Ono o čemu klijenti (srećom) pojma nemaju…

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

6 Responses

  1. Pedya kaže:

    Ja zaista verujem da neko „od gore“ ponekad stvarno voli da pomogne onima koji su to svojim radom, trudom i voljom zaslužili. 😉

    Pozdrav od starog drugara sa neta. 🙂

  2. Cyber Bosanka kaže:

    Čitam ovo i čujem u glavi kolegine riječi „A što ti tvoji profesori sa fakulteta nemaju svoje firme nego samo vama pričaju teoriju? Otkud znaju da to radi?“

    I uvijek smo to komentarisali u ovakvim i sličnim situacijama, posebno kad bismo zbog rokova zaglavili duboko u noći stižući rokove 😀

    • Podseti me ovaj tvoj komentar na jedno razmišljanje od pre neki dan. Zatrebao mi mali elektromotor (nešto sam se igrao sa klincima), i setim se da u starim CD-drajvovima ima toga. Rasturim jedan koji se već desetak godina povlači po tavanu, i shvatim jednu bizarnu činjenicu:

      Kada bi svima nama na Balkanu život zavisio od toga da li ćemo ili nećemo za – recimo mesec dana – uspeti da napravimo identičnu kopiju takvog (prastarog) CD-drajava, mi to prosto nebi UMELI da uradimo. Čak i kada bi u to uložili sav novac kojim raspolažemo, angažovali naše najveće stručnjake iz svih oblasti, profesore sa fakulteta, najbolje inženjere, majstrore svih specijalnosti…. Nije bitno da li 500, 5000 ili 50.000 ljudi – mi naprosto nebi umeli da napravimo svaki pojedinačni šraf, magnet, elektronsku komponentu, ili komad plastike od koga je sve to sastavljeno. Čak i kad bi zahtev bio mnogo blaži, da recimo bar 50% elemenata bude naše proizvodnje – opet nebi imali šanse…

      E, tu dolazimo do tvojih profesora. Prilično sam siguran da postoje mnogi cenjeni profesori sa gomilom naučnih radova, stručnjaci za recimo „step-mikro-motore“ (ako tako nešto uopšte postoji) koji bi bili potpuno beskorisni u tom hipotetičkom timu koji bi trebalo da za mesec dana projektuje i izvede minijaturni elektromotor. Pa kakva je onda njihova svrha? Što bi Ken Robinson rekao:

      „Smisao fakultetskih profesora – je u stvaranju novih profesora…“

  3. Goran K. kaže:

    Brrr, kakav déjà vu…

  4. Vojislav kaže:

    Odličan tekst. Savršeno.
    Kako je “aman“ čest usklik u sevdalinkama tako je izgleda “Valjda?“ čest usklik u preduzetništvu 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *