Gusarska ekonomija

posted in: Fikcija, Flash-backs | 14

pirati

Znojava,  krvava i zadihana bratija bučno je zaposela kapetanove odaje. Neki su posedali oko velikog hrastovog stola, drugi su stajali, a oni najranjaviji posedaše na pod…

Kapetan Sedokosi ćutao je neko vreme čekajući da se žagor smiri, a onda zaškriputa grozno zubima, i strahovito tresnu šakom o sto. U prostoriji zavlada grobna tišina.

– Gospodo lopovi , i ostale vucibatine!

Opet se razleže smeh, larma, lupanje nogama o pod, zveket krvavih mačeva… Kapetan Sedokosi je imao veliku harizmu, a njegova posada je naročito cenila njegov istančan smisao za humor.

– Živeo! Uraa! Pobedaaaa! – prostoriju ispuniše jezivi urlici.

– Ahoooj! Dosta tamo! – (glatko ih utiša pokretom ruke) – Svi smo srećni što smo živi, i što smo priveli još jednu avanturu kraju. Naši neprijatelji prave društvo ribama, a blago je ponovo u našoj riznici. Plen je malo mršavije nego inače… Kažu – kriza? – napravio je kiselu grimasu.

– Ali za nas nema krize! Jeli tako braćo probisveti? – viknu teatralno.

– Tako jeeeee!“ – uzvrati mu hor kojim je upravljao po navici, kao da svira po nekom instrumentu.

– Lupeži moji dragi! Sad ću lepo da vam kažem kako će da bude, sve po kodeksu – pisanim i nepisanim pravilima lopovske bratije…. – obrecnu se na malog kockoglavog koji mu se motao oko nogu:

– Ćato! Pacove šugavi – vadi tefter, i piši!

Kockoglavi se uzmuvao kao bubašva, ali za sekund-dva držao je pero nad hartijom i žmirkao kroz napukle naočare.

– Dakle, ovako ćemo drage moje secikese – prvo sa gomile blaga da se namire oni koji su u borbi izgubili ruku, nogu ili oko – onako kako je po pravdi i lopovskom običaju. Naravno, na gomilu da se stavi – i podeli – i ono što je preteklo od braće koja su dušu u borbi ispustilii. Jeli tako, braćo!

– Tako jeeeee! – odgovori jezivi hor, u jedan glas.

– Onda da se blago podeli na dva dela, ja ću da vam čuvam pola – da ne spiskate odma’ sve – a drugu polovinu će Ćata da popiše, proceni i rasporedi svima na jednake delove. Šta kažete vucibatine? Jel ima neko nešto da pita? – ruke mu se nehajno spustiše sa grudi prema struku, i zaustaviše na drškama pištolja.

Zavlada neka tuberkulozna tišina. Samo se čulo neko kašljucanje, škriputanje, i šapat.. A onda se začu tanak, bojažljiv glasić:

– Ja bih da pitam nešto Sedokosi, ako mogu?

Bio je to mali od palube, klinac koga su ko zna gde pokupili, kržljav čak i za svoje godine, a valjda malo i tupav. Može biti zato što je više puta padao sa katarke na glavu.

– Mene ovaj Ćata ne voli! On će sve to da podeli njegovim pajtašima i ulizicama!

Malena čupava glava je jedva virila iznad stola i svi se sagnuše da bi ga videli bolje u škiljavom polumraku sveća. Malom se mutilo pred očima, i tresla ga je malarija. Ili je to bilo od nekog udarca u borbi? Ponekad bi mu se za trenutak učinilo da se gusarska bratija oko njega pretvara u neke prikaze u ispeglanim odelima i uštirkanim košuljama, kratko podšišane i uredno izbrijane… Protrlja oči, i nastavi kao u bunilu, dok mu je neka struja grčila sve mišiće:

– To nije pravedno! I ja sam lepio plakate – i muljao sa listićima. Ja sam gadjao njihovog kandidata paradajzom – i pisao grafite na njihovim stranačkim prostorijama. Lično sam dovlačio dva puna autobusa penzionera iz doma staraca na svaki naš miting – sve dok mi se deda nije šlogirao… I šta sad? Zar za mene neće da se nadje neko mesto, makar u nekom bezveznom upravnom odboru? Neka direktorska foteljica? Može i u nekom seoskom javnom preduzeću? Za mene neće da bude čak ni pišljiva platica u nekoj državnoj firmi? – klinac se sav zajapurio, i kao da je porastao za čitav pedalj.

– Ćata će da se šepuri na televiziji, da se cenka sa štrajkačima, da deli pare šakom i kapom – a ja da crknem? To nije pošteno…- zadrhta mu glas, skoro na ivici plača… Borio se za vazduh kao riba na suvom. Jedva je uspeo da se suzdrži da se – tu na licu mesta – ne ispovraća od neizdržive treme. Samo je stigao još da izusti:

– Valjda treba i ja od nečega da živim…

A onda je sve potonulo u mrak...

Slični postovi:

14 Responses

    • Miodrag Ristić

      Ja mislim da je „popio“ metak u čelo. Iz milosrdja. Ili je sve otišlo u vražiju mater? U stvari ne znam… Jel ovo beše priča o gusarima?

  1. Milko

    Bre Miodraže, tebi čak ni ovakva vlast ne valja..mnogo si bre neki tesan čovek.. 🙂

  2. ТоМЦаа

    Оверен је мали, није ни стигао до даске… Ни Ћата ни Седокоси, неко трећи га је ућуткао, вероватно нико не зна ко. Увек тако бива.

  3. mmiljana

    Aaaaa, liči mi i na onu što vole da uvaljuju deci na čitanje: „Oliver Tvist je tražio još!!!“ Samo… to je priča sa srećnim krajem…

  4. Goran K.

    Izbačen je sa palube, definitivno. Naime, Sedokosog družina počela je da namiruje male od palube sa drugih brodova, za novac. Poznajem tu devojku/ženu.

Leave a Reply