Che Guevara i Slonovske Lopate

.

Budimo realni –  Tražimo nemoguće!  Kako to još uvek moćno zvuči. Uskovitlalo se te davne 1968. preko cele Evrope, a talasi tog nemira prelili su se i u baruštinu iza gvezdene zavese. Akteri i svedoci tih dogadjaja, sada su mahom dežmekasti i proćelavi (ili dame u najboljim godinama), svi već opasno blizu penzije. Pa ipak, osim neugaslog plamička u njihovim srcima (jer – oni su VIDELI svojim očima koliko sloboda može biti blizu), isti zanos, ista VATRA – još uvek živi!

Sa svakim novim klincima ponovo se radja – kao feniks. Nekada se zvala „Novi talas“ (ili „Novi val“), pa onda „Otpor“… Bilo je još mnogo imena i bezimenih strujanja, idola, pištaljki i šerpi, tetrapaka, plišanih meda, grafita i parola… Sećam se jednog „budjavog“ izraza iz kasne Titoističke ere: „Revolucija koja traje“. Tačno! Ona traje – za razliku od revolucionara, oni su potrošna roba, kao potpetice na cipelama. I u prirodi je isto: jedni posustanu, drugi stasaju…

Predugačak uvod? Ali krije u sebi dosta „mlevenog mesa“ – samo da ga malo oblikujemo i „bacimo na roštilj“.

Gde je danas revolucija? Ako ste odmah pomislili na gužvu na ulicama Atine, i slične sindikalno-socijalne nemire, koji će uskoro zahvatiti ceo stari kontinent (a verovatno imati i kod nas neku mlaku reprizu) – promašili ste! Ikonografija je slična: kordoni, parole, „Molotov – Pendrek & CO“… Ali razlika je suštinska i totalna. Ljudi koji hodaju ulicama (ili će tek izaći) ne traže promenu sistema – naprotiv! Oni traže da im se VRATI  sigurnost, privilegije i prava koje je sistem u svom napredovanju i razvoju „pojeo“.  Oni naivno odbijaju da prihvate da se točak „progresa“ nikad ne zaustavlja, i da račun jednom mora da se plati. Dobro oni znaju da je sve to deo iste igre, u kojoj im je leva ruka do juče davala, a desna im danas uzima sa kamatom…

Niko od njih (ili bar velika većina) i ne želi da preispituje SISTEM. Ništa tu njima ne smeta: ni Holivudski 3D snovi, ni plastični šoping do ludila… Njima se zapravo, sav taj globalni cirkus JAKO SVIDJA, samo nisu zadovoljni svojom ulogom u njemu…

Ako produžim ovu bizarnu paralelu: čak i poslednji majmun ili klovn (obasjan reflektorima) prolazi daleko bolje od njih. Ali – neko mora i da cepa karte, ili da čisti slonova govna, inače – nema cirkusa!

Ono što milioni trenutno neće da prihvate je da su u medju-vremenu „cepači karata“ postali tehnološki višak (sad radimo sa optičkim i magnetnim čitačima). Ostale su samo lopate i – govna. Dvadeset godina ste se školovali za nešto, ili ste pola radnog veka radili neki posao, a onda vas je tehnika i tehnologija (koja se razvija kao luda) „pretrčala“ za čas. Vi ste recimo stručnjak za održavanje mašina za izradu pamučnog prediva. Ali sve te mašine su polupane i bačene na otpad. Fabričke zgrade su porušene i na njihovom mestu niče novi „šoping-mol“ (stvarni primer iz Pančeva, a ima ih sigurno svuda oko vas). Ako izađete na ulicu ili legnete na prugu, vi niste revolucionar nego čist reakcionar – vi zagovarate vraćanje točka istorije „malko unazad“, taman toliko da vaše radno mesto ostane tamo gde je bilo.  Ovo je bolna. surova i komplikovana priča koju nećete čuti od političara. Njima ISTINA baš i ne diže rejting, mnogo im je korisnije da kažu nešto kao:  „300.000, sa  5% i grejs periodom…“  (Slon je upravo pojeo džak pasulja – udahnite duboko i uzmite veću lopatu!)

A gde je onda revolucija? Hej, pa gledate u nju! Vi i ja smo nove Che Guevare. Svako za sebe, ali i svi zajedno, činimo veliku plimu napora da se stvori nešto novo, da „izmislimo“ mesto za sebe i svoje, da pronadjemo svaku mišiju rupu, pukotinu ili ogrebotinu u sistemu, koja će nam omogućiti da se dočepamo svežeg vazduha. Sloboda je stanje duha. Pa šta čekate? Oslobodite se – sami!

A država? Država je kao što znate – PUKLA (i to ne samo naša). Ako čekate da nešto DOBIJETE od nje, bolje da odmah izadjete na ulicu i vičete, ali vičite iz sveg glasa. Bojim se da su odavno ugradili dvostruka (ako ne i pancir) stakla,  i nabavili štitnike za uši…

Ova revolucija se, naprotiv, odvija u tišini, u košmaru vašeg uma. Dok naizgled mirno sedite i piljite u jednu tačku, u vama sve vri – baš kao ’68. Samo vi čujete bubnjeve i trube, huk mase, sirene, zvona, pištaljke i vatromet… Kroz vaše neurone proleće milion slika u sekundi, kao da ste direktno uvezani sa internetom, i kroz neki pakleni interfejs usisavate svo znanje i iskustvo ovoga sveta. Vi ste najjači procesor – jedini entitet sposoban da iz svega tog haosa stvori nešto NOVO, da sve to pretvori u šansu.

Odgovornost je na nama. Slobodu pronalazimo ODMAH čim prihvatimo tu činjenicu, ponoviću je zato još jednom: ODGOVORNOST JE NA NAMA. Sve oko nas je tek elementarna nepogoda, a mi smo kapetani sopstvene ladje. Možda je korito šuplje, ali bar su pacovi pobegli…Zato podignite visoko svoju zastavu, i uzviknite nešto veselo.

„Show must go on“? Ili „Revolucija traje“?

Ma, isti djavo…
.

Slični postovi:

9 Responses

  1. Retka Zverka

    I pevajmooooo našu pesmu: "…ja sam slobodan, neka s moga vrata vijori šal od svile…" Reakcija. Odgovornost. Akcija. (R)evolucija. Paradigma. Paradoks.
    Ovo što si napisao je ubitačno iskreno i gađa i tačno i precizno u centar zamišljene mete. Odličan post! 🙂

  2. Kajzer Soze

    U nama vreme se menja i svi su opet spremni da se bore za san… (puk`o me Haustor pre nego što sam video Zverkin komentar, pa sam se oduševio kada sam skontao da nas je nekako slično uradio ovaj tekst).

  3. Charolija

    Moram još jednom da pročitam. Odličan post, a ja ne umem ništa da kažem. Kao da sam postala nesposobna da sebi napravim šansu. Više bih volela da je 68', a ja negde na Kubi sa Che Guevarom.

  4. Miodrag Ristic

    @Charolija – mislim da je OVDE i SADA mnogo zanimljivije. A siguran sam i da su oni znali, ili bili sposobni – isto koliko i mi… Nekima se posrećilo, a neki su ostali samo imena urezana u kamenu – ili u pesku…

    Idemo dalje…

  5. Miodrag Ristic

    Nemam običaj da doterujem post kada ga jednom objavim, a pogotovo posle komentara… Ali ovaj klip na kraju sam jednostavno morao da dodam. Pesma je stara, ali je emocija ponovo oživljena i snažna kao i ideja o kojoj sam pričao…

  6. Milko Grmuša

    Hehehe..drago mi je da se kampanja "Ajde da srušimo sistem, mamu mu.." nastavlja 😉 🙂 Samo, lično sam protiv bilo kakvog sistema, tako da se toplo nadam da nekome neće pasti na pamet da poslije, kad se sruši jedan, pravi neki novi…

    Zapravo, nova ideja se već desila 😉 Svijetu su otvorena vrata jedne nove budućnosti još početkom XX vijeka. Ajnštajn i Kurt Gedel su definitivno potvrdili Teslu i Isusa, i poručili su čovjeku da je slobodan, besmrtan i neograničenih umnih sposobnosti. Gedel je i matematički uništio sistem.

    Elem, čovječanstvo se očito malo uplašilo novih mogućnosti, pa je pokušalo da održi stari svijet, ma i po cijenu svjetskih ratova i nuklearnih bombi. Zapravo, trenutni poredak stvari podsjeća na mrtvaca koga rodjaci (i bolničari) održavaju na aparatima, iako je on odavno suštinski prdeknuo (da `prostite). Osjećaj te duboke bespomoćnosti tog starca danas je dominantan u cijelom svijetu, i svi vide (jasnije ili malo manje jasnije) da je on gotov, samo se pitaju kad će neko to i zvanično da potvrdi.

    Kad se to desi, i starca konačno pustimo da počiva u miru, njegova energija će se transformisati u neki novi oblik. Cijenim da će to biti neko lijepo i živahno mlađano djevojče. Snaga će ponovo da udje u pluća čovječanstva 😉

    P.S.

    kucah ovo na brzinu pa se unaprijed izvinjavam zbog vjerovatnih pravopisnih grešaka

  7. Miodrag Ristic

    @milko – što ti reče "radimo ga iznutra". Eto, recimo ja sam i dan danas siguran da je Gorbačov bio C.I.A (za Slobu nisam siguran, ali ne bih se puno ni iznenadio…) Najefikasniji način da nešto "polupaš" je da sedneš na sam vrh. Za mene je već kasno, ali od tebe se u tom smislu puno očekuje…

  8. Milko Grmuša

    "A ne, nećete da me prevarite.." :))

    Jok more, neće da može da meni uvališ revoluciju, dosta mi i ovi prehrambeni artikli koje moram ovom pivofilnom tržištu da nekako utrambuljam..:)

Leave a Reply