A gde ti je kapa?

posted in: Flash-backs | 5

.
Ružne stvari treba ostaviti iza sebe, na primer u STAROJ GODINI. Kao i uvek, pun optimizma hrlim u susret Novoj, ali pre toga sam želeo da jednu stvar zakopam ovde:

Kad sam bio mali, u svim učionicama je na tačno odredjenom mestu visila jedna slika. Isti lik visio je i u svim kancelarijama, ordinacijama, restoranima, bibliotekama, čekaonicama… U svim zvaničnim institucijama, udruženjima, organizacijama, ali i u mnogim privatnim domovima, pa čak i na nekim sasvim neprikladnim mestima…

Onda su slike počele da se menjaju. Već tada nisu više bile sveprisutne. Odmah su se pojavile i razne alternative, pa čak i potpuno apstiniranje od ovog običaja. Kako je vreme prolazilo i taj uramljeni pluralizam je uzimao sve više maha, a na zidovima su sve češće ostajale tužne fleke, oivičene naslagama prašine.

Svako je dobio neveselu slobodu da izabere lice za koje misli da je ogledalo moralnog autoriteta, personifikacija države, odnosno vremena i mesta u kome živimo.



Neću vam reći svoje razloge, ali slični su kao i kod mnogih drugih koji biraju fleku oivičenu prašinom. Ipak, ja se ozbiljno razmišljam da uramim OVU SLIKU i da je okačim na ono mesto. Kao podsećanje i opomenu.

Da nikad ne zaboravim sa kim imam posla.
.

Slični postovi:

5 Responses

  1. Miodrag Ristic

    Mislio sam da taj vic svi znaju (ali možda je ipak suviše mator?) Kaže:

    Ide zeka kroz šumu i sretne medu-siledžiju:
    "Gde ti je kapa?" – i meda ga ubije od batina…

    Zeka sutra ponese kapu. Naleti ponovo na medu:
    "Imaš cigare?" – i opet ga ubije od batina…

    Sutra zeka ponese cigare…

    "A jel' imaš sa filterom?" – i opet ga umlati…

    Sedi zeka i razmišlja:"Šta ako mi sutra traži bez filtera? Ma poneću i jedne i druge"…

    Sutra opet naleti na medu:

    "Imaš cigare?"
    "Imam!"
    "Sa filterom?"
    "Imam!"
    "A bez filtera?"
    "Imam i te!" – pobedonosno će Zeka…
    Meda sa mukom razmišlja par sekundi (siledžije mrze da razmišljaju), a onda se seti:
    "A gde ti je kapa?" – i najstrašnije ga otkine od batina (što se pravio pametan)

  2. Dragan Radović

    Razumem te, sigurno imaš razloga da sada ovako razmišljaš, ali dozvolićeš mi da i dalje mislim da ćeš, ma kakvo razočarenje doživeo, ipak to preobratiti u lepšu sliku.
    A, inače, ramovi i nisu potrebni, kao ni slike – zagledaš se malo bolje ponekad i u ponekog…:)

  3. Miodrag Ristic

    Znam da sve zvuči vrlo cinično, ali cinizam je (po mom skromnom mišljenju) jedna forma optimizma, baš kao što su cinici u suštini neizlečivi idealisti koji se na taj način zapravo podsmevaju sami sebi… (moj omiljeni pisac Embrouz Birs bi rekao: "Rodjenje – prva i najcrnja nesreća…") Kad tako maestralno "zatvoriš krug" – sve je tako cool!

    Jedini problem je što koliko god se "lečili" od iluzija i zabluda, LAKŠE nam je da verujemo u nešto. Neću da širim priču, ali to je kao što ubedjeni ateista i iskreni vernik dele ISTO OLAKŠANJE.

    A istina je da ISTINA nikada nije ni laka ni jednostavna. I košta!

    Za mene ne brini: Ja se samo (po ko zna koji put) podsećam da sam iluzije odavno ostavio iza sebe… I kao i uvek, odmah mi bude lakše, čim se setim one omiljene izreke:

    Idemo dalje!
    .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *