Besplatan marketing

besplatan marketing

Naslov bi zapravo trebalo da glasi „Skoro besplatan marketing“ – jer naravno na svetu ne postoji ništa besplatno. Ali ako ste početnik u biznisu, ili vam biznis hronično pati od besparice, taj san vam je sigurno poznat. Da bi se stvari pomerile sa mesta – neophodan je efikasan marketing, a to košta… Ali, po jednoj staroj legendi,  postoje navodno neke gerilske metode koje ne koštaju skoro ništa…

Zadovoljan kupac

Većina nadobudnih „biznismena“ će prestati da čita ovaj tekst čak i ako su slučajno naleteli na njega – čim ugledaju ovaj naslov. „To je staro i izlizano…“ Tačno. To je najstariji trik u knjizi marketinških trikova. Prvi put je verovatno ugreban na glinene tablice, na nekoj pijaci između Tigra i Eufrata. Zato je verovatno i zaboravljen. Iako se svi ostali trikovi, u krajnjoj liniji, svode na njega. Osim što je to cilj čitave igre, i omiljena mantra „teoretičara“ – prilično je smorilo, zar ne? Kako da iz tog opšteg mesta izvučemo neku konkrektnu korist, u smislu umanjenja toškova za reklamu/oglašavanje?

Možda ste već pročitali gomilu knjiga na ovu temu (ako niste – šta čekate?) pa su vam poznati termini kao „early adopters“ ili „kijavci (sneezers)“? Ukratko – svi su kupci važni, ali su neki malo važniji od drugih. To je zato što postoje i oni koji su spremni i voljni da šire vašu poruku (skoro) besplatno! Tačnije – vi tek treba da ih stvorite.

Uzmimo na primer jednu malu auto-perionicu. Šta će se desiti ako (probranim) mušterijama operu i „naulje“ rezervni točak? Ili skinu ostatke stare registracione vinjete,  poklone kupon za besplatno pranje tepiha – ili bilo šta slično? Princip je identičan u svim uslugama, a važi i za mnoge proizvode. Obrazac se svodi na to da svoje klijente/kupce pozitivno iznenadite, do te mere da oni počnu da se ponašaju kao plaćeni pokretni bilbordi/baneri.

Ali ovaj trik u sebi nosi i jednu veliku opasnost. Morate u kontinuiteu zadržati taj posvećeni imidž. Bilo kakav mali pad ili propust – i sve je bilo uzalud. Čak ćete na kraju u proseku ostvariti negativan efekat. Jedini način da ostvarite potrebnu „stalnost“ je da sve to za vas prestane da bude imidž. Treba da i sami poverujete u sliku koju želite da projektujete. Konkretni potezi će varirati od raspoloživog  vremena i energije (tj. novca) – ali VI ćete uvek biti isti – neko ko je vredan preporuke…

„Ponovo radi bioskop!“

Gde danas da nađete decu koja će za par novčića trčati ulicom i vikati vaš slogan? Prvo morate da shvatite da klinci (iz čuvenog filma) to i nisu vikali da bi zaradili za sladoled – već zato što su ONI bili srećni zbog toga što ponovo radi bioskop.

Mali – ali vrlo bitan detalj.

Erotski san današnjeg reklamne industrije zove se „viralni marketing“. Poruka koja se, kada je jednom emitujemo, dalje širi progresivno (i besplatno) – kao virus. Kad ovlaš pogledate društvene mreže i „stare medije“ postaje vam očigledna da se „viralno“ šire mahom gluposti. Veliki brendovi doprinese dodatno toj slici, ali iz sasvim pragmatičnog razloga. Njihovo tržište je je ogromno, pa su im te gluposti potrebne kao „provereni nosioci“. A šta ćemo sa malim tržištima? Teritorijalno malim, ili malim u smislu mikro ciljnih grupa (tzv „niša“)? Kako napraviti „malu epidemiju“, i da li tako nešto uopšte postoji?

Za prvi slučaj uzećemo primer male bakalnice „iz komšiluka“. Jedna od onih koje niču i nestaju preko noći. Realno – njihovo tržište je nekoliko blokova zgrada, duž neke komunikacije, a jedina moguća poruka je: „Mi smo najbolje rešenje koje vam je na dohvat ruke (ili usput)…“ Sa malo sreće (po njih), oni su zapravo jedino rešenje, ali šta ako nisu? Onda im preostaje samo jedna stvar – da budu ono što tvrde.

I gde je tu marketing?

Za drugi slučaj uzećemo neku izmišljenu „mikro-nišu“. Npr. bežični mikrofoni u sebi imaju specijalnu minijaturnu bateriju koja nije predviđena za zamenu, sem u specijalizovanom servisu. Taj servis ima najgore (ili najbolje?) moguće tržište. Hiljadu raštrkanih potencijalnih mušterija (koje se većinom međusobno mrze) – i sam bog zna koliko konkurenata… Ili  možda ni jednog?.

O čemu ovaj čovek priča? – (pitate se sada vi)

Ova dva mučna i bolna primera nam mnogo govore, iako nam zapravo ne govore ništa što već ne znamo. Oni nam plastično pokazuju da će uvek postojati prostor u koji mega korporacije ne mogu (jer zapravo – ne žele) da uđu. Marketinška rešenja koja su na „meniju“ za pomenute slučajeve su uspešna onoliko koliko su individualna. Ona postoje samo na LIČNOM nivou. Da postoji neki univerzalan i efikasan recept za gomilu sličnih marginalnih pojava – ne bi NI POSTOJAO prostor za njegovu primenu. Ono što je najgore u takvim problemima, je zapravo ono što je najbolje u njima (za nas, koji treba da živimo od rešavanja istih).

Ali ako sa ovom pričom odemo još samo korak dalje u budućnost (iz koje srećom nema povratnih informacija) – možemo da pretpostavimo da budućnost „za nas male“ leži baš u tom pravcu. Jedini kvalitetan u uspešan marketing koji možemo sebi da priuštimo je zapravo baš ono što nam i treba – kvalitetna usluga, posvećenost poslu, kreativnost, stalno lično usavršavanje i napredovanje… I radost naših klijenata/mušterija što postoji neko kao mi.

A sve je to – (skoro) besplatno.

 :.

Slični postovi:

2 Responses

  1. nikola

    Мала језичка исправка, која није за објављивање, не каже се предпоставити, већ претпоставити, када се д нађе поред п, прелази у т. Као у речи претпремијера. Квари добре текстове, бар мени боде очи… Поздрав

    • Miodrag Ristić

      Hvala na ispravci. To je jedna od grešaka koju često pravim, potrudiću se da obratim pažnju sledeći put.

      Kad već ne mogu da platim korektora/lektora 🙂

Leave a Reply