Ekonomski patriotizam

Jedna od teza koja nam se decenijama sistematski plasira je da novac nema nacionalnost, i da ne postoji ništa slično kao ekonomski patriotizam. Da nismo odavno progutali tu idiotsku priču ne bi mogli da nas svakodnevno zasipaju sve neverovatnijim obećanjima o famoznim stranim investicijama, koje su jedina šansa da svi zajedno ne pocrkamo od gladi…

Ali ako se samo malo odmaknete od čadjavog kazana u kome se krčka naša zajednička svest (javno mnjenje) lako ćete složiti kockice koje neko namerno gura pod tepih. Zašto se onda Slovenci toliko opiru da prodaju Merkator hrvatskom kupcu? Zašto su zapravo podavljene srpske banke ako su (po osnovu nevraćenih dugova) već bile faktički vlasnik većeg dela srpske privrede? Jesu li idejni tvorci i neposredni izvršioci genocida nad našom ekonomijom zaista bili samo nesposobne kretenčine, ili su poslušno izvršavali nečije precizne naloge?

Kao u krimi romanima – pratite novac! Pogledajte kome je sve to išlo na ruku, ko je imao koristi od svega toga. Kada jedan lokalni tajkun izjavi da novac sam beži u profitabilnije oblasti, on zapravo daje izvrsnu dijagnozu gangrene u kojoj živimo. Istina je da nema profitabilnijeg posla od korupcije. Pljačka, otimačina i reket su vrlo profitabilni – zar ne?

Ali država je zapravo i smišljena da baja sa najvećom toljagom ne bi odveo sve ženske sa sobom. Još tamo negde u neolitu smo se dogovorili da ćemo da uvedemo neka pravila – tek da se ne bi poubijali medjusobno. Onom mega-baji naravno nije padalo na pamet da prihvati ta pravila, sve dok nije došao komšijski baja sa još većom toljagom. A onda smo svečano ušli u istoriju…

I sada nam kažu kako smo iz te istorije napokon izašli, i kako živimo u vrlom-novom-svetu gde je sve transparentno i svi imaju iste šanse. Naravno ako veruju u boga, Ameriku i CNN. Ima tu još par sitnica, kao što je Nato i demokratija „USA-apruved“, i neke manje važne trice i kučine… Čisto da se zna ko kosi a ko vodu nosi. I čija je batina veća.

Ali izgleda da nešto sa tom slikom nije u redu? Gde su tu BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina)? Južna Afrika ili Egipat? Pa i Latinska Amerika se nešto „otela“ od te Holivudske slike po kojoj je treći svet mesto gde ste srećni ako imate pacova za ručak, naravno ako vas prethodno neki zajebani Marksisti nisu silovali ili masakrirali… Izgleda da na ovom svetu postoje razni modeli? Ima izgleda raznih igrača, kao i načina da se igra ova igra, a i ishod nije baš uvek isti? Skupiću hrabrosti da se usudim da izgovorim najveću jeres od svih – nije valjda da EU IPAK IMA NEKU ALTERNATIVU ?!?

Moje skromno mišljenje je da se nama dešava u dlaku ista stvar koja nas je već pohodila više puta kroz istoriju. Srbi su traljavi gospodari, ali perfektne sluge. Da smo mi Slovenci ne samo da bi smo Agrokoru prodali Merkator – već bi ih častili sa 5 ili 10.000 budžetskih evra po radnom mestu. Samo ako pristanu da se slikaju za „Dnevnik“, da ćute,  i da nikog ne otpuste do posle izbora.

Prolazim danas pored Pančevačke Pivare iz 1722. godine i razmišljam kako se prvi guverner Narodne Banke Srbije (i nekadašnji vlasnik ove pivare) prevrće u grobu. Jedna od mnogih spektakularnih privatizacija u to vreme vrlo uspešne firme, najjači strateški partner, pompezno najavljivan izvoz na treća tržišta, tandara-broć… Raste korov tri metra u vis. Seku u staro gvoždje. Mislite li da su naše baje toliko nepismeni da nisu nikada čuli za „neprijateljsku akviziciju“? Mislite li da nije bio niko dovoljno pametan da zaštiti interes naše države i svih nas zajedno u svemu tome? Samo dva-tri člana u kupoprodajnom ugovoru?

Gde se ova priča završava?

Možete biti pobedjeni – a neporaženi. Mogu vam staviti okove, ali vas ne mogu naterati da pevate. A  ako vas nateraju i da pevate – bar pevajte bluz. Kada mi pričaju kako je tamo neki predsednički kandidat bolje ispeglan i stilizovan po ukusu „sveta“ – zgadi mi se. Znam ja da će morati da im ljubi ruku – ali bar nek ne uživa u tome. Bar nek plate prevodica. Bar nek se plaše da bi sledeći put mogli da dovedemo još goreg.

Bar nek nam se ne smeju.

Save