Neka strašna kriza je zakucala na vrata jednog gradića u ZONI SUMRAKA i zapretila je glad. Političari su se medjusobno optuživali, prosipali demagogiju, huškali gradjanje jedne protiv drugih… I na kraju pobegli zajedno sa pacovima. A onda je jedan bistar momak (iz petog razreda osnovne škole) na internetu objavio ovu računicu:
U gradu živi i radi 1000 preduzetnika. Ima ih zapravo više, ali ovih 1000 već decenijama plaćaju porez, zapošljavaju desetine hiljada ljudi i njima i njihovim porodicama obezbedjuju sredstva za život. Zapravo – indirektno čitav grad živi od njih i njihovog rada… Da bi nastavili da rade potreban im je novac, tzv INVESTICIJE. Svež novac koji će da zakotrlja potrošnju i proizvodnju, veštačko disanje za ekonomiju iznurenu demagogijom i parazitima… Potrebna im je milijarda koju nemaju – jer su je pojeli pacovi.
U gradu postoji i nekoliko desetina fabrika iz nekog davno prošlog vremena. Trunu i rapadaju se, odavno zaboravljene. Postoje i neke uparložene njive, napušteni lokali… Postoje i neka preduzeća u kojima (kobajagi) radi daleko više ljudi nego što bi trebalo. Zato prave ogromne dugove, ali to nije ni važno pošto su to DRŽAVNA preduzeća. U stvari – svi ostali gradjani većinom rade neke korisne poslove i na razne načine doprinose zajednici, ali sve njihove plate dolaze samo iz jednog izvora – iz proizvodnje koja je na umoru..
I sada – svi se pitaju kako da privučemo neke strance da donesu SVEŽ novac. A mi u stvari VEĆ imamo taj novac koji nam je potreban da preživimo! Prosto: ako svima koji su decenijama plaćali poreze i doprinose isti taj novac VRATIMO (uvećan za kamate i inflaciju) oni će lako moći da nastave da rade ono što inače rade. I ne samo to – moći će da svoje poslove osnaže, modernizuju i razviju, da zaposle nove ljude, osvoje nova tržišta…
– „Čak i kad bi prihvatili tu glupost da poreskim obveznicima DAJEMO novac (umesto da ga otimamo) – odakle nam BRE?„
Dajte im one napuštene fabričke hale koje trule. Ili onu zemlju koja stoji u parlogu. Prazne lokale… Ima toga o-ho-ho! Čak i kada bi kvadratni metar računali samo 500€ – milijardu bi našli u jednoj jedinoj ulici. A ONI će znati kako da sve to najbolje iskoriste, kako da iz svega toga izvuku najviše. Da li će koristiti, renovirati, prodati, ili staviti pod hipoteku? Potpuno je svejedno – mrtav kapital će se odjednom pojaviti na tržištu kao živ OPIPLJIV novac. Novac koji je u funkciji stvaranja nove vrednosti. Jednim potezom pera svi zajedno (kao gradjani) ćemo postati mnogo bogatiji, a novac će nastaviti da se brzo umnožava jer se vratio onima koji su ga i stvorili …
– „Ćuti mali, ne budali! Da to može tako – neko pametan bi to već smislio…“
.
Exxx
Danas i deca znaju šta je potrebno da se krene sa mrtve tačke. Izgleda da samo oni koji nas vode to ne znaju ili neće da znaju 🙁
Miodrag Ristić
Ili mi polazimo od pogrešne pretpostavke?
Možda smo samo naseli na priču da je njihov posao da stvore uslove da nam SVIMA bude bolje. Kad samo malo razmisliš – ceo taj koncept je najblaže rečeno vrlo-vrlo sumnjiv…