Rešio sam da se poigram malo. Uključio sam štopericu – i trkam se sa našom KOMPLETNOM političkom scenom. Umesto da blejim u razne ekrane, visim uzaludno po raznim „društvenim mrežama“, traćim svoju kreativnost, emocije, i vreme – rešio sam da napravim malo sportsko takmičenje.
Dok se naši „aktivisti“ svih boja i formata upinju da infantilne simpatije glasačkog tela keširaju u obliku što većeg broja uhlebljenih pajtaša na budžetskim jaslama – ja ću da istrčim svoju trku. Zamislio sam da u istom vremenskom periodu (od ateriranja jedne – do poletanja druge vlade) ostvarim što više konkretnih rezultata u disciplinama o kojima naši dragi politikanti trućaju.
Cenim da će im biti potrebno oko 5-6 meseci da izreklamiraju sebe a konkurente namažu govnima, pa onda da malo kombinuju (dok se ona govna ne osuše i ishlape). Da bi se na kraju sa ovim prethodno „govnopomazanim“ – bratski utalili i sporazumeli oko raspodele plena. Obrni-okreni sve će ponovo tapkati u mestu bar pola godine (sa ili bez onih famoznih sto dana). Iako je njih par stotina hiljada duša a ja sam skoro sam, mislim da u ovoj trci nemaju nikakve šanse.
Što je najgore – neće samo „aktivisti“ aktivno dangubiti. Svakoliki šareni puk će takođe da blene i bali na taj rijaliti šou estrade i kiča, da se raduje svakoj novoj aferi ili hapšenju – kao da je prvom komšiji crkla krava… Zahvaljujući savremenim internet-igračkama, svi će imati priliku da daju svoj dobrinos, a za uzvrat će dobiti visokokaloričnu iluziju da na sav taj vodvilj imaju nekakvog uticaja. Za pola godine sujete će nam biti nabrekle i masne, zrele za dobru dijetu.
A onda ćemo to i da dobijemo. Jer taj trenutak otrežnjenja je jedino što ikada dobijemo: „Gde si bio – nigde. Šta si radio – ništa.“
Ne – zaista više ne mogu da gledam i slušam to besmiseno brbljanje. Zato, dok svi oni budu u svojim govorima, ekspozeima i komentarima, otvarali hiljade imaginarnih radnih mesta, ja ću pokušati da otvorim bar jedno ili dva PRAVA. Dok svi oni budu bulaznili i naklapali o evro-integracijama i kiši stranih investicija – ja ću pokušati da pronađem bar još nekog PRAVOG ino-klijenta. Dok svi oni budu bacali milijarde kroz prozor za pečatni vosak, čuvare glasačkih kutija, štampane balone, twitter-smarače, razno koaliciono jajarenje, ili gluvarenje po soc-mrežama – ja ću pokušati da NAPRAVIM neki ćorav dinar. Dok svi oni budu mehanički ponavljali one šuplje mantre o novim tehnologijama, veštinama i znanju…
Mislim da ste skapirali suštinu ideje? Na svaku njihovu floskulu, fantaziju, ili magloviti plan – pokušaću da URADIM nešto kokretno.
A onda, kad novi (stari?) premijer bude predstavljao u skupštini svoj „epohalno novi“ program – ja ću na ovom istom mestu predstaviti svoje minijaturne KONKRETNE rezultate. I proglasiti pobednika naše male trke…
Odraću ih!
:.
Ostavite odgovor