Kako da budem prvi na Guglu?

posted in: Marketing, SEO, top5 | 10

SEO oblak deto.rsOdmah da raščistimo jednu stvar. Ja nisam nikakav Google ekspert, ili profesionalac u ovoj oblasti, koja se ako ne znate stručno zove „SEO“ (od „search engine optimization„, tj optimizacija za pretraživače). Ako zamislite nekog od tih magova kao inženjera koji profesionalno projektuje i gradi avione, ja sam u odnosu na njega tek neki strastveni avio-modelar. Hobista.

Ipak – moj „aviončić“ uspešno leti. Bolje od mnogih.

„Deto d.o.o.“ se inače više od dve decenije bavi dizajnom i štampom ambalaže i raznih reklamnih proizvoda. Naš sajt je ovaj kružić u centru grafikona: deto.rs, a imamo još dva (kružiči ispod) kutijice.com i najnoviji lepeze.com. Sve to, uključujući i ovaj blog, su samo delići jedne komplikovane mreže, koja je zapravo još mnogo komplikovanija nego što je to prikazano na grafikonu. Čemu sve to služi? Pa, da bismo postigli cilj iz naslova, tj. da bi što više naših proizvoda bili prvi na Google pretragama. Ali pođimo od početka….

Prva strana na Google – kako?

Na sajtu imamo oko 200 proizvoda sa definisanom cenom. Skoro svi su na prvoj strani Google pretrage, i to sa po nekoliko ključnih reči. Pritom – to nisu neke egzotične kombinacije pojmova, već svakodnevni nazivi, poput fascikli, flajera, kutija za nakit, reklamnih kesa, itd.

allorank - pozicije ključnih reči

Mahom su to generički nazivi proizvoda koji su toliko uobičajeni da ih koristimo i u samoj navigaciji sajta., tj u izborima (menijima). Što znači da ih koriste i hiljade konkurenata na našem govornom području, pa je samim tim vrlo mala šansa da iskočimo svaki put na naslovnoj strani google pretrage. Ipak  – to nam uspeva već jako dugo, i u nesvakidašnje velikom broju.

Kako je to moguće?

Ako se malo pozabavite ovom važnom temom, videćete da postoji nekoliko bitnih momenata. Na prvom mestu je kvalitet i obimnost sajta, ono što SEO stručnjaci obično misle kad kažu: „Content is King“ (kvalitetan sadržaj je Kralj). Postoji mnogo elemenata: dužina i kvalitet tekstova, količina originalnih informacija, fotografije, šeme, struktura samog sajta, međusobne veze između stranica i drugih elemenata sajta… Osim znanja, a te su stvari sve manje više poznate i lako dostupne, ima tu i jako puno fizičkog posla, tj energije i utrošenog vremena.

nextgen gallery - slike i galerije

Na primer, na sajtu deto.rs nalazi se oko 1350 originalnih fotografija. Svaku od njih je neko morao da fotografiše, obradi, prilagodi za internet, i što je najvažnije, opremi sa pažljivo odabranim „tagovima“ – tj. ključnim rečima. Ti fajlovi su grupisani logički u oko 75 galerija, koje su potom povezane sa adekvatnim stranama, i velikim brojem postova. Nisu u pitanju samo fotografije gotovih proizvoda, već i razne šeme, tabele, i  slični grafički sadržaji, za čiju izradu je ponekad bilo potrebno mnogo radnih sati.

Stranice ili postovi imaju sličnu logiku. Potrebno je voditi računa o dužini teksta, podnaslovima, gustini i mestu ključnih reči, broju i rasporedu slika i linkova, naglašavanju teksta, ali i o nekim stvarima koje se vide samo prilikom pretraživanja, kao što su npr. „snipets“ (opisi stranice).

yoast seo - good seo

Srećom, postoje razne alatke koje dosta pomažu u ovoj tzv. „on-page SEO“ (optimizaciji stranica) – pa je potrebno samo dosta volje i rada. Onda vam se može desiti posle više godina svakodnevnog truda da vas vaš plugin za optimizaciju obavesti kako je 50% vašeg sajta ocenjeno sa „GOOD“ (može i bolje od toga – ali nije preporučljivo).

3.100 indeksiranih stranica na Google za jedan običan sajt

Poseban problem je što se sve te potrebne aktivnosti umnožavaju geometrijskom progresijom ukoliko želite da napadnete istovremeno više ključnih reči. Vaš potencijalni klijent može u Google polje za pretragu upisati „reklamne kese„, ali i „papirne kese„, takođe i „kese sa štampom„, i bar još desetak sličnih upita. Šta vam znači ako ste prvi na jednom, a nema vas na ostalih desetak? A zamislite tek to ludilo ako imate 200+ proizvoda! Puta deset ili više najčešćih oblika upita? Kakva noćna mora! Naravno niko vam ne brani da imate više sajtova. Uostalom – bolje da pravite konkurenciju sami sebi, nego da to rade drugi, zar ne?

Sve to se naravno radi da bi posetilac sajta na prvi pogled shvatio da ste baš vi firma koja će najbolje zadovoljiti njegovu potrebu. U toj igri se lako zaigrati – pa zaboraviti da ne pišemo tekstove zbog Gugla. Pa opet – sve to nema nikakvog smisla ako vaši potencijalni klijenti odu na neki drugi sajt – i zato Google nikada ne treba gubiti iz vida. U praksi to znači da sajt koji ima ambiciju da „Google bude sit – a klijenti na broju“ mora da bude jako komplikovan i obiman. Potencijalni kupci često nisu ni svesni koliko smo energije potrošili pokušavajući da se unapred spremimo za svaku gramatičku ili stilsku varijaciju njihovog upita. Verovatno će im promaći detalj da npr naš sajt ima preko 3.100 indeksiranih rezultata. O svakom od njih možete razmišljati kao o potencijalnoj „udici“. Vrlo ambiciozan ribolov, zar ne?

Ali to je tek početak SEO odiseje…

Pravi SEO posao se ipak dešava izvan sajta. Postoji ogroman spisak parametara koji učestvuju u tzv. Google algoritmu (načinu na koji Google određuje šta će prikazati i kojim redom), a većina njih se odnosi na vezu sa spoljnim svetom. Slično kao u realnom životu: vi možete da budete najbolji majstor svog zanata, i/ili najmoralnija osoba na svetu, ali to je zapravo potpuno nebitno. Bitno je šta SVET misli o vama. Parametri se svako-malo menjaju kao i sam Guglov algoritam, ali logika je uvek ista. Google vrlo uspešno procenjuje reakcije vaših potencijalnih klijenata. Koliko ste im privukli i zadržali pažnju, da li su osetili potrebu da sa nekim podele informaciju o vama, šta o vama misle i pričaju autoriteti, da li ste deo nekih zajednica, udruženja i grupa, koliko ste istrajni, ambiciozni, relevantni…

1000+ linkova ka sajtuNemam nameru da nepotrebno mistifikujem tu stvar (pravi eksperti to mnogo uspešnije rade 🙂 ), ali tu realno ima dosta detalja koji prosto ne mogu da stanu u jedan ovakav tekst. Ali zato mogu u neku kratku knjižicu, pa ako sam vas zaiteresovao  pronaći ćete ih lako još mnogo na Internetu. Uprošćeno rečeno – cilj je da „okrenete igricu“ i dođete do četvorocifrenog broja kvalitetnih spoljnih veza, tzv. „linkova“.  Ako je prvi deo pravljenja SEO optimizovanog sajta težak i vremenski zahtevan posao – izgradnja ove mreže spoljnih linkova je još sto puta ozbiljnije i napornije rudarenje. Istovremeno traži dosta kreativnosti – i iskrenu posvećenost. Mislim da je to glavni razlog zašto sam na kraju preuzeo da se lično bavim tim poslom. Možete povremeno platiti nekog konsultanta da malo „uštima“ stvari, ali na duže staze ovu igru dobija onaj ko se njom bavi uporno i stalno. A to neizmerno puno košta, pogotovo kao spoljna usluga. Male firme to prosto ne mogu da plate.

Ali kao što vidite – vaša šansa je realna. Čak i ako ste potpuni laik za internet verovatno prepoznajete neke od „kružića“ sa prvog grafikona. Mahom su to razne društve mreže i slični specijalizovani sajtovi za različite sadržaje. Jedan od kružića je na primer Facebook (za koga ste sigurno čuli). Primetićete da se pojavljuje čak četiri puta, jer toliko stranica trenutno imamo. Slično važi i za YouTube, ili Pinterest – koji su nama veoma bitni, ali u vašem slučaju to mogu biti neke sasvim druge mreže ili sajtovi.

prikazi, klikovi, prosečne pozicije, prosečan CTRSve su to u suštini jednostavne stvari kojima se sa lakoćom bave čak i vaša deca. Dakle, SEO nije neka mistična It-magija koju praktikuju neki bradati gikovi na nekim sablasnm super-računarima iz pakla. Možete o njemu razmišljati kao o instant istraživanju tržišta koje se odvija u realnom vremenu, tu pred vašim očima. Baviti se danas SEO, društvenim mrežama, PPC advertajzingom, i drugim povezanim oblastima, je od ključne važnosti za uspešno vođenje malog biznisa.  Najbolji i najefikasniji način da razumete svoje kupce/klijente, svoje neposredne konkurente, da unapređujete i razvijate svoj proizvod/uslugu i/ili svoj posao.

Moja omiljena mantra je da nema ničeg novog pod svodom nebeskim. Zato i o SEO razmišljam kao o logičnom nastavku prastare prakse po kojoj je dobar trgovac, zanatlija ili poslovni čovek uvek morao da bude u direktnom konktaktu sa neposrednim tržištem, sa njegovim visočanstvom kupcem/klijentom. Ako želi da opstane u poslu morao je svakodnevno da uči od kupaca – jednako od onih zadovoljnih, kao i od onih nezadovoljnih, ili nezaiteresovanih.

Pre 4.000 godina na pijaci pored Eufrata – isto kao i danas na Internetu.

Najbolja stvar u vezi SEO je upravo ta povratna veza. Istražujući šta, kako, i koliko ljudi traže, i krojeći svoju ponudu prema tome – bavite se samom suštinom marketinga.

I onda na kraju, jasno kao dan, shvatite da uopšte nije cilj biti prvi na Guglu…

Cilj je biti ono što tamo traže.

Save

Slični postovi:

10 Responses

  1. Miloš Spasić

    Sjajan tekst, pogođena suština i sve realno prezentovano. Odličan primer kako čovek može edukacijom i radom da postigne mnogo, svaka čast.

    Dodao bih još da se SEO menja skoro na dnevnoj bazi, Google kao najveći i najvažniji pretraživač konstatno updejtuje svoje algoritme i menja pravila igde. Tako da, ono što je važilo do juče, danas već ne važi itd. Poenta je da je ovo oblast koja ekstremno brzo evoluira, učenju, radu i prilagođavanju nema kraja. Ko može da podnese i isprati navedeme uslove, dobrodošao je da se uključi u igru. 🙂

    • Miodrag Ristić

      Hvala. Potrebno je dosta vremena i energije, ali ključna reč je stalnost. Kao i sa drugimm važnim stvarima u biznisu – razvojem, organizacijom, kadrovima – SEO traži da se radi stalno. Kampanjske akcije donose kampanjske rezultate, koji su zapravo kontraproduktivni.

      A što se izmena algoritma tiče, ako se držimo osnovnih stvari i krojimo sadržaj prema krajnjem korisniku, te izmene algoritma najčešće prođu neprimetno. Toga više treba da se plaše oni koji koketiraju sa „black-hat“ filozofijom i pokušavaju da prevare sistem. Mislim da je važno raditi sve od čega krajnji kupac/klijent ima koristi, a da treba biti obazriv sa svim tehnikama koje su očigledno pre svega namenjene „takmičenju“. U tom smislu su ljudi koji se ne bave ovim profesionalno u maloj prednosti u odnosu na „eksperte“, jer intuitivno biraju da (ograničenu) energiju troše na ono što im direktno donosi posao.

  2. Dušan Pilipović

    Zaista sjajan tekst, a još veću vrednost ima jer dolazi od nekog ko se SEOm ne bavi, već ga primenjuje na svoj biznis i iz toga ima konkretne rezultate. Tekst koji bi trebalo da pročitaju svi domaći preduzetnici i mali biznisi, pogotovu lokalni. Zadovoljstvo je čitati, kao i sve prethodne.

    • Miodrag Ristić

      Hvala na komplimentima. Slažem se da bi bilo vrlo korisno kada bi se veći broj preduzetnika uključio u ovu priču. Tema je vrlo obimna, pa je čak i „vrlo skraćena verzija“ teksta ispala duža od 1300 reči. Zato nije bilo mesta za neke bitne detalje, kao npr da je upravo SEO zaslužan za to što naša firma odavno ne radi samo na lokalnom tržištu, već poslujemo u desetak zemalja. Ili to što je „povratna sprega“ koju sam želeo da potenciram, direktno odgovorna za nekoliko naših najuspešnih proizvoda, koji su se prvo pojavili na listama neuspešnih pretraga u analitici na našem sajtu.

      Itd, stvarno neiscrpna tema.

  3. Mateja Nešić

    Miodraže svaka čast, jako koristan tekst! Sažeto (koliko god je bilo moguće) i pre svega jasno. I mi smo se posle nekog vremena upoznali sa svim mogućnostima koje SEO pruža, ili bolje reći sa njegovom neophodnošću. Bez konkurencije je ranije moglo što šta da se uradi, sa malo truda, ali sada je stvarno potrebno posvetiti se svom sadržaju na pravi način. Moglo bi se reći da baš zato i ostvarujemo slične rezultate (kada je naša oblast u pitanju). U svakom slučaju, definitivno ću proslediti tekst drugima.

    • Miodrag Ristić

      Baš sam juče video genijalnu reklamu u kojoj dirma „Mercedes“ čestita firmi „BMW“ stogodišnjicu poslovanja. Tekst je genijalan: „Hvala vam za 100 godina takmičenja. Prethodnih 30 je bilo malo dosadno…“ Konkurencija je dragocena, ona nas tera da budemo bolji, i ne dozvoljava nam da se uspavamo. Zato je SEO toliko važan, on se u suštini bavi konkurencijom. Kada odbacite razne zabranjene (black-hat) tehnike, ostaje vam samo da dobro razmislite šta je vaš realan domet, tj. šta u svom proizvodu/usluzi/korisničkom doživljaju možete da popravite.

  4. Negoslava

    Mene najviše fascinira način na koji je sve opisano. Bez komplikovanih formulacija, visokoparnih rečenica, pokazivanja „kolko sam ja pametan“… sve je tako jednostavno, savršeno pitko i razumljivo čak i za nas koji za sebe smatraju da su kompjuterski, u stvari IT polupismeni i sve nam malo teže ulazi u glavu i u prste.

    • Miodrag Ristić

      Kao što već rekoh Negoslava u nekom komentaru – blogeri (pogotovo oni iskusniji) imaju izvrsne predispozicije da pomognu preduzetnicima oko „peglanja“ sadržaja, nastupa na društvenim mrežama, raznih elementarnih stvari kao što su analitika, korisne e-knjige i uputstva… Većina blogera odavno koristi SEO (a da toga možda nisu ni svesni). Samim izborom tema, naslova, ilustracija, šerovanjem… Pa ako hoćeš – i spam komentarisanjem 🙂 I što je najvažnije – navikli su da „kradu“ dobre prakse i ideje jedni od drugih. Jednom rečju – potencijalni zlatni rudnik neke buduće SEO scene 🙂

  5. Bojana

    Svakako neophodan segment svakog e poslovanja, elem, ovo je nesto sto oduzima dosta vremena i predlog je uvek angazovati nekog sa strane, ali nekog proverenog, ko ima godine iskustva i rezultate, ko ce Vas posao posmatrati kao svoj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *