Farbanje omladine

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

6 Responses

  1. U Domu omladine su 01. februara u Američkom kutku prikazivani filmovi, kako su preveli prevodioci: „Životi Američkih crnaca“. Baš me interesuje da li su Amerikanci koji su dali pare reagovali na ono „crnci“.
    Afro-Amerikanci su kod nas crnci, samo ako ti neko ne daje pare.

  2. Južnjaci kažu: „Zovi me i lonče, al’ nemoj da me razbiješ“ Mislim da bi se mnogi (pa i neki Afro-Amerikanci) složili sa tom izrekom. Ali u novoj eri institucionalne hipokrizije na ceni je formalna korektnost, pa su mogući i ovakvi nonsensi: „gradjanima romske nacionalnosti držali su obuku…kako da prepoznaju neškodljive namirnice kada preturaju po kontejnerima“ (http://www.e-novine.com/drustvo/44273-Jedite-kontejnera-ali-birajte.html).

    Važno da su ih korektno oslovili, skoro sa poštovanjem…
    .

  3. ТоМЦаа kaže:

    Чудна је та ствар око политичке коректности… Никад не знаш куда те може одвести.

  4. Guru kaže:

    Menjanje naziva ulica je deo brendiranja društva, na duge staze daje dobar rezultat, samo što se kod nas to baš često radi, a to je zato što nismo sazreli kao društvo. Ne postoji mogućnost da sednemo i dogovorimo se oko toga šta nam se desilo i kuda želimo da idemo, tako da groteskno djeluje to brendiranje svakih par godina, kako ko dođe tako menja koncept. Za dobar brend je potrebna konzistentnost. Brendiranje ne znamo, a istoriji pristupamo neozbiljno, loši smo učenici, valjda zato sjedimo još uvijek u magarećoj klupi. 😉

    • Neki mali detalji ponekad mnogo govore: kad u nekom Nemačkom, Italijanskom ili Holandskom gradu vidite da je naziv ulice uklesan u kamenu ploču koja je izbledela od starosti, imate ustisak da ste u stabilnoj zemlji u kojoj je budućnost izvesna bar koliko i prošlost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *