.
Nije trik pitanje. A, i odgovor je jednostavan: sreću treba poželeti svima kojima je potrebna. Onda valjda svima? A možda je ipak nekome potrebnija… Moja majka je imala običaj da kaže, u vreme dok sam bio sasvim mali ( i večito nezadovoljan, što me izgleda drži još uvek) – „Pogledaj one koji su ispred tebe, ali i one koji su iza…“
Ovaj uvod je verovatno sasvim nepotreban… Većina nas je imala, ili na sreću još uvek ima majke koje su nešto slično govorile… To znači da je većina nas imala mnogo više sreće od dece kojoj je namenjena pomoć iz ove naše skromne akcije. Svaki dan tri-četiri puta prodjem kraj te lepe (ali tužne) zgrade gde žive ta NAŠA deca. Najčeće mislim o nečem drugom… Živimo u ružnom, ciničnom i surovom svetu, u kome sebični i maliciozni ljudi kvare i blate svaki ljudski i human gest…
Šta Vi mislite? Možda i nije sasvim tako?
.
Ostavite odgovor