Premijer koji se nadahnuo

posted in: Fikcija | 5
premijer koji se nadahnuoKada je puštao vodu u wc-u slučajno je laktom oborio neku flašicu sa ivice lavaboa. Mogao je samo nemoćno da gleda kako je voda odnosi…
 

Premijer je potpuno zaboravio ovaj bizarni dogadjaj, dok mu supruga, dva dana kasnije, nije skrenula pažnju da se nešto čudno dešava sa wc-šoljom. Odmah mu je sve bilo jasno.

– Sranje!

I šta sad? Bila je subota popodne. Vikend je tek počeo, a on se umesto trenutaka opuštanja u krugu porodice suočava sa OZBILJNOM KRIZOM. Naravno – mogao je da okrene ONAJ broj telefona. Specijalna služba, na raspolaganju Premijeru 24 sata, koja diskretno rešava sve probleme… Ali ne – to nije dolazilo u obzir. Načelnik službe je bio praktično u ostavci, iako je to uspešno sakrivano od očiju javnosti. Ova glupa epizoda bi završila na nečijem pisaćem stolu, a posle ko zna… Možda čak i u medijima?

Nije dolazilo u obzir ni da okrene neki broj iz novina. Obezbedjenje, procedure… Uostalom, ko bi došao u subotu popodne. Naši ljudi stalno kukaju kako nema posla i para, ali popodne, vikend, i praznik – su svetinje…

Sedeo je tako na ivici kade, pun besa i očaja, i piljio u vodu koja je jedva primetno oticala.

– Dodjavola! Koliko to može da bude teško? Pa to su samo četiri šrafa?

Premijer je bio čovek sa puno profesionalnog i životnog iskustva, ali vodoinstalaterski zanat nije imao u svojoj impresivnoj biografiji. Ipak u tom trenutku je to izgledalo kao sasvim prihvaljiva ideja. Otišao je do ostave i vratio se sa kombinovanim kleštima… Pažljivo je odvio šrafove, i tek tada shvatio da je potpuno zaboravio na dovod vode. Već je hteo da odustane, ali je iz čistog očaja pokušao rukom da odvije plastični zavrtanj. Samog sebe je iznenadio koliko mu je to lako pošlo za rukom.

Ostalo je još da podigne šolju. Skupio je hrabrost i povukao…

Za ono što je usledilo nije bio spreman. Pred njim je stajao „sadržaj“ koji se skupljao dva dana dok najzad nije potpuno zatvorio otvor. Nazirala se i prokleta flašica koja se preprečila. Nije bilo drugog načina. Trebalo je gurnuti ruku… Zavući je u to!

Ili da ipak zove Službu? Taman posla – čuo je da su već pravili viceve na njegov račun, a posle ovakve epizode bi rizikovao da zaradi i neki gadan nadimak…

Trebalo mu je samo desetak sekundi. I još tri minuta da šolju vrati na mesto, opere ruke, kadu, baci djubre… Kada je njegova supruga zbunjeno provirila kroz vrata, samo joj je ležerno rekao:

– Ne brini, sredio sam stvar…“

* * *

Premijer je u ponedeljak sazvao hitnu sednicu vlade. Preskočio je sve formalnosti i odmah se obratio ministrima:

– Gospodo! Hteo sam da vas lično obavestim da sam rešio da aktiviram program mera iz Crvene Fascikle. Pre nego što pomislite da sam poludeo, želim samo da vam kažem dve stvari.

Zastao je da popije gutljaj vode, i pogleda užasnuta i unezverena lica.

– Prvo! Znam da u ovoj sobi ima onih koji već razmišljaju kako da spasu svoju kožu. Ne prihvatam nikakve ostavke, a svi koji pokušaju da sabotiraju stvar – gorko će zažaliti! Vi dobro znate da ja IMAM NAČINA da mnoge od vas zauvek izbacim iz politike? – uputio je jedan dug pogled pun prezira…

– … i DRUGO – ja vrlo dobro znam da je do izbora ostalo još samo par meseci, i zato nemojte uzalud trošiti reči. Znam da nemamo mnogo vremena, ali dobro sam razmislio i shvatio sam jednu važnu stvar….

Posle mnogo godina prostorija se ispunila nekom svečanom tišinom. Čak se u vazduhu mogla osetiti neka davno zaboravljena vibracija. Nada?

– … U ovome što treba da uradimo nema nikakve lične koristi ni slave. Ali ta prljavština je naš posao. Mi dolazimo za ovaj sto puni ambicija i planova, a onda neprijatne stvari ostavimo da malo sačekaju. Dok se ne uhodamo, i ne osnažimo. Dok sve ne legne na svoje mesto.  Ubrzo shvatimo da je vreme proletelo, i da je već kasno. Da su se problemi nagomilali. Da će uskoro neki izbori… Gospodo!

Tišina je počela da odzvanja. Svi su sedeli kao zaledjeni, svesni da se dešava nešto važno i neponovljivo. Premijer je nastavio sve smirenijim glasom – sa sve više autoriteta:

-… i što je najgore – svi gledaju u nas i rade isto što i mi. Čekaju da neko drugi zasuče rukave. Da odradi prljavi posao. Svi okreću glavu na drugu stranu i prave se da ne vide istinu, a istina je jednostavna i očigledna…

Premijer ustade sa stolice, i nasloni se pesnicama na sto. Kada se uverio da su sve razrogačene oči uprte u njega – izgovori razgovetno, reč po reč:

 …baš TO je glavni razlog zašto uvek plivamo u govnima!

 

Slični postovi:

5 Responses

  1. ТоМЦаа

    Одлично! Само још да и остали тако разумеју проблем и не либе се да крену да га решавају. И да овај други део није фиктиван…

  2. Sindža Mrsomud

    Kad bi to još stvarno i uradio (Mirko, Boris,…) …. počelo bi da se odmotava.
    Ali nisam siguran kada će to bilo ko na vlasti u ovoj zemlji ikada reći i uraditi.

    Odlično smišljeno i napisano.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *