60 sekundi u „Dnevniku“

Bio sam pre neki dan na jednom sastanku, i čuo sam jednu vrlo zabrinjavajuću priču. Pošto vam je takvih priča preko glave, neću vam zameriti ako odmah „promeniti kanal“, i potražite neke lakše i manje stresne zadržaje. I ja bih na „Titaniku“ radije slušao gudački kvartet…

Ali moram to da vam ispričam. Jedan kolega, grafičar, direktor u velikoj lokalnoj firmi specijalizovanoj za masovnu ambalažu, obratio nam se sa molbom da podržimo jednu anti-monopolsku inicijativu. Od centrale iz Poljske je dobio dojavu da je jedna jaka Italijanska kompanija kupila nekoliko srpskih firmi iste delatnosti, i da najsavremenije mašine vredne više miliona evra već stoje na granici…

Scenario (već viđen) je sledeći: svečano otvaranje „nove investicije“. Sto pedeset novih radnih mesta? Zvuči dovoljno dobro za 60 sekundi u „Dnevniku“? Možda čak i Premijer u glavnoj ulozi?

A šta se krije iza?

Sledi godinu-dve  strahovitog dampinga (italijanska firma proizvodi i osnovu sirovinu). Godinu dana je verovatno dovoljno da se uništi sva ozbiljna konkurencija, izmučena očajnim uslovima privređivanja, opterećena dugovima, zastarelom opremom, zamorena i deklasirana maćehinskim odnosom države. Iste mašine koje su pre desetak godina TAKO ISTO  došle iz Poljske – sada će verovatno produžiti dalje na istok. Moldavija? Turkmenistan? Nebitno…

A ljudi?

150 najsrećnijih će dobiti posao u novoj firmi. Ostalih nekoliko hiljada „iz branše“ će… Negde. Ili nigde? Ekonomisti bi rekli da je to prirodan proces, i da će ostatak industrije profitirati od tog dampinga. Od „osavremenjivanja“ i „racionalizacije“… Bar prvih godinu-dve. A posle? Da li je uopšte nekoga briga šta bude posle? Sa stotinama nezaposlenih, sa zatvorenim halama, upropaštenim dobavljačima. Ili sa velikim kupcima? Po kojoj ceni će ti kupci plaćati ambalažu TREĆE godine, kad ostane samo jedan veliki proizvođač na tržištu? Taj trošak će na kraju svaliti na sve nas, i za toliko ćemo biti SIROMAŠNIJI nego pre… A isti scenario odigraće se još mnogo puta. I onda kada VAŠ POSAO  BUDE U PITANJU. Ma, koga je uopšte briga za te gluposti?

60 sekundi u „Dnevniku“ – je 60 sekundi…

:.