ono što je počelo da mi intenzivno ide na ganglije u poslednje vreme. Ok – shvatili smo da si se primo(la) na neku ideju – ali olabavi malo! Zadrtost je osobina gubitnika. Ako nisi u stanju da se našališ na svoj račun, i na račun ideje koja te pokreće – to izvesno znači da ti je ideja na klimavim nogama.
Ako nisi u stanju da u svoj sistem ugradiš neku nijansu, neki izuzetak, neku tampon zonu… Onda ti je sistem PLITAK kao tanjir! Ako nisi u stanju da prepoznaš isključivost, tabue, višak emocija i slepilo u koje svi sledbenici neminovno srljaju – verovatno si jedan od njih.
Razmislite o tome. Ako još možete…
:.
Siniša
Religije (bilo koje), ideologije (bilo koje), političke stranke (bilo koje) – sve je to tako zamišljeno i perfidno organizovano. Oni pametni, oni koji vuku konce nije važno u šta veruju oni koji su regrutovani ili bolje rečeno oni koji su apsorbovani. Važno je samo jedno-da veruju. U bilo šta. Bukvalno. Naročito je cenjeno slepo verovanje, a ti „verenici“ često bivaju tako dobro nagrađeni da i drugi požele da budu kao i oni – slepci. Zašto? Zato što je takav čovek- čovek koji (slepo) veruje spreman da uradi sve za To. Spreman je da ubije i da bude ubijen. Po potrebi. Tome još treba dodati svakodnevno relaksiranje u vidu opijata – sport, estradu, medije, rijaliti…
Inače, šta raditi sa nekoliko miliona stravično prosečnih, nezaposlenih ljudi-tempiranih bombi koje su svuda oko nas? Nagovarati ih da čitaju, trče, planinare, bave se humanitarnim radom, proizvodnjom..? Ma daj!
Njihova strast-moja bezbednost prelivena humorom. Savršeno.
Detozin
Ponesen čovek, neko koga vodi strast – je antipod hipnotisanoj gomili. Oni koji psuju dok gledaju TV, ili gunđaju preko društvenih mreža – nisu strasni ljudi. Jer to su samo tikovi. Neuroza koja otkriva da je u tom čoveku nešto slomljeno i pokopano.
Mislim na ljude koji stvarno nešto stvaraju, od sebe ili svog života. Nema ih mnogo, i vrlo su dragoceni – kakva god im je strast. Zato se meni u toku istog dana dešava da saradjujem sa najširim zamislivim spektrom „aktivista“. I svima želim iskreno da pomognem.
Da svaki dan završimo sa nečim većim od prazne priče.