Dijasporo – i bogu si teška !

posted in: Flash-backs | 10

Omiljena mantra naših ekonomskih kvazi-stručnjaka je ona o direktnim stranim investicijama. Ovaj genijalni koncept, razradjen po čuvenoj metodologiji “smuti-pa-prospi”, čak i sopstvene autore impresionira toliko da već u nekoj od sledećih rečenica obavezno moraju da spomenu – DIJASPORU.

Iako nemam neko visoko mišljenje o pomenutim “stručnjacima”, nisam baš ni sklon da verujem da su naši političari najveći idioti na svetu… Zato mi cela ta stvar nikako nije “držala vodu”. Kako mogu da toliko dugo istraju na tako providnoj priči, koju bi bilo koji prosečno inteligentan preduzetnik “pročitao” kao jučerašnje novine? (“Oni misle da smo mi najgluplji potencijalni investitori na svetu…”)

Zaista – ako nam je svima jasno zašto nije mnogo realno očekivati da nekakve “ozbiljne” strance  navučemo na tu bajku (kako se jednim potezom olovke može stvoriti “povoljan ambijent” za ulaganja), zašto se očekuje da na tu istu bajku padnu neki ljudi samo zato što im se prezime završava na “ić”

Ako je do nostalgije i patriotizma, scenario bi mogao da izgleda ovako: Dodje neki deda iz belog sveta, ode u rodno selo (npr u Banatu), i ustanovi da može da kupi ceo salaš sa 6 – 7.000 eura. Prvo se oduševi, a onda vrlo brzo shvati zašto je tako jeftino i – zbriše nazad odakle je i došao…

I tako sam se ja čudio-čudom,  dok ovih dana nisam upoznao jednog gospodina iz DIJASPORE – i sve mi je odjednom puklo pred očima.

Pojavljuje se pomenuti gospodin, vlasnik mlekare u jednom velikom Kanadskom gradu – sa idejom da mu rešimo ambalažu (pogadjate: kajmak,  šta bi drugo…) Standadna priča: tamo je sve preveliko i preozbiljno,  niko neće ni da razgovara bez milion primeraka… On bi radio “samo” 20.000, naravno “za početak”… Radimo i dizajn? Odlično! Ma naši ljudi su genijalni, najpametniji –  itd, itd… Negde “uz put” onih početnih 20.000 jedinica se istopilo na 5.000 – ali zato ekonomično rešenje za atraktivnu kartonsku kutiju – umesto jeftine nalepnice je “genijalno”, i on će obavezno “da časti” da to sve bude baš onako kako treba – na nivou…

A jel’ može sve to da se završi do petka? Eto, karte su već rezervisane, i naravno – sve će to posle ići kontejnerima (to je mnogo jeftinije), ali eto – probnu seriju ćemo u ručni prtljag… Koliko je to teško? Auuu, mnogo! Ispašće skuplja dara nego mera… Moraćemo da radimo samo 1000 komada!  (Ali, naravno, razume se – samo za početak…)

Na kraju će se priča (bar što se nas tiče) završiti sa: “Putuj Radovane!” (i to bez ambalaže). Za takve “klijente” ne moramo čak u Kanadu (i ovde ima ko’ pleve takvih što “nestanu u tački” čim im spomeneš avans). Ali kako vidim – naš “tić” je već je iskukao nešto u Mladenovcu, a i ko zna koliko je još štamparija obišao (spominjao je on i ćevape, i čajeve, i bog te pita šta još…) Ima u Srbiji mnogo očajnih ljudi, koji će poverovati u svaku (pa i najgluplju) priču…

Naravno – i u DIJASPORI nas ima raznih. Ima i onih koji misle da mi ovde još uvek nepismeni čuvamo koze i ovce,  i da će nas impesionirati lap-top iz supermarketa,  i da smo davno zaboravili te stare čobanske “navlake”… Možda ta gospoda i po belom svetu uspešno prodaju muda za bubrege – mada sumnjam…  Ne bi imali razloga da dolaze ovde.

E, da! Zamalo da zaboravim da završim onu priču sa početka: Zašto su našim političarima potrebni ovakvi “investitori” iz dijaspore?  To je bar jednostavno: I ONI ništa nemaju, ništa ne znaju, ništa ih nije sramota, što će reći – govore istim jezikom, pa će se sa  njima lako dogovoriti…

… kako da podele naše pare.
.

10 Responses

  1. Cyber Bosanka

    Hahahaha, svaki put me nasmije priča iz tvog poslovnog života samo zato što me uvijek podsjeti na neku moju, istu ili vrlo sličnu. Ko nije doživio tako nešto pomislio bi da izmišljaš. Baš kao što kažeš, nisu svi isti, ali nekako su po pravilu ovakvi u većini.

    Valjda baš zato i jesmo tu gdje jesmo 🙂

  2. Miodrag Ristic

    @ Cyber Bosanka – samo da neko ne pomisli kako imam nešto protiv naših ljudi "preko". Imam mnogo divnih poslovnih saradnika u Holandiji, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Austriji… Da ne nabrajam dalje – sve je u stvari isto kao i ovde: ima nas raznih (to valjda i oni isto tako znaju!)

  3. Retka Zverka

    Ova "poslovna" priča je zaista sjajna i sa odličnim opaskama. Na kraju, još treba da mu platite avionsku kartu da se vrati podno Grenlanda. 😛 Spakuj mu i kajmak da omasti matore brke. 😉

  4. Miodrag Ristic

    @Retka Zverka – nemoj da si tako zlobna… Probaj da se malo "uživiš" u situaciju. U stvari – to je vrlo slično je sa blogovanjem: svi mi pomalo živimo u očima drugih…

  5. amarilis.online

    U svom tzv. prethodnom životu, dok sam bila u radnom odnosu, a firme sam baš volela da menjam, imala sam prilike da srećem gospodu iz dijaspore, slike i prilike gospodina, koga si ti opisao (naravno i ja imam puno poštovanje prema dijaspori, ima nas raznih, kao što reče).Dakle, ideja je bilo neverovatnih, da čovek ne poveruje na šta se ljudi sve primaju. Ni jedan od te gospode nije se odlazio bar bez nekoliko ručkova,večera, kesa punih reprezentacije i sl. A ni za jedan realizovan posao, od tih kombinacija – avioni, kamioni, ja nisam čula.

  6. Miodrag Ristic

    Ne bi ovaj život bio ni upola toliko vredan, da priče iz života nemaju ovakve neočekivane obrte: Svi smo već prežalili našeg "Radovana", kad ono… Pogledajte sami:

    http://www.deto.rs/r_razno.html

    I šta sada reći? Pametni ljudi iz svega izvuku neku pouku, a pošteni znaju kada se treba IZVINUTI.

    Dijasporo – izvini!
    .

  7. Pedya

    Rekao bih da i (bar) jedan deo dijaspore duguje tebi (bar) jedno izvinjenje… 😉

  8. Miodrag Ristic

    @Pedya – nije to ništa… što izvesna količina čvrste valute ne može da sredi.

  9. Kajzer Soze

    Jao, dobijam redovno dijareju od dijaspore. Još kada mi dođu,pa se prave da u zaboravili srpski (ko da su ga nekad znali, nigde padeža), pa mi pričaju kako su kupili mikrovele, dođe mi da iskočim iz svoje kože. a tih takvih Radovana Gadovana ima koliko oćeš. Najgore je što oni predstavljaju nas negde u svetu,pa kad kažeš nekome Srbin, neće pomisliti ni na tebe ni na mene, nego na nekog Radovana što kiti pevaljke vikendom u Gelzenkinkerhofenhagenu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *