Magija

magijaZnate ono: „Ćiri-bu, ćiri-ba! Ili: Abrakadabra! Ili ono: „Sezame otvori se!“ Mislite da to postoji samo u bajkama, i da je ovaj tužni-sivi-svet slobodnog tržišta operisan od takvih detinjarija?

Nemate pojma koliko nemate pojma.

Uzmimo na primer da ste neki sitni preduzetnik, koji u svakodnevnom poslovanju koristi neke prepotopske skalamerije koje su davno izašle iz garantnog roka. Pošto živite u siromašnoj zemlji trećeg sveta, možete samo da sanjate o rešenju te neprijatne situacije kojem bi pribegao vaš kolega iz neke civilizovane zemlje (bacio bi mrcinu u djubre, skoknuo do banke, i doterao najnovije sokoćalo.)

Ali kako stvari stoje, bojim se da će i VAŠI UNUCI morati da se muče sa istim krševima. Zato će vam od velike koristi biti malo preduzetničke magije

Jer pre ili kasnije će vam se destiti da se Marfi poigra sa vama. Na primer – upravo ste obećali klijentu rok koji je tri puta kraći od normalnog, a čim ste spustili slušalicu javljaju vam iz proizvodnje da je crkla neka mašina. U stvari dve mašine. Dok otkrijete kvar na prvoj – crkava i treća. Da nije ovo neka skrivena kamera?

Ne, to je realan život. Jedna od onih situacija koja čeka svakog preduzetnika kad-tad, a one posebno srećne i više puta (godišnje). I tada na delo stupaju magične reči

Sad se neki „bistriji“ početnici pitaju: „Šta će mi vradžbine, zar mi nisu potrebni samo iskusni serviseri i majstori raznih profila?“ – i skoro da su u pravu. Ali to je samo 10% rešenja. Serviser obično ima radno vreme, a oni dobri imaju i klijente, a bogami i posla.  Dobar serviser je  verovatno vrlo zauzet. Ako je slobodan i voljan kad god je TO VAMA neophodno- bolje se još malo raspitajte o njemu… Čim ste uopšte dospeli u tu situaciju verovatno ni sami niste potpuno tehnički nepismeni, i moguće je da znate da je ono što vam pravi problem samo neka sitnica, ni pet minuta posla za pravog stručnjaka. Ali upravo tu je glavni problem. Za razliku od velikih, mali problemi su često skoro potpuno nerešivi – ukoliko ne znate magične reči

Jer – šta drugo može da natera vašeg omiljenog majstora da skine deo sa struga, da ne ode na pecanje koje nedelju dana planira, da izadje iz tople radionice na ledenu kišu, da dodje kod vas u subotu posle 23.30, da ostavi sve što je u tom trenutku radio, i posveti vam svoje dragoceno vreme. Samo magija! Potrebno je da iz iskustva ZNA DA VI ZNATE (i dobro razumete) čarobne reči:

„Ne pitam šta košta…“

U takvoj situaciji on mora POZDANO DA ZNA da će od vas dobiti više nego što ima srca da traži. I ne samo to – da ćete mu i pored sve te velikodušnosti – dugovati ALI STVARNO i uslugu od one vrste koje se prenose sa kolena na koleno. Ovo o čemu vam govorim nema NIKAKVE VEZE sa tržištem, pohlepom, novcem… Ta vrsta magije je starija i jača od svih ugovora o tehničkoj saradnju, održavanju, osiguranju, i drugih „novotarija“. U pitanju je nešto esnafsko što treba naučiti i zaslužiti. Za taj magijski „ugovorni odnos“ nadležan je Onaj Sud Što Sve Vidi i svakom na kraju da ono što je zaslužio. Ne znam kako – ali slični se lako prepoznaju i, koliko znam, ovo izvrsno funkcioniše već generacijama.

Zašto sam vam sve ovo pričao?

Pa, ako vam ikada zatreba neka štampa danas-za-juče, neka životno važna dizajnerska sitnica koju niko neće ni da pogleda, neki smešno mali, pipav, komplikovan, ili na neki drugi način „nemoguć“ posao iz moje branše. Samo treba da se setite ovog teksta…

A ja ću već nekako znati da li vam je STVARNO važno…

I da li to zaslužujete.

Slični postovi:

16 Responses

  1. Cyber Bosanka

    Uuuuuu, kako me ovo vrati u neke situacije kojih, iako dobro završene, ipak ne volim baš toliko da se sjećam. Zašto? Zato što ne postoji ta magija i čarobne riječi koje mogu smanjiti nervozu, kilo živaca i sve ostalo što te snađe i kroz šta moraš proći dok se sve ne završi da sretnim krajem 🙂

    • Miodrag Ristić

      Ako je za neku utehu (a nije) posle dvadeset godina bude malo lakše zato što znaš da će kraj biti sretan. Nisi naravno baš 100% siguran u to… U takvim prilikama se obično setiš nekog poznanika koga su našli jednog jutra u njegovoj firmi…

      Sedi k’o živ…

  2. Miša

    Kakva je razlika između manufakture i privatnog preduzetništva?
    Prvi rade – drugi ubiraju plodove tuđeg rada.
    A mi smo potlačene „sveznalice“

    • Miodrag Ristić

      Tako nešto nam je Siniša Batalo objašnjavao na „Borbinoj Političkoj Školi“ tamo-neke 78′-me… Njegovo originalno vidjenje Marx-a: „Proizvodnja traka u Detroitu ide 2 puta brže od one u Torinu, a ona 5 x brže od one u Kragujevcu… Zašto? Zato što EKSPLOATISANI radnici u kapitalizmu rade za kapitalistu, a u socijalizmu rade za sebe…“

      Cvrc.

      • Miša

        Poštovani gospodine Ristiću
        Sadašnje stanje u našem društvu je bučkuriš od socijalizma i kapitalzma.
        Danas radnik kod privatnog preduzetnika NIKAKO ne može da radi za sebe, a kada je reč o tragovima društvene i državne svojine – radnik uopšte ne radi već PRESEDI RADNO VREME.
        JEDNOM REČJU VLADA ANARHIJA.
        Zato je sve veći pritisak usled narastajuće svesti da je NUŽNA PROMENA SISTEMA.
        Meni Vaš stav da radnik u socijalizmu radi za sebe je naša prošlost, te kao konstataciuja za prohujalim dobom je prihvatljiva, ali na žalost to doba je samo naša prošlost.
        A sredstva rada sa kojim sada raspolaže većinski/ogromni/deo stanovništva je na nivou manufakturena našu veliku žalost.

        • Miodrag Ristić

          To sam samo iskopao iz naftalina kao potpunu ironiju. Ali činjenica je da su mnogi (stručni) ljudi tada u to verovali, i nisu videli prostu istinu da će pobediti onaj ko bolje radi – a ne onaj ko je „humaniji“ (ne verujem da je lenjost naročito humana?) Zapravo – radnik uvek radi za sebe (za koga bi inače?). Stvar je PREDUZETNIKA kako će to da najbolje iskoristi – i da ne postoji treća klasa (činovnička) mi bi smo se verovatno lako dogovorili, pošto su nam interesi većinom zajedničiki (da firma postoji, da se razvija, da zaposleni budu motivisani i lojalni)… Moj deda je nekada radio u fabrici „Bata“ u Borovu – čitav mali grad u kome su živeli i radili bio je vlasništvo kompanije, koja je imala čak i svoje prodavnice, ambulantu, školu… Svi su bili vrlo ponosni što rade za tu kompaniju (tj kapitaliste?)

          Bilo je i u socijalizmu dobrih primera. I obratno. Izgleda nije problem u samom sistemu, već u njegovim „varijacijama“. Zlo dolazi od demagogije, od nemorala, od negativne selekcije. Znači – uvek su krivi ili zaslužni konkretni ljudi – za konkretne stvari.

          • Miša

            Kada sam rekao „promena sistema“ mislio sam na zavođenje reda u svim segmentima rada u našoj zemlji. Bez toga nema nam boljitka.
            Inače slažem se Vašim pogledom da je stvar poslodavca, ma ko bio, kako će da iskoristi radnika. Samo se ne slažem sa Vašim stavom da radnik radi za sebe, jer u krajnjoj liniji radnik ostvaruje profit poslodavcu od koga mu ovaj isplaćuje zaradu.

  3. Džiadžojka

    Baš mi se sviđa pričica. Kad potera onda nikako da stane. Mada ja duboko verujem da sve to ima neke svoje razloge, i da se dešava radi ravnoteže u svemiru. Zato kada me potera neka naopisiva muka desi mi se da prekipim toliko da na kraju sednem mirno i počnem da se smejem. Valjda smo tako programirani, da ne poludimo lako.

    Sedi k’o živ… 😀 Joj tuga. Ali smešno mi.

    • Miodrag Ristić

      U tekstu samo fali ono „inspirisano istinitim dogadjajem“. Pomenuta „inspiracija“ je počela u petak u 14:30 kada su mi u razmaku od 45 minuta crkle tri mašine. Dogadjaj je srećno okončan u nedelju oko 19:30 kad je poslednja proradila. Ja imam neku tezu po kojoj se u Srbiji privatnim biznisom bave ljudi sa latentnim mazohističkim sklonostima. Čak i ako ih nemaju, tokom godina ih sigurno steknu… A može biti da je i kao u onom vicu, kad pitaju nekog nasilnika kako može da bije ženu, a on kaže: „Nemate pojma kako je njoj LEPO kad prestanem…“

  4. Sindža Mrsomud

    Slušaj; Meni za sredu treba 200 stonih kalendara za 2012. sa logom firme. Pripremu bih ti poslao mejlom (osnovu – a ti doradi šta ti treba).
    Znam da je sutra Aranđelovdan, ali ne slave baš svi, a meni bi mi trebalo jer mi dolaze ljudi iz Zagreba koje neću videti do posle Nove godine.
    Koliko bi to koštalo?
    Sindža.

  5. Sindža Mrsomud

    A, jel to povoljno zbog teksta o majstorima koji te oderu kad gori!
    Zezam se, naravno!
    Reko’ da vidim kakav si ti kao majstor, a meni gori!?
    Al ne daš se ti….

    Sindža.

    • Miodrag Ristić

      Samo, ako pažljivo čitaš, videćeš da ne samo što nemam ništa protiv onih koji su spremni „da te oderu kad gori“ – već sam im do groba zahvalan. Kao što rekoh – to i nema nikakve veze sa novcem, jer takve stvari se najčešće novcem i ne mogu kupiti…

      Kad tako razmišljaš – uopšte nije skupo?

      Što me podseti na izreku koju sam čuo od jednog klijenta: „Ja se cenkam ko ciganin – a plaćam kao gospodin.“ Dobra?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *