Jajara

posted in: Fikcija, lekcije sa pijace | 18

jajara

– Pošto su jaja?

 – Pa… Piše vam ovde gospodjo. Osam. Osam dinara…

 – Vidim, vidim… Ali, mislila sam na ova sitnija. Pošto su vam ova sitnija?

Zokiju izbiše plavi kolutovi na slepoočnicama, i napravi čudan pokret glavom kao da proverava da li mu je dobro „prišrafljena“ na vrat.

– Aaa, na TA ste mislili? Pa što odmah ne kažete! Da, da – stvarno imate oko… Kad uzmete jedno ODAVDE – a onda uzmete jedno ODAVDE… I pažljivo ih uporedite… Može vam se na prvi pogled učiniti da su potpuno ista.. Ali vi ste naravno u pravu, jer KUPAC JE UVEK U PRAVU! Ova su definitivno sitnija! I zato… OVA – SIT – NI – JA – SU… – Zoki je naglašavao svaki slog unoseći se polako ženi u lice.

– Koliko? – upita žena bojažljivo, kao da predoseća odgovor.

– OSAM DINARA! Ova krupnija su OSAM, ali zato – ova sitnija su SAMO OSAM! Ali čekajte gospodjo, gde će te? Niste čuli našu specijalnu ponudu… Ako uzmete pet komada ovih krupnijih i pet komada ovih sitnijih – dobićete ih po specijalnoj akcijskoj ceni od osamdeset dinara! Ali, gospodjo! – Zoki je vikao za ženom koja panično odskakuta u gužvu, ne okrećući se.

– Alo, bre! Koji je tebi danas? Što otera tu siroticu? – Miki je u pola glasa, skoro šapatom psovao Zokija – Vidiš li ti ovu gomilu ispred nas? Ako danas ne rasturimo bar polovinu hrpe, za dan-dva ćemo moći da se gadjamo sa njima… Jel’ čuješ ti šta ti pričam – some!

– Pusti me… Ne mogu više, puk’o sam. Znaš i sam da je baba od onih što… Samo pita da bi za#ebavala… – Zoki se snuždio iza kutija, zapalivši cigaretu…

Miki je nastavio da nevešto glumi ljutitog starijeg brata – Ej, majke ti – idi malo prošetaj! Ako ne možeš da iskuliraš sve to… Ili – znaš šta? Idi kući! Bolje, idi kući… Samo dodji posle sa ćaletom da mi pomogneš da sve ovo odnesemo do kola…

Braća su neko vreme ćutke sedela iza hrpe kartona sa jajima, a onda kao da se Miki zagrcnu. Počeo je tiho da se kikoće sebi u bradu. Najednom – kao da nešto puče – provali smeh iz obojice, kao šljunak iz kamiona. Smejali su se kao ludi, ceo minut. Smejali su se kao da je smeh plata za veliki trud, i nagrada za poniženja i podsmeh.. Smejali su se raspušteno i bahato kao da prkose začudjenim pogledima prolaznika. Sve dok smeh ne iscedi zadnji atom vazduha iz njihovih pluća, i ne pretvori se u halapljivi uzdah.

– Eeh, nek si joj rekao! – uzdahnu Miki, trljajuči suzne oči:

– Matora jajara…

.

Slični postovi:

18 Responses

  1. Deda

    Teska je to situacija. Smeh je jedini lek makar bio i na silu u tom trenutku.
    A da postoje matore jajare, pa naravno, samo sto u manjem gradu tacno znamo ko su i kad naidju totalno smo opusteni, namesteni i spremni za podjebavanje.
    Oni nas, mi njih.
    Pa ko bude veca jajara, on je pobednik, jer nije sve u kolicini prodatog i skupljenje love, nekad je i ovo pobeda!!!
    Pricam iz iskustva!!!

  2. Deda

    Teska je to situacija. Smeh je jedini lek makar bio i na silu u tom trenutku.
    A da postoje matore jajare, pa naravno, samo sto u manjem gradu tacno znamo ko su i kad naidju totalno smo opusteni, namesteni i spremni za podjebavanje.
    Oni nas, mi njih.
    Pa ko bude veca jajara, on je pobednik, jer nije sve u kolicini prodatog i skupljenje love, nekad je i ovo pobeda!!!
    Pricam iz iskustva!!!

    • Miodrag Ristić

      Nešto si dobro naslutio izmedju redova… Postoji ta neka utakmica u kojoj svi pomalo učestvujemo. Možda i ne bi – da ne moramo! Da nema tih vražijih milion jaja koja treba prodati pre nego što propadnu. Ili da penzija nije već otišla na pokvaren usisivač i lekove za pritisak… Ili da se nisu VEĆ primakli izbori – pa se mora HITNO nešto izmisliti…

      A svi smo mi, u stvari, divne osobe…

  3. Valentina

    Ovo me je podsetilo na priču koju sam jednom čula, o mladiću, studentu medicine, koji je prodavao slatkiše (pod prinudom, porodični biznis) i, u isto vreme, spremao ispite, pa terao decu koja su dolazila da slatkiše kupe, a deca k’o deca, tačnije, derani, gađali mu trafiku kamenčićima… i tako svaki dan, uh…

    • Miodrag Ristić

      Verujem da mu je to iskustvo kasnije u životu bilo zlata vredno… Verovatno je postao hirurg? Ili internista? Ili je na vreme odustao od medicine, i sada pravi ćeten-alvu?

  4. Nena

    Nije ni njoj jadnici lako, a nije ni onima koji prodaju i pokušavaju da tim novcem prehvane svoje porodice.
    Znam slučaj gde žena kupuje isključivo skoro skroz polupana jaja samo da bi ih dobila gotovo džabe. 🙁

    • Miodrag Ristić

      Pošto trenutno – kao – pokušavam da završim neki posao (za sutra ujutro – btw sad je 00:13h) nekako sam više na strani ovih što se muče… Ali svakodnevno menjamo tu perspektivu, nekoliko puta – i uvek vidimo svoju muku, a ponekad i tudju…

      Jedino što nikako ne vidimo tog nacerenog djavola koji nam se svima smeje, i huška nas jedne na druge.

  5. Dragana Amarilis

    Ja nekako nikad nisam umela da se cenkam, vidim cenu i to je to, kupim ili idem dalje.
    Ali čuda iskusni kupci umeju da naprave sa cenkanjem, tako da ne bih mogla babu tek tako da otpišem da njenim pokušajima.
    Ipak glasam za smeh i osmeh .-)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *