Svakog meseca? Od kuće, na internetu?
Imate blog. Znate kako da ga napravite i održavate, nije važno da li na word-press-u ili blogger-u. Zašto ne otvorite prodavnicu? Ne mora to da bude nekakva fensi „pay-pall“, „E-commerce“, tandara-mandara (to kod nas ne mogu da naprave ni mnogo stručniji od vas)… Ali TO VAM NI NE TREBA! Treba vam običan izlog sa šarenim slikama i pošteno napisanim tekstom. I ponuda koja ima smisla. Pronadjite (na internetu) nekoga ko proizvodi ili prodaje nešto, ili nudi neku uslugu. Nešto što vam se dopada, što je kvalitetno, i ima dobru cenu. Upoznajte LIČNO ljude koji to rade, prave, ili prodaju. Ako su pošteni i razumni (a većinom jesu), lako ćete napraviti dogovor. Ponudite im saradnju na način koji neće moći da odbiju, i postanite njihov virtuelni komercijalista. Za malu komercijalnu proviziju (5-10%) napravite im JOŠ JEDAN sajt po sopstvenoj ideji, komunicirajte u njihovo ime sa potencijalnim kupcima (a na svoj način), prikupljajte i prosledjujete porudžbine, angažujte se i oko isporuka, reklamacija, servisa… Animirajte nenametljivo kupce na FB i twiteru, pročitajte „Gerila Marketing“ – i primenite bar 20%. Raspitajte se malo šta je to S.E.O. Pročitajte sve što može da se pročita, probajte sve što još niko još nije probao, a pokušajte da budete i malo originalni…
A onda počnite sve iz početka – pronadjite još jedan proizvod, ili još jednu firmu… Ili dve? Pokušavajte sve dok ne upali…
Neće vas koštati praktično ništa. Osim vašeg vremena. Onog istog vremena koje rasipate uzalud? Ako vam se dopada ideja, a ne znate odakle da počnete – samo se osvrnite malo oko sebe.
I na ovoj strani ima par ideja za početak… (a pogledajte i ovde-> zarada na internetu?)
„Da je to tako lako – svi bi to radili…“ – glas razuma vas opominje.
Tačno! Ogromna većina ljudi neće ni prstom mrdnuti. Vrhunac njihovog napora će biti da smisle neki dobar razlog zašto je sve ovo neizvodljivo.
A i mnogo je lakše u državnoj službi…
.
Marko
oko 5-10 % populacije je sopsobno i sklono ka preduzetetnistvu, sto je znacajan broj
moje licno misljenje je da nemaju dovoljno tehnickih znanja da se bave internetom, dok za otvaranje neke radnje na ulici imaju. takodje nedostaje ocitih primera kako su ljudi uspeli
verovatno treba edukacije i pozitivnih prica i primera o uspehu da bi se veci broj ljudi ukljucio
Miodrag Ristić
Stalno slušam taj podatak o 5-10% sklonih preduzetništvu… Nije da ne verujem – ali u situaciji kada je ogroman broj ljudi u situaciji (kao moja drugarica Verkić) – logično bi mi bilo da se taj procenat poveća. Koliko ja znam – većina ljudi su i postali preduzetnici iz revolta, besa, ili očaja… Kakvo nam je okruženje – nije ni čudno…. Što rekoh jednom prijatelju: u vodu ne skačeš zato što znaš šta te tamo čeka, već zato što ti je bušan čamac.
Iva
…a može i prodavanje grafičkog materijala i sl.
Miodrag Ristić
Pretvorio sam se u UVO!
Lugar
Hm. Zvuči kao dobra ideja. U svakom slučaju izazov.
Dziadzojka
Jesi li ti mrdnuo prstom?
Miodrag Ristić
Prstom. Šakom. Laktom. Ramenom, kukom, kolenom… Eustahijevom trubom! Pre 25 godina je priča zvučala malo drugačije (nije bilo interneta), ali svi vrapci i golubovi su bili na svojim mestima.
Bili i ostali.
Marjan Paradoksija
Hmmmm…verujem da se može! Mada, nije lako ni naći nekog ko nešto radi ili proizvodi a spreman je da to poveri nekom u ruke, tj na net! I nije samo tu „golo“ preduzetništvo, jer treba em znati čačkati po netu, em znati ljude koji nešto proizvode, em zanti ubediti ih i izložiti im ideju, em posle stvoriti novi život na netu…
Ipak, kažem, verujem da je moguće, ako se ima volje i ako se bude uporan!
Miodrag Ristić
Tokom vremena sam primetio jednu neobičnu zakonitost. Ideje koje na prvi pogled (većini) izgledaju unosne a lake – obično su čist promašaj. I obrnuto: one ideje koje kod većine izazivaju neku vrstu podozrenja, generišu polemike i podeljena mišljenja… Ili još bolje – ideje koje većina odbacuje U STARTU kao glupe, nesplative, suviše komplikovane…
E, tamo vredi kopati.