Domaćice! Manje zbori…

.
…da ti ručak ne zagori!. Najčuveniji i verovatno prvi slogan koji je ikada ušao u Srpske domove. Možda i preteča „viralnog“ marketinga, jer je stalno iznova prepisivan i, u najboljoj tradiciji narodne umetnosti, obogaćivan i usavršavan. Verujem, mada nemam pojma o etnologiji, da je (već u duhu našeg naroda) verovatno sverkrva vezla tu čuvenu „domaćicu“ za svoju snajku. Dovoljno sam mator da se zaista sećam jedne koja je visila iznad „smederevca“ moje baba-Anke, ali verujem da su ih svi videli (makar na TV-u).

A sad malo organizacione filozofije: Imamo pred sobom cilj, i u idealnom slučaju možemo ga realizovati sami. Pošto idealnih slučajeva nema – potrebna nam je saradnja. Uz saradnju ide i neophodna komunikacija. Ukoliko je komunikacija duga, teška ili donosi sopstvene probleme na hrpu onih koje treba da reši, postavlja se pitanje dali je korist od saradnje (komunikacije) manja od problema koje komunikacija (saradnja) donosi „u paketu“.

Da sam matematičar sada bih postavio matematičku formulu ili teoremu. Možda već postoji? Kako god, jedan klijent me je pre izvesnog vremena oduševio kada je na moj dugačak, „ispleglan“ i dobro sročen mail (potrošio sam na to oko 15-20 minuta) poslao odgovor koji se bukvalno sastojao od dva slova:

„OK“ – (čak nije stavio ni tačke, a izvrsno smo se razumeli)

A opet, sa nekim (drugim) ljudima ponekad pričamo, pričamo… (a ručak gori, gori…) Ne znam da li to može da udje u onu malopredjašnju teoremu, ali mislim da je stvar u kompatibilnosti. Možete to nazvati i voljom, ili koncentracijom…

Izgleda da glavni problem komunikacije nije u tome „kako da dopremo do drugih“. Stvar nije ni u tome „kako da čujemo ono što drugi imaju da nam kažu“…

Trik je da pokušamo da se RAZUMEMO sa što manje napora.

Molim, šta ste rekli?
.

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *