Kasno sinoć, na ulazu u moj kraj, stoje neki tinejdžeri i stopiraju za Temišvar (Timișoara). Skoro 100% je izvesno da „nisu odavle“, jer bi inače krenuli po danu. U stvari pitam se – da li još uopšte neko stopira? Ok, možda od Pančeva za Beograd, mada se i to drastično smanjilo proteklih godina… Ali na duže relacije, ili nedaj bože po Evropi? Čisto sumnjam…
A u toj naizgled nevinoj nedoumici krije se opasna provalija: gomila važnih pitanja na temu slobode, bezbednosti, standarda. Kako stvarnih, tako i onih „u glavi“. Razmišljam sa pozicije pripadnika generacije koja je imala malo više sreće (ili možda hrabrosti?), i koji je „na prst“ stigao čak do Umaga – i ništa mi se to ne sviđa. Takoreći, kontempliram kao Buda na lotosu oko čije glave zuji dosadna muva… 
.
.
.
/ilustracija – kaširani podmetači za restoran i koktel bar „Angry Monk“/ više na: https://deto.rs/promo-proizvodi/podmetaci/
Ostavite odgovor