U okeanu skandala, afera, čemera i gluposti – izleda kao nevažna sitnica. Verovatno i jeste: prestrugali su neku mermernu ploču na ulazu u beogradski Dom Omladine da bi na nju stavili tablu zahvalnosti Američkom Narodu, što je novcem Američkih Poreskih Obveznika pomogao renoviranje ove ustanove. Big deal?
Jedino što je (kažu) pre struganja na toj ploči pisalo da je ovo kultno mesto izgradjeno dalekih 60-tih godina – naravno pod pokroviteljstvom izvesnog ondašnjeg maršala. U to mračno i nesrećno doba naše istorije – koje treba što pre zaboraviti – izgradjeno je štošta, ali ćemo tu bolesnu megalomaniju jednog egocentričnog diktatora svi mi da otplaćujemo još duuugooo… Tako nekako ide „politički korektna“ priča… Big deal?
Kao da nam je malo podela i konfrontacija, ustaće neki zagriženi antikomunisti u odbranu istorijskog pamćenja, i neke liberalne demokrate u prilog cenzuri zaborava. Spomenuće neki učeni ljudi i „damnatio memoriae“, rimsku odmazdu nad istorijom prezrenih i pobedjenih. Oni koji neznaju ništa pametno da kažu – ćutaće pametno. Niko se još nije setio da na istoj zgradi stoji i tabla sa desetak dosadašnjih naziva te ulice… Znači – neće biti da je prvi put… Big deal?
A omladina – ko’ omladina. Neke druge stvari su njima u glavi. Kad malo razmislim – nikad to i nije imalo mnogo veze sa glavom. Visili smo tamo 80-tih, kao što su to neki drugi klinci činili deset ili dvadeset godina pre – ili posle nas… Prošao sam sto puta pored te table i nikad nisam video da je tamo nešto pisalo… Big deal?
Neki arheolozi ili istoričari iskopaće jednog dana neku budjavu istinu kad više nikome ne bude ništa značila. Ili će malo manipulisati njom? Kao i uvek… Svako vreme ima svoje heroje i svoje pionire. Iskrena dečija vera i zanos su dragoceni (naročito onima koji će na njima profitirati). Pre neki dan sam gledao nove mlade besednike sa pomešanim osećanjima. Malo sa nadom, a malo sa strepnjom – ipak pomalo izgledaju kao loši imitatori, a i „patos“ me je podsetio na neka davno prohujala vremena… Ali, sve je to mlaćenje prazne slame: vazda su farbali omladinu – i bez obzira što uspeva to ponekad – ima i jedan gadan feler: klinci imaju lošu naviku da pre ili kasnije porastu, i da se pre ili kasnije opamete.
Big deal?
A onda, na kraju, ispadne da ste džaba krečili. Nema veze, i nije neka kinta…
Jaka stvar…
.
Mihailo Šolajić
U Domu omladine su 01. februara u Američkom kutku prikazivani filmovi, kako su preveli prevodioci: „Životi Američkih crnaca“. Baš me interesuje da li su Amerikanci koji su dali pare reagovali na ono „crnci“.
Afro-Amerikanci su kod nas crnci, samo ako ti neko ne daje pare.
Miodrag Ristić
Južnjaci kažu: „Zovi me i lonče, al’ nemoj da me razbiješ“ Mislim da bi se mnogi (pa i neki Afro-Amerikanci) složili sa tom izrekom. Ali u novoj eri institucionalne hipokrizije na ceni je formalna korektnost, pa su mogući i ovakvi nonsensi: „gradjanima romske nacionalnosti držali su obuku…kako da prepoznaju neškodljive namirnice kada preturaju po kontejnerima“ (http://www.e-novine.com/drustvo/44273-Jedite-kontejnera-ali-birajte.html).
Važno da su ih korektno oslovili, skoro sa poštovanjem…
.
ТоМЦаа
Чудна је та ствар око политичке коректности… Никад не знаш куда те може одвести.
Miodrag Ristić
Kao i svaka stvar koja je „šuplja“ forma – nit smrdi – nit miriše…
Guru
Menjanje naziva ulica je deo brendiranja društva, na duge staze daje dobar rezultat, samo što se kod nas to baš često radi, a to je zato što nismo sazreli kao društvo. Ne postoji mogućnost da sednemo i dogovorimo se oko toga šta nam se desilo i kuda želimo da idemo, tako da groteskno djeluje to brendiranje svakih par godina, kako ko dođe tako menja koncept. Za dobar brend je potrebna konzistentnost. Brendiranje ne znamo, a istoriji pristupamo neozbiljno, loši smo učenici, valjda zato sjedimo još uvijek u magarećoj klupi. 😉
Miodrag Ristić
Neki mali detalji ponekad mnogo govore: kad u nekom Nemačkom, Italijanskom ili Holandskom gradu vidite da je naziv ulice uklesan u kamenu ploču koja je izbledela od starosti, imate ustisak da ste u stabilnoj zemlji u kojoj je budućnost izvesna bar koliko i prošlost.